Fondeko svijet

FONDEKO SVIJET/34/2011.

38

spoznaja biodiverziteta

tivnosti u pećini Klokočevica, u blizini Bi-

jelih voda, te u četiri jame kod sela Sinano-

vići i u pećini Megara kod Hadžića. 

Botaničku sekciju vodila je prof. dr. Du-

bravka Šoljan sa PMF-a u Sarajevu, a čla-

novi sekcije su bila tri studentata iz Saraje-

va, Banja Luke i Srbije. Profesorica je 

takođe održala večernje predavanje za uče-

snike Kampa.

Mentori ornitološke sekcije su bili Ena Ši-

mić iz udruženja ‘’Naše ptice’’ i Miloš Rada-

ković iz Instituta za biologiju i ekologiju u 

Kragujevcu. Pored terenskih aktivnosti or-

nitološka sekcija je imala za cilj prstenova-

nje ptica. Kao rezultat terenskih aktivnosti, 

ova sekcija je registrovala 34 vrste ptica i 

prstenovala je 15 jedinki iz osam različitih 

vrsta. Ovi rezultati su značajni za BiH budu-

ći da je ornitofauna planinskih područja i 

kanjona u BiH nedovoljno istražena.

Mirmekološku sekciju je vodio mr. Adi 

Vesnić, asistent PMF-u u Sarajevu, a sek-

cija je brojila osam studenata PMF-a u 

Sarajevu. Trodnevni terenski radovi mir-

mekološke sekcije su rezultirali identifi-

kacijom 19 vrsta iz devet rodova i tri pot-

porodice. 

Sekcija za leptire pod vodstvom Aleksan-

dre Cisek iz Poljske je zabilježila 30 vrsta. 

Najbogatiji podaci su zabilježeni u kanjonu 

Rakitnice i na Boračkom jezeru. Na Borač-

kom jezeru bili su također, učesnici sekcija 

za sisare, odonate i vodozemce gdje su i 

prenoćili, a sutra nastavili s terenskim ra-

dom. Sekcija za sisare nije na terenu uhva-

tila u zamku nijednu individuu, te su se 

podaci o prisustvu različitih vrsta sisara, 

sticali na osnovu otisaka životinja na tlu, te 

tragova njihovog izmeta. 

Mentor sekcije za Odonate je bio Dejan 

Kulijer, kustos za beskičmenjake iz Zemalj-

skog muzeja Bosne i Hercegovine u Saraje-

vu. Na šest lokaliteta ova je sekcija zabilje-

žila 19 vrsta, od kojih vrste pronađene u 

slivu rijeke Rakitnice predstavljaju prve 

podatke o Odonatama sa ovog područja. 

Na Boračkom jezeru je utvrđeno prisustvo 

15 vrsta od kojih je jedna po prvi put zabi-

lježena na ovom lokalitetu. 

Sekciju za gljive vodili su Aleksandar Ur-

ban, Gerhard Koller iz Austrije i Nedim 

Jukić iz Sarajeva iz amaterskog mikološkog 

udruženja ‘’Morchella’’. Veliki broj sabra-

nih vrsta gljiva su djelimično već na terenu 

određene, a preostale su uz pomoć ključe-

Terenski rad sekcije za gmizavce

Svako veče su se održavala predavanja za zainteresovane studente

pored terenskih aktivnosti ornitološka sekcija je 

imala za cilj prstenovanje ptica. Kao rezultat 

terenskih aktivnosti, ova sekcija je registrovala 

34 vrste ptica i prstenovala je 15 jedinki iz osam 

različitih vrsta. ovi rezultati su značajni za BiH 

budući da je ornitofauna planinskih područja i 

kanjona u BiH nedovoljno istražena.

va za determinaciju određivane nakon do-

laska s terena u Planinarskom domu. Ne-

koliko vrsta gljiva su prvi put zabilježene 

za područje BiH. Također, je utvrđeno niz 

vrsta koje se nalaze na crvenim listama u 

nekim zemljama u Evropi. 

Biospeleološku sekciju vodili su Marjan 

Komnenov iz Makedonije, Una Tulić iz IN-

GEB-a u Sarajevu i Boris Sajtegelj iz Slove-

nije. Prije ovih istraživanja bile su opisane 

dvije nove vrste pećinske faune na ovom 

području koje su učesnici Kampa ponovo 

našli. Članovi Biospeleološke sekcije zabi-

lježili su ukupno 10 vrsta iz sedam redova. 

U večernjem programu doc. dr. Lada Lu-

kić-Bilela održala je predavanje na temu 

“Biološka raznolikost kavernikolne faune 

Bosne i Hercegovine”.

Većina rezultata koje su postigli studenti 

biologije, učesnici “Edukativno-istraživač-

kog kampa” su preliminarni i tek nakon 

detaljnijh analiza moći će se dobiti krajnji 

rezultati istraživanja provedenih na Bjelaš-

nici. Istraživana raznolika staništa su se 

pokazala jako interesantnim, te je potreb-

no na njima dalje istraživati u cilju dobiva-

nja podataka koji će dati doprinos pozna-

vanju biodiverziteta i njegovog očuvanja 

na planini Bjelašnici. 

Studentski kamp posjetili su dekan Prirod-

no-matematičkog fakulteta prof. dr. Rifat 

Škrijelj i šef Odsjeka za biologiju istog fa-

kulteta prof. dr. Suvad Lelo. 

---

39

FONDEKO SVIJET/34/2011.

novi gradski vrtovi

ana Mrdović, dipl. inž. hortikulture

S

vakodnevno smo svjedoci intenzivne 

urbanizacije i potiskivanja zelenila iz 

urbanih sredina. Sve više ekološki 

osviješćenih urbanista, arhitekata i građa-

na se zalaže za vraćanje zelenila u grad od-

nosno žele da se vrati “život” u gradski 

prostor. Pozitivne posljedice toga su: uvo-

đenje zelenih krovova, krovnih vrtova i ze-

lenih zidova.

