Herbert marcuse

236 
ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
Doduše, ispod površine konzervativne baze naroda je 
supstrat odbačenih i autsajdera, eksploatiranih i progonjenih 
drugačije rase i boje, nezaposlenih i nezapošljivih. Oni egzis­
tiraju izvan demokratskog procesa; njihov život je najrealnija 
i najneposrednija potreba za dokrajčenjem nesnosnih uslova 
i institucija. Otud je njihova opozicija revolucionarna, čak i 
ako njihova svijest to nije. Njihovo suprotstavljanje udara 
na sistem izvana i zato nije podvrgnuto devijaciji od strane 
sistema; ono je elementarna snaga koja ruši pravila igre i u 
tom rušenju je razotkriva kao igru trikova. Kad se sakupe 
i izlaze na ulice, nenaoružani i bez zaštite, da traže svoja ele­
mentarna građanska prava, oni znaju da ih čekaju psi, ka­
menice i bombe, zatvor, koncentracioni logori, čak smrt. Nji­
hova snaga je s onu stranu političke demonstracije za žrtve 
zakona i poretka, činjenica da oni počinju odbijati da sudje­
luju u toj igri mogla bi označiti početak kraja jednog doba. 
Ništa ne ukazuje da će to biti dobar kraj. Ekonomske 
i tehničke sposobnosti postojećeg društva su suviše velike da 
bi dopustile zadovoljenje i koncesije onom koji je gori od psa, 
a oružane snage toga društva dovoljno uvježbane i ekipirane 
da bi se osjećale ugroženim. Doduše, opet je sablast tu, unu­
tar i izvan granica razvijenih društava. Olako data historijska 
paralela s barbarima koji ugrožavaju carstvo civilizacije pre­
judicira ishod; drugi period barbarizma bi lako mogao biti 
kontinuirano carstvo same civilizacije. No, šansa je da bi se u 
tom periodu ponovo mogli sresti povijesni ekstremi: najrazvi­
jenija svijest ο humanitetu i njegova naj eksploatirani ja sna­
ga. To nije
 ništa do li šansa. Kritička teorija društva ne raspo­
laže pojmovima koji bi mogli premostiti jaz između sadašnjeg 
i njegove budućnosti; ne posjedujući obećanja i ne pokazu­
jući uspjeh, ona ostaje negativna. Tako ona hoće da ostane 
lojalna prema onima koji su, bez nade, dali i daju svoj život 
Velikom Odbijanju. 
Na početku fašističke ere Walter Benjamin je napisao: 
Nur um der Hoffnungslosen willen ist uns die Hoffnung 
gegeben. 
Samo radi onih bez nade, nada nam je dana. 
POGOVOR 

---

îiJ 
ZATVORENI SVIJET RADA I ŠANSE REVOLUCIJE 
Da li je utemeljena Marcuseova konstatacija da ima­
nentnim revolucionarnim zbivanjim nema mjesta u suvreme­
nom svijetu i da postojeća konstelacija snaga ne dozvoljava 
svjetlije perspektive — konstatacija koja je zaključak analiza 
poduzetih u ovoj knjizi? Neke od kritika — izrečene kako na 
Istoku tako na Zapadu — insistiraju na neopravdanosti tih 
Marcuseovih pesimističkih dijagnoza. Većina kritika izražava 
opće raspoloženje našeg doba: samouvjerenost u napredak, 
grananje i kompletiranje postojećeg — tehnički progres, 
progres u društvenoj i političkoj organizaciji — što bi sve 
trebalo da znači povijesni napredak. U ovom spletu korije­
ni se i široko rasprostranjena nekritična upotreba pojma 
»socijalizam«, koja ne uzima u obzir njegovu visoku idej­
nu pretenziju, nego ga nivelira na dane tokove porasta ži­
votnog standarda, smanjenje disproporcija u korištenju dru­
štvenog bogatstva, demokratizaciju u političkom životu, a 
ponekad, u slučaju dekolonijaniziranih zemalja, i na puki 
kurs ka industrijalizaciji pod kontrolom države uz restrikcije 
privatnog poduzimanja. Stoga se XX vijek često, u neodre­
đenoj prosječnosti, naziva »vijekom socijalizma«. Ako se 
opseg značenja i suzi na one pokrete koji se izrično pozi­
vaju na Marxa, nedostaje ipak razumijevanje njegova te­
meljnog usmjerenja na destrukciju čitavog sklopa društva 
koji je i danas još svugdje na djelu, ugroženo je razumi­
jevanje epohalnog obrata koji revolucija treba privesti, a 
ozbiljiti socijalizam i komunizam kao njezine faze. 
Iz odlučujuće upućenosti Marxova nauka na prelom 
povijesnih svjetova proizlazi da su, više od nauka bilo ko­
jeg drugog mislioca, u frapantnoj disproporciji njegova no­
minalna proširenost i stvarno razumijevanje. Historija mark-

