Evropski centar za mir I razvoj

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

527

tivnim priobaljem na obalama Dunava i Save, aktiviranje potenci-

jala Krstovođa Drina-Sava-Bosut-Sava, izgradnja Hrama muzike 

u Beogradu,…

4

Istovremeno, treba, nasuprot gotovo dvovekovne diskriminacije, 

energično podsticati tzv. mešovito domaćinstvo sposobno da investira – 

opremanje, arenda, angažovanje rada, naučni stručni poduhvati i unapre-

đenja domaćinstva (preduzeća). 

I, naravno, najobilniji izvor dodajne efektivnosti jeste zajednički rad 

sa prirodom i drugim. To su svi bazični i viši oblici zajedništva (kombi-

nati, udruženja, zadruge, integracije, cirkulati, sabori …) ili, ekonomski 

uzeto, što dublja podela i što šira kombinacija rada od lokalnih i zavičaj-

nih do nacionalnih i svetskih razmera (sinergijska paradigma, zakonitost: 

Efekat celine je uvek veći od prostog mehaničkog zbira efekata pojedinač-

no uzetih delova!). 

v

Domaćinsko staranje, to je demokratija na delu, i to ona izvorna, delat-

na sveopšta… agorska, saborna, domovinska… kulturna, postojana i isto-

rijska. To nije neki aktivistički pokret, neki ideološko-politički konstrukt, 

niti neka dobro sročena utopija. Ne ostvaruje se to nekim prevratom, ne-

kim revolucionarnim aktom, niti nekom intelektualističkom špekulaci-

jom. 

Pretpostavljajući vaspitanje revoluciji, Jovan Skerlić je početkom 

ovog veka (1905. godine) zapisao i sledeće uvek aktuelne reči: „Novi život 

ne stvara se odricanjem, kritikom i ironijom. Organizovati demokratiju, na-

praviti iz nje živu stvarnost, stvoriti mogućnost za duhovni život, podići sve 

ljude do svesti i slobode, naći oblik civilizacije bez robova i bez varvara“.

Dakle, nužno nam je domaćinsko staranje kao stvaralačka delatnost 

usaglašena sa kalendarom bivanja prirode: da bi zaustavili iščezavanje srp-

ske nacije i normalizovali njeno obnavljanje, da bi stvorili naprednu eko-

nomiju i domaćinski uredili zemlju, da bi imali procvat svoje kulture u 

stabilnoj državi slobodnih ljudi bez prosjaka, robova i varvara. 

Domaćinsko staranje je nauka zdravog života, prirodna potreba i naj-

viši vid čovekovog upravljanja. To je način harmonizacije čovekovog po-

4

 Danas se po svetu gradi i još više projektuje i planira mnoštvo velikih graditeljskih po-

duhvata, između ostalih izvora o tome videti prilog Megaprojects, prilog uz broj 4, 1999, časo-

pisa Scientific American, Extreme Engineering. 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

528

stupanja prema prirodi, drugima i sebi, a ne neka doktrinarna veština. To 

postupanje je direktno, stalno i apsolutno; ne trpi posredovanja, izostaja-

nja i pogreške, jer u igri (razmeni) sa prirodom nema dobitaka bez gubit-

ka, nema akcije bez reakcije, nema prinosa bez unosa, itd.

vi

Dobar domaćin je dobar otac porodice, dobar privrednik i dobar građa-

nin Domovine. Samo dobar domaćin ima valjanu porodicu, vodi napred-

no domaćinstvo, stvara dobra dela i proizvodi i razmenjuje dobre proizvo-

de i usluge. 

Svestrana uloga domaćina obuhvata čitav život. Domaćinovanje 

je prirodna nauka, nauka života ili stvaranje u saglasnosti sa prirodom. 

Iznad svega, to je visoko-moralno podvižničko delovanje: Budi najbolji!

A ta uloga domaćina, ta nauka života i ta podvižnička aristika (težnja 

ka najboljem, težnja biti najbolji) i jesu neizostavna obeležja domaćinskog 

staranja, domaćinske pažnje i postupanja, domaćinskog privređivanja i po-

slovanja; odnosno, domaćinskog proizvođenja, stvaranja i stvoriteljstva. 

U danas svetom sve zahtevnijoj kulturi efektivnosti naše domaćinsko 

staranje (upravljanje!) ima značaj ključnog činioca. Na domaćem i svet-

skom tržištu najuspešniji su samo najbolji. Njihova je kompetitivnost naj-

viša. Rezultati, nadprosečni. Oni čine elitni skup dominanti globalizacije 

(svetskog tržišta). Taj Global opredeljuje tehnoekonomsku-razvojnu i pro-

jektivno-upravljačku parametrizaciju rastućih nivoa efektivnosti. 

