Bojan [optrajanov

 
Sl. 4.16. Koga koncentra-
cijata na reaktantite e 
pogolema, ~esti~kite se 
poblisku edni do drugi 
Od  vlijanijata vrz brzinata na reakciite, najlesno e da se razbere 
ona na koncentracijata. Imeno, za da dojde do elementaren akt na 
hemiska transformacija, ~esti~kite od reaktantite treba da dojdat 
blizu edna do druga. Koga koncentracijata na supstancite e pogolema, 
vo daden volumen od sistemot ima pove}e ~esti~ki.  
Toa, pak, zna~i deka ~esti~kite se, op{to zemeno, poblizu edna do 
druga, a verojatnosta tie da dojdat tolku blizu {to da mo`e da razme-
nuvaat atomi stanuva pogolema. 
Vo slu~ajot na reakcii me|u gasovi, povi{uvaweto na pritisokot go 
ima istiot efekt kako zgolemuvaweto na koncentracijata.  
Koga reakcijata e nepovratna, od zna~ewe bi trebalo da bidat samo 
koncentraciite na reaktantite. Ova e dosta jasno. Imeno, bidej}i reakcijata se odviva taka 
{to samo reaktantite se pretvoraat vo produkti, a obratnata reakcija ne se odviva, samo edinki 
od reaktantite se pretvoraat vo edinki od produktite, a obratnoto ne se slu~uva. Vo vakov 
slu~aj ne e bitno kolkavi }e bidat koncentraciite na produktite na reakcijata, tuku samo kol-
kavi se koncentraciite na reaktantite vo daden moment. Vo sekoj slu~aj, brzinata }e bide 
proporcionalna so momentnite koncentracii na reaktantite. 
No, koncentracijata na reaktantite so tekot na vremeto se namaluva, a toa zna~i deka dadena 
nepovratna reakcija otprvin te~e pobrzo, a potoa sè pobavno i pobavno.  
Ako kako merka za brzinata na elementarna nepovratnata reakcija
*
 go smetame izmenuvaweto na 
koncentracijata na nekoj od u~esnicite na reakcijata, v
 
(X), }e mo`e da napi{eme izraz vo koj 
v
 
(X) }e go pretstavime kako funkcija na momentnite koncentracii na reaktantite. Ako 
reakcionata ravenka e  
A + B = C + D 
za brzinata na izmenuvawe na koncentracijata na reaktantot V }e napi{eme  
 
t
c
'
'

B
= k c(A) c(B) 
kade veli~inata k    se vika konstanta na brzinata za dadenata reakcija. Samiot izraz, pak, se 
vika vremenski zakon za taa reakcija. 
Ako, pak, se raboti za elementarna reakcija na razlo`uvawe koja mo`e da ja pretstavime so ra-
venkata 
2AB = A
2
 + B
B
2 
vremenskiot zakon }e glasi: 
 
t
c
'
'

AB
 = k 
[
c(AB)
]
2
                                                           
*
  Elementarna e reakcija koja e rezultat na slu~uvawe na samo eden vid elementarni akti na hemiska transformacija. 
Ako vo reakcioniot sistem se slu~uvaat pove}e vidovi elementarni akti, reakcijata e slo`ena. 
 
106

---

Ako reakcijata ne e elementarna i nepovratna, vakvi izrazi ne smee da se pi{uvaat. Za ovie 
ne{ta pove}e }e u~i{ pri izu~uvaweto na fizi~kata hemija. 
Koga reakcijata e povratna, vrz brzinata na reakcijata bi morala da 
vlijae i koncentracijata na reaktantite i onaa na produktite, no 
i toga{ vo najgolem broj slu~ai (no ne i sekoga{) brzinata }e bide 
najgolema na po~etokot, a potoa reakcijata }e te~e sè pobavno i 
pobavno.  
Poka~uvaweto  na temperaturata naj~esto, gi zabrzuva, a nejzinoto 
sni`uvawe gi zabavuva hemiskite reakcii. Pri~inite za ova se dosta 
o~igledni. Imeno, koga temperaturata }e se poka~i, ~esti~kite od 
reaktantite dobivaat pogolema energija i, sledstveno, polesno mo`e 
da stapat vo elementaren akt na hemiska transformacija.  
Vlijanieto na temperaturata vrz brzinata na reakcijata mo`e i 
kvantitativno da se izrazi. Edna mo`nost e da se opredeli t.n. tem-
peraturen koeficient na reakcijata, t.e. odnosot na brzinite za ista 
reakcija opredeleni pri dve temperaturi {to me|usebno se razli-
kuvaat za 10 K (ili, {to e isto, za 10 qS)
*
. Eksperimentite poka`uvaat deka kaj mnogu reakcii 
(no ne kaj site) temperaturniot koeficient
†
 ima vrednosti {to se dvi`at me|u 2 i 4.  
 
Sl. 4.17. Na povisoka tem-
peratura, ~esti~kite imaat 
pogolema energija 
 
 
KATALITI^KI PROCESI 
Kataliza i katalizatori  
U{te dosta odamna se poka`alo deka nekoi reakcii te~at pobrzo toga{ koga vo reakcioniot 
sistem se prisutni izvesni supstanci nare~eni katalizatori
‡
. Vakvite reakcii se vikaat 
kataliti~ki, a samata pojava se narekuva kataliza. Pritoa, treba da se vodi smetka za faktot 
deka katalizatorite ne mo`e da predizvikaat te~ewe na reakcija koja voop{to ne bi mo`ela da 
se odviva ako tie ne se prisutni.  
Vo zavisnost od toa dali reakcioniot sistem (vklu~uvaj}i go tuka i katalizatorot) e homogen 
ili heterogen, kataliti~kite reakcii mo`e da bidat reakcii na homogena kataliza i reakcii 
na  heterogena kataliza.  Homogenite kataliti~ki reakcii se odvivaat vo gasna faza ili vo 
rastvor, a vo reakciite na heterogena kataliza katalizatorot naj~esto e cvrst. 
Makar {to me|u katalizatorite i na~inot na nivnoto dejstvuvawe postojat zna~itelni razliki, 
katalizatorite imaat i nekoi zaedni~ki karakteristiki: 
                                                           
*
 Uslovite pri koi reakcijata e izveduvana (so isklu~ok na temperaturata) vo dvata slu~aja treba da bidat ednakvi.  
†
 Temperaturniot koeficient se ozna~uva so gr~kata bukva gama (
J
 
). 
‡
 
Pokraj katalizatorite, postojat i supstanci nare~eni inhibitori vo ~ie prisustvo reakciite se zabavuvaat.
  
 
107

---