Zeleni krovovi su sporadično ozelenjeni 

ravni krovovi sadnjom biljaka u razne po-

sude (lonce, žardinjere i sl.) i njihovo raz-

mještanje na ravnim krovovima.

Krovni vrtovi su cijeli krovovi osmišljeno 

zasađeni odgovarajućim biljkama u sup-

stratu raznih dubina (7 do 50 pa i više cm).

Zeleni zidovi su u prizemlju zasađenim 

biljkama penjačicama obrasle fasade i zi-

dovi, gdje se na oko 20% talne površine 

dobiva 100% zelenila.

Pod zelenim krovovima se više-manje mi-

sli na estetski i rekreacijski učinak vrta, 

dok se pod krovnim vrtom podrazumije-

vaju pored ovih i druge veoma važne funk-

cije, prije svega, energetska efikasnost, 

smanjenje utroška energije odnosno troš-

kova za hlađenje i grijanje unutar zgrada.

Zelenilo smanjuje temperaturu okoline na 

dva efikasna načina:

- apsorbira manje sunčeve energije od dru-

gih industrijskih materijala, pa je površina 

pod zelenilom hladnija i

- hladi zrak evaporacijom (isparavanjem 

vode iz listova i drugih dijelova).

Sve većom urbanizacijom smanjuju se po-

vršine pod zelenilom, pa time i efekat hla-

đenja koje ono daje pa se stvara “urbani 

toplinski otok”, kojega sve više osjećamo u 

sve vrućim ljetima i sve manje zelenom Sa-

rajevu i ostalim gradovima.

prednosti ambijenta

Ne mogu pri tome da ne spomenem sruše-

ni platan kod Sarajevske katedrale i posje-

čenu veliku petolisnu lozicu na fasadi jed-

ne zgrade u Sarajevu koje su uljepšavale i 

besplatno hladile ambijent.

Za uspješan krovni vrt treba:

- odgovarajuća nosivost krova,

- vrhunska i dugotrajna izolacija,

- kvalitetna i dostatna drenaža,

- odgovarajuća odvodnja vode,

- odgovarajuća dubina supstrata,

- izbor biljaka prilagođenih na sušu, sun-

čani položaj i zadanu dubinu supstrata,

- njega biljaka, prije svega, zalijevanje (au-

tomatsko ili ručno), gnojenje, pljevljenje i 

drugo.

Donedavno se najviše cijenio estetski i re-

kreacijski doprinos krovnih vrtova. Među-

tim, danas u doba klimatskih promjena, 

sve se više cijeni energetska efikasnost 

krovnih vrtova.

Tako je dokazano da:

- Temperatura neposredne okoline može 

biti smanjena za 3,6 do 11,3 ºC i kroz to 

smanjeni utrošci energije za hlađenje i gri-

janje zgrada (poznato pod nazivom ener-

getski efikasna gradnja).

- Smanjuje se utjecaj pljuskova i optereće-

nje kanalizacije (supstrat i biljke zadržava-

ju dio oborinske vode i duži period je kori-

ste) za razliku od čvrstih gradskih podloga.

- Sve je važnija lokalna proizvodnja hrane 

(voća, povrća i začinskog bilja) jer je ze-

mlja za obrađivanje sve dalje izvan gradova

- Recikliranje biljnog otpada iz toga vrta i 

domaćinstava (kompostiranje) na licu 

mjesta pa se smanjuje potrošnja energije za 

prevoz otpada i prostor za njegovo odlaga-

nje, a dobiva se kompost veoma kvalitetno 

organsko gnojivo za organsku proizvodnju 

na tome krovnom vrtu.

ŠtediŠe

 NA KROVU

Krovnim vrtovima se ponovo uspostavlja tako važna i neophodna veza čovjek 

– priroda, koja se sve više gubi u urbanim sredinama, omogućava zdraviji i 

kvalitetniji život građana i štedi energiju

sve većom urbanizacijom smanjuju se površine 

pod zelenilom, pa time i efekat hlađenja koje ono 

daje pa se stvara “urbani toplinski otok”, kojega 

sve više osjećamo u sve vrućim ljetima i sve ma-

nje zelenom sarajevu i ostalim gradovima.

tokio i sarajevo

Za grad Tokio je izračunato da ukoliko bi u 

njemu bilo 50% zgrada pod krovnim vrto-

vima temperatura bi u gradu bila niža za 

0,11 do 0,84°C pa bi zahvaljujući tome bila 

ušteda nevjerovatnih 1,2 miliona dolara za 

električnu enegiju dnevno. Znamo iz ne-

davnih dogođaja kako “opasnu” energiju 

ima Japan.

Krovnim vrtovima se ponovo uspostavlja 

tako važna i neophodna veza čovjek – pri-

roda, koja se sve više gubi u urbanim sredi-

nama, omogućava zdraviji i kvalitetniji ži-

vot građana i štedi energija.

Za pohvalu je, da i u Sarajevu na nekoliko 

zgrada imamo krovne vrtove, što svakako 

nije dovoljno. 

Tome će vjerovatno u budućnosti doprinje-

ti sve priznatiji i pohvale vrijedan Sarajevo 

“Green Design Festival”, koji, kako objaš-

njava njegova direktorica dr. Elma Durmi-

šević, “je način osmišljavanja objekata i 

svih upotrebnih predmeta koje će kasnije 

neka proizvodnja napraviti”, odnosno sve-

obuhvatno rečeno, organizacija života na 

ekološki prihvatljiv način. 

---