Razume se parametrizacija efektivnosti izražava njenu kompleksnost 

(efekti subjekta u datom vremenu i prostoru). Uzima se odnos ostvare-

nih prema potencijalnim (komparativnim) efektima u dimenzijama soci-

jalnih, razvojnih i ekonomskih izraza, već prema opštevažećim metodo-

logijama. 

vii

Srpsko seosko domaćinstvo, selo i seljaštvo, podneli su najveći teret osnov-

ne snage u surovoj istoriji Srba, srpstva i Srbije. Tokom prošlog i ovog 

veka u oslobodilačkim ratovima protiv zločinačkih agresora i porobljiva-

ča ljudi i naroda. Srbi su žrtvovali svoju realnu istorijsku šansu da postanu 

jedan od najbrojnijih naroda, možda najveća država i ekonomski jedan od 

najrazvijenijih delova Evrope i ovog dela sveta. Na nesreću, to genocidno 

zatiranje, materijalno razaranje i ekonomsko unazađivanje, sa kraćim pre-

kidima, traje od četrnaestog sve do, evo, kraja ovog 20. veka. 

---

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

529

viii

U ovom 20. veku najveći doprinos urbanizaciji i industrijalizaciji zemlje 

dali su selo i poljoprivreda. 

Upravo zahvaljujući seoskom domaćinstvu, zatim povezivanju poljo-

privrede i industrije, poznatoj kooperaciji individualnog i društvenog sek-

tora, aktivnoj ulozi agrotehničkih mera (nauke i tehnologije), uključivanju 

banaka, trgovine (naročito izvoza) i drugih delatnosti (turizam, rezerve i 

dr.), u relativno kratkom vremenu (1950−1970), rešen je tzv. žitni problem 

gladi, ostvareni su rekordni svetski prinosi kukuruza, pšenice, suncokre-

ta, deteline i drugih kultura i dostignute više faze proizvodnje hrane, hra-

niva, lekovitih, pastoralnih i gradivnih materija. Agrikulturni kompleks je 

postao prvi aktivni sektor (pored obojenih metala) u spoljnoekonomskoj 

razmeni, a Srbija poznata po proizvodnji kvalitetne, ekološki zdrave hra-

ne. Za takvu proizvodnju Srbija ima prirodne izvore, radom stvorene po-

godnosti, ali i tradicionalnu proizvodnu sposobnost. 

Zahvaljujći podsticanju privatne inicijative, u najteže vreme, nastalo 

je više novih preduzeća u trgovini, poljoprivredi, industriji i drugim de-

latnostima. Njihovo domaćinsko staranje prepoznajemo po izvoznoj mali-

ni, voću, povrću, mleku, mesu, vinu, žitu, po novim proizvodima kakav je 

„Žuta osa“, pirotski kačkavalj, vranjanski nameštaj, brojni industrijski ure-

đaji i dr., koje zapažamo po uspelim poduhvatima širom naše Otadžbine. 

Svakako, u ovo vreme nastupajuće Nove kulture proizvodnje i raz-

mene vrednosti, vreme sveta i njegove svečovečne univerzacije, sa neiz-

bežnim, već rečenim, preokretom opšti uslov i cilj strategije dobrobitne 

budućnosti: podsticanje, širenje i osnaživanje ovog pokreta, ove nasleđene 

novozatečene i prospektivne kulture, ovog Novorođenja Srbije. 

Iz seoskog domaćinstva i njegovog ekonomskog dvorišta stasali su 

brojni naraštaji pregalaca našeg svekolikog napredovanja. Među njima su 

i gotovo sva slavna imena velikih Srba. 

Posebno, tu su i pioniri naše industrijalizacije i urbanizacije za čija 

se imena vezuju najuspešniji graditeljski poduhvati u nas, nova preduze-

ća, novi programi proizvodnje i nove tehnologije. Većina njih su dobrobiti 

zemlje posvetili čitav svoj život. Ne očekujući priznanja, oni predano rade 

do poslednjeg daha u tišini skromnosti i ponosa. Njihova imena izgovara-

ju se sa poštovanjem visoke zasluge. Njihovo plemenito iskustvo podviž-

nika, svakako je naša najdragocenija tekovina, aktivno nasleđe, najvredni-

ji potencijal i zaloga budućnosti. 

Iako ova knjiga sadrži kazivanje o nastanku i postanju Prve peto-

letke u Trsteniku, kao delo domaćinskog staranja, Petoletka i tolika dru-

---