Bojan [optrajanov

Nomenklatura na solite 
Nazivite na solite se obrazuvaat so naveduvawe na imeto na katjonot kon koj se dodava (napi{an razdeleno) 
nazivot na anjonot. Taka, se pi{uva natrium hlorid, `elezo(II) sulfat i sli~no. 
Koga se izgovaraat nazivite na anjonite, akcentot doa|a na posledniot slog! So drugi zborovi, ne se vika 
nitu hlórid, nitu súlfat, nitu nítrit, tuku hloríd sulfát, nitrít i sli~no! 
Vo slu~ajot na dvojni soli {to vo formulnata edinka sodr`at dva katjona, prvin se ka`uvaat (ili se 
pi{uvaat) imiwata na katjonite (navedeni po azbu~en red), a potoa se dava imeto na anjonot (da re~eme, 
kalium  natrium sulfat). Sli~no se postapuva i koga dvojnata sol vo formulnata edinka sodr`i dva 
anjona
*
,
 
kako vo slu~ajot na kalcium hipohlorit hlorid, CaCl(OCl). Vo formulite simbolite na jonite se 
pi{uvaat po abeceden red. 
Koga se raboti za hidrogen soli, pak prvin se dava imeto na katjonot, a potoa, razdeleno, nazivot na 
anjonot. Spored preporakite na Me|unarodnata unija za ~ista i primeneta hemija (IUPAC), zborot 
hidrogen se pi{uva sleano so nazivot na anjonot. 
Po potreba se dodavaat i prefiksi {to go ozna~uvaat brojot na katjonite ili anjonite vo formulnata 
edinka. Primeri za nazivi na vakvi soli se natrium hidrogenkarbonat,  NaHCO
3
,  kalium dihidrogenfos-
fat, KH
2
PO
4
 i sli~no.  
Nasproti toa, hidroksid solite se tretiraat kako dvojni soli vo koi postoi hidroksid anjon, OH
–
. Sli~no 
se postapuva i so solite {to sodr`at oksid anjoni, O
2
–
. Primeri za vakvi nazivi se dibakar  karbonat 
dihidroksid,  Cu
2
CO
3
(OH)
2
  ili  dimangan trihidroksid hlorid,  Mn
2
Cl(OH)
3
 i sli~no (po azbu~en red, 
hidroksid doa|a zad karbonat i pred hlorid, a brojnite prefiksi ne se smetaat pri opredeluvaweto na 
redosledot).  Vnimavaj: Zborot hidroksid  sodr`i samo edna bukva o. So drugi zborovi, ne se vika (nitu se 
pi{uva, nitu se izgovara) hidrooksid! Se izgovara hidroksíd (analogno so oksíd). 
Kako {to se gleda od gornite primeri, pri pi{uvaweto na formulite, jonite se naveduvaat po abeceden red 
koj{to mo`e i da ne bide ednakov so redosledot na imiwata na anjonite vo nazivot na solta (posledniov, 
kako {to rekovme, e azbu~en). 
Vo nazivite na solite {to se kristalohidrati, sodr`inata na vodata se izrazuva so zborot -hidrat, so toa 
{to namesto crti~kata stoi prefiksot {to go odrazuva brojot na molekuli voda vo formulnata edinica 
na supstancata (a ne vo supstancata!). Taka, soedinenieto CuSO
4
 
·
 
5H
2
O e bakar(II) sulfat pentahidrat, no 
ne mo`e da se re~e deka bakar sulfatot sodr`i pet molekuli voda ili deka se raboti za bakar sulfat so 
pet molekuli voda. Zamisli si kolku nezna~itelna bi bila sodr`inata na voda ako vo nekakvo razumno 
koli~estvo sin kamen bi imalo samo pet molekuli od nea. Toa, za sekakvi prakti~ni celi, bi bilo bezvoden 
bakar sulfat. 
Vsu{nost, sega{nite preporaki na IUPAC sodr`at i poinakvi na~ini za imenuvawe na kristalohidratite. 
Op{to zemeno, 
x  pri obrazuvaweto na nazivite na soli se naveduva prvin nazivot na katjonot (ako gi ima pove}e, 
toga{ nazivite na katjonite se davaat po azbu~en red), pa potoa nazivot ili nazivite na anjonot 
odnosno anjonite, pak navedeni po azbu~en red; po potreba mo`e da se upotrebuvaat prefiksi {to 
go ozna~uvaat brojot na katjoni i/ili anjoni vo formulnata edinki; pri pi{uvaweto na formulite 
se koristi abeceden red; 
                                                           
