Evropski centar za mir I razvoj

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

535

4.

Novija su saznanja da se po nekom spiroidalama kreću i ribe i ptice, i bilj-

ke i životinje, i ljudi i njihove zajednice (istorija), a tako se kreću unuta-

ratomske čestice, planete. Zvezde, galaksije (spiralne magline), dakle, Ko-

smos. 

Sve ima svoju kosmičku osu svoga kretanja. Geometrijska, valjda, 

postavljenu tako da polazi od središta Zemlje, kroz dato mesto postojanja 

na Zemlji i prema nekom središtu u Kosmosu. Ova gravitaciona integrala 

ima svoja kretanja, zakrivljenja i nabore. O njima su izrečene znane teori-

je poput Njutnove nebeske mehanike, Tesline elektrike i vibracija Ajnštaj-

nove fotonistike i relativnosti, kvantne fizike itd.

Ta kosmička osa i ta njena spiroidalnost kretanja važi: za čudesnu ka-

pljicu životodajne vode, za molekul draguljarskog kristala i za svaku ćeli-

ju i svaki oblik života, za svaki nautilus (puž) sa njegovom spiroidalnom 

kućicom zahvaljujući kojoj imamo tlo pod nogama, za svaki cvet petrov-

ca (bele rade) koji ukrašava naše livade i naše junske vence junoštva, i za 

svaki hrast (cer) za koji se od davnina veruje da je sveto drvo koje pra-

ti sudbinu Srba

12

.

5.

Zanimljivo je podsetiti da je čovek tragajući za Bogom obožio sebe. U 

ulozi lovca, lovca preobraženog u trgovca i trgovca uzvišenog u vladaoca, 

čovek prisvaja vrednosti trajnije od njegovog kratkotrajnog života. Iako 

ga, zato, ponajviše uzbuđuju sitnice, on se ipak, ponaša bogovski kao da 

će život živeti večno. 

Na ovu vremensku i prostornu nesrazmernost ponašanja čoveka (na 

forsiranje filozofije prirode umesto primata filozofije morala), ukazao je, 

još odavno, oštroumni Paskal

13

.

12

 Veselin Čajkanović: Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, tekst o ceru na 

strani 209-210. Izdanje Sabranih dela, knjiga 4, Srpska književna zadruga i dr. Beograd, 1994. 

Zatim, str. 170 o hrastu, knjiga 5. Stara srpska religija i mitologija, iz istih Sabranih dela. 

13

 Blez Paskal (1623−1662), savremenik začetka Kartezijanske revolucije o čijim pročelni-

cima ne imađaše dobro mišljenje („Dekart nekoristan i nepouzdan“, odlomak 78. str. 66 Misli), 

vizionarski je dao današnju sliku sveta kao beskrajnog sleda svetova u svetovima. U odlomku 

72. poznatom pod nazivom: Dve beskonačnosti (unutrašnje i spoljašnje, mikrokozmičke i ma-

krokozmičke), Paskal beleži: „To je beskrajna lopta čije središte je svuda, obim nigde“.

Podsećajući na NEMOĆ, na nesrazmeru čovekovu prema prirodi, Paskal postavlja pita-

nje: „Šta je čovek u prirodi?“ i odgovara: „Ništavilo u pogledu na beskraj, sve u pogledu na ni-

štavilo, sredina između ničega i svega. Beskrajno daleko od toga da shvati krajnosti, njemu su 

smer stvari i njihov prauzrok nesavladivo sakriven u jednu nedokučnu tajnu“. Izlažući obilje 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

536

I zaista, čovek je, tokom znanih civilizacija, u odnosima prema sebi, 

Bogu, drugim i prirodi, odigrao sve uloge fane i profane, teističke i atei-

stičke, od izgnanika iz raja do sveca na Zemlji, od svrgnutog Boga

14

 do za-

stupnika Boga sa Neba i samog Boga na Zemlji, kako to, inače pokazuje 

istorija borbe odnosa vladarenja od pradavna do današnjih stanja. 

Istorija čovekove oslabljene borbe protiv prirode je sledeća: tek osve-

šćena životinja čovek od pre 5 ili 25 miliona godina prirodu je zamenio 

mitovima, potom je mitove zamenila religija, na kraju je religiju zamenila 

nauka sa njenom tehnologijom ubrzanog razvoja, približavajući se maksi-

mumu nepredvidivih posledica, te, uistinu, pogibeljne čovekove destruk-

cije prirode. 

6.

Kraljica naše pisane rači, Isidora Sekulić (1877−1958), svojim delom ne-

prolazne vrednosti, poučava nas životu i zemlji, radu, hlebu i dostojan-

stvu, lepoti i ljubavi, najboljim uzorima i savršenstvu stvorenosti. Kraljica 

Isidora upućivala nas je i na istorijsko iskustvo po kojem su nesamosvojni 

mali narodi potrošna roba istorije velikih, na svečoveštvo, poput aristike 

u nas Srba, i na pravce vrednosti, među kojim, treba reći i to, vrhuni nje-

no nedostižno delo. 

Iz njenog proročkog spisa: PROBLEM ZEMLJE, evo samo prvog pa-

susa, sa str. 32-33, knjiga deveta Sabranih dela, koji glasi: 

„Današnji čovek, obuzet preustrojstvom društva, nije više dovoljno ono 

što čovek u prvom redu jeste, i ostaje: biće prirode, biće koje živi na zemlji, 

živi zemljom, živi, u smislu krajnjeg cilja, za zemlju, jer se značaju i lepo-

ti zemlje dodaje sve što se na njoj stvara. Čovečanstvo, to je jedan produkt i 

jedan karakter zemlje. U svakom grumenčiću zemlje ima i mozga. A današ-

nji je čovek mnogo poremetio svoje odnose prema prirodi, navikao da misli 

i posmatra u jednoj oblasti dobro proučenoj doduše, ali ograničenoj. Nepri-

rodno je i nemoralno što se čovek nastanjen u gradu seti zemlje samo prili-

kom zemljotresa. Držimo se i upravljamo, u svima klasama, po nečem skoro 

briljantnih misli, Paskal poručuje: „Neka čovek, vrativši se u sebe samog, proceni šta je on u 

sravnjenju s onim što postoji; neka se smatra kao zalutao u ovaj zabačeni kut prirodni: i neka, 

po toj tamnici u kojoj je – misli na vasionu – nauči da ceni zemlju, kraljevstva, gradove i sebe 

samog, po pravoj vrednosti. „– Paskal: MISLI, izdanje Beogradski izdavački zavod, Beograd, 

1988, str. 56-63. 

14

 Francuski pesnik Lamartin, koji ispod još stojećeg Starog Hrasta stvori potresnu pe-

smu o stravičnoj Ćele-kuli kraj Niša, svojevremeno, to svrgavanje izrazi stihom : „L’ homme 

est un dieu tomt qui se souvient des cieux“. − „Čovek je svrgnuti bog koji se seća nebesa“. (str. 

15, MISLI)

---