*
 
Ova e zna~itelno poredok slu~aj. 
 
 
lx 

---

x  pri pi{uvaweto na formulite na soli {to sodr`at pove}e katjoni ili pove}e anjoni, tie se 
naveduvaat po abeceden red; ovoj redosled mo`e da bide i poinakov odo{to e azbu~niot redosled vo 
nazivite.  
Nazivi na oksidite i hidroksidite 
Oksidite i hidroksidite imaat nazivi {to se obrazuvaat na sli~en na~in kako onie na solite: kon nazivot 
na katjonot (obrazuvan onaka kako {to be{e poso~eno pogore) se dodava (napi{an razdeleno) zborot oksid 
ili hidroksid. Po potreba, mo`e da se upotrebuvaat i prefiksi (mono-, di- itn.) {to go ozna~uvaat brojot 
na katjoni, odnosno oksidni ili hidroksidni anjoni vo formulnata edinka. I vo slu~ajot na zborovite 
oksid i hidroksid, akcentot e na posledniot slog. 
Pri upotrebata na prefiksite, zadol`itelno  se pi{uva i se izgovara celiot  prefiks. Vaka e i koga 
prefiksot zavr{uva na bukvata (ili glasot) a.  Taka, se pi{uva i se izgovara pentaoksid,  dekaoksid  i 
sli~no (zna~i, ne pentoksid ili dekoksid). Edinstven isklu~ok e zborot monoksid (ne se vika monooksid).  
Spored toa, mo`e da se zboruva za bakar(I) oksid (ili dibakar oksid) ili za jaglerod dioksid [odnosno, 
jaglerod(IV) oksid], za tetrafosfor dekaoksid ili za hrom(III) hidroksid [odnosno, hrom(3
) hidroksid] i 
sli~no. 
Zna~i,  
nazivite na oksidite i hidroksidite se sostojat od nazivot na soodvetniot katjon i zborot oksid (ili 
hidroksid) napi{an razdeleno. 
Formuli i nazivi na kompleksnite soedinenija 
Spored pravilata na IUPAC, pri zapi{uvaweto na formulite, delovite od formulnata edinka {to se 
kompleksni, se oddeluvaat so stavawe vo sredni zagradi, dodeka mali zagradi se upotrebuvaat za da se 
oddelat formulite na ligandite.  
Ova e va`no: 
vo formulite na kompleksnite soedinenija delot {to pretstavuva kompleks se pi{uva vo sredni 
zagradi, formulite na ligandite se pi{uvaat vo mali zagradi, a nivniot broj se zapi{uva kako indeks 
zad malite zagradi. 
Ako vo kompleksot ima pove}e razli~ni ligandi, vo formulata prvin se naveduvaat (po abeceden red) onie 
za koi se smeta deka se negativni, a potoa (isto taka po abeceden red) onie {to se neutralni.  
Obrazuvaweto na nazivite na kompleksnite soedinenija zavisi od toa dali se raboti za jonsko soedinenie 
ili za neutralen kompleks. 
Kaj  jonskite kompleksni soedinenija, sekoga{ prvin se dava nazivot na katjonot, a potoa nazivot na 
anjonot, onaka kako {to se postapuva i kaj soedinenijata koi ne se kompleksni.  
Ako katjonot e kompleksen, toga{ negoviot naziv se obrazuva na sledniov na~in:  
x  prvin se dava brojot na ligandi, a potoa nivniot naziv (brojot se ozna~uva so prefiksite mono-, di-, 
tri- itn., a nazivite na ligandite se obrazuvaat spored pravilata {to se dadeni podolu); 
x  na krajot se naveduva nazivot na elementot komu{to mu pripa|a centralniot atom (jon) so davawe, 
ako e potrebno, vrednosta na oksidacioniot broj (zapi{ana so rimski cifri vo zagradi) ili rela-
tivniot polne` na jonot (zapi{an, vo zagradi, so arapska cifra sledena so znakot ); 
x  zagradite, vo site slu~ai, se pi{uvaat sleano (a ne oddeleno) –  tetraamminbakar(II) ili 
tetraamminbakar(2+), a ne tetraamminbakar (II) ili tetraamminbakar (2+). 
 
lxi
 

---