---

240 
ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
sizma je u znaku revizionizma — izigravanja onog što Mar-
xovu misao pronosi transepohalnim putem na račun onog 
što znači tek dovršavanje, konsolidiranje postojećeg svije­
ta. Marcuse je jedan od najeminentnijih mislilaca u XX sto­
ljeću koji, oživljavajući naspram revizije izvornog Marxa, raz­
vijaju njegov nauk, te na njegovu tragu nastoje misliti pre­
lom povijesnih svijetova
1
)· 
Knjizi koju sad pružamo našem čitaocu u osnovi je 
razmatranje suvremenog društva pod vidom povijesne kon­
kretnosti kao centralne Marcuseove misli, koja sadržava upu­
ćenost na Marxov nauk i određuje tendencije njegova pro­
dubljivanja. Od dostatne utemeljenosti tih tendencija u 
onom što zbivanje svijeta čini povijesnim, tj. od približa­
vanja samoj povijesnosti, ovisit će i doseg ove orijentacije 
u Marxovu nauku. S obzirom da proizlazi iz povijesne usmje­
renosti, tematiziranje suvremenog industrijskog društva pri­
kladno je da pokaže da li je Marcuseovo misaono stanovi­
šte dovoljno za poimanje biti vremena, a time i to da li je 
zaista povijesno djelotvoran Marxov nauk kako je zastup­
ljen u Marcuseovoj misli, u njegovim interpretacijskim apo-
strofiranjima Marxovih bitnih uvida i postavki, u daljem 
razvijanju temeljnog smisla samog nauka. 
1)  H e r b e r t  M a r c u s e je rođen 1898. u Berlinu, studirao 
u Freiburgu i Berlinu. Svoje prve rasprave, kojih je tematika Marxo-
va misao i povijest, publicira u periodu 1928—33. u časopisima »Phi­
losophische Hefte«, »Die Gesellschaft«, »Archiv für Sozialwissenschaft 
u. Sozialpolitik«. U »Zeitschrift f. Sozialforschung« surađuje od 1933, 
a rasprave publicira od 1936. god. Napisao je knjige: Hegels Ontolo­
gie, Klostermann Verlag, 1932. g., Reason and Revolution, Oxford Univ. 
Press, 1941. god., za koju je novi Predgovor »Bilješka ο dijalektici« 
napisao I960, g., izd. Beacon Press (Um i revolucija, Veselin
 Masleša, 
1966. g.), Eros and Civilisation, 1955, g., (Eros i civilizacija, Naprijed 
1965. g.,), Soviet Marxism, Columbia Univ. Press, 1958. g., One dimen­
sional Man, Beacon Press, 1964. g. Mnoge od rasprava 30-tih godina, 
uz neke novije, publicirao je u ediciji Suhrkamp pod naslovom Kultur 
und Gesellschaft, I i II, 1965. g. Marcuse emigrira iz Njemačke skla­
pajući se pred nacionalsocijalizmom. Od 1934. g. živi u SAD. Profesor 
je najprije na Brandise University, a odnedavno na University of Ca­
lifornia. Njegovo ime se često vezuje uz M. Horkheimera i T. W. Ador-
na na osnovu višegodišnjeg zajedničkog rada te umnogome zajedničku 
misaonu orijentaciju: »Kritičku teoriju društva«. U posljednje vrijeme 
je vrlo aktivan u S. R. Njemačkoj. 
ZATVORENI SVIJET RADA I ŠANSE REVOLUCIJE  2 4 1 
U dosadašnjem Marcuseovom opusu dominira, među­
tim, orijentacija izražena kao Kritička teorija društva. Sto­
ga će biti potrebno da najprije prikažemo u kakvoj smisle­
noj vezi Marcuse prihvaća Marxov nauk kao supoziciju po­
vijesne angažiranosti Kritičke teorije društva, koja bi tre­
balo da iskazuje temeljna obilježja industrijski visoko raz­
vijenog društva (a time i suvremenog svijeta uopće, budući 
da su tzv. manje razvijena područja na putu u razvijeno in­
dustrijsko društvo). 
No, valja odmah naglasiti da postavke izložene u ovoj 
knjizi sadržajno nadmašuju Kritičku teoriju društva. One 
ipak implicitno smjeraju na povijesnu konstituciju suv­
remenog svijeta u njegovoj cjelini i njegovoj individualno­
sti. Implicitno prelaženje preko pozicije Kritičke teorije do­
diruje — preko fundamenata socijalno-ekonomske dimenzi­
je — podrijetlo konkretne povijesne cjeline. Proboj prospe-
ktivno otvara krug pitanja koji je Marcuse naznačio, dotak­
nuo, ali ne i obradio i promislio: bitno svjetovno-povijesne 
pretpostavke suvremenosti — olako prezentirane redukcijom 
na »induistrial society«. Tako nije mogao biti zadovoljen po­
stulat produbljivanja Marxove misli u pravcu ponajprije, kri-
tičko-onologijski utemeljene, a zatim svaku povijesnu dimen­
ziju uopće omogućavajuće povijesnosti. Imamo posla, dakle, 
s jednim paradoksom: ono van tematsko u ovoj Marcuseovoj 
knjizi nosi sve analize, utemeljene sve njegove postavke. 
I 
Marcuse u Marxovoj kritici kako političke ekonomije 
tako i filozofije, u postulatu destrukcije »građanskog dru­
štva«, koji slijedi iz konsekventnosti i radikalnosti kritike, 
vidi revolucionarnu antropologijsku i historijsku usmjere­
nost Marxove misli. »... Građanska nacionalna ekonomija 
nema u vidu bit čovjeka i njegovu povijest, dakle, u kraj­
njem smislu nije znanost ο čovjeku, nego ο nečovjeku i ne­
čovječnom svijetu stvari i roba  . . .
2
) . A filozofija iskazu-
2
) u »Die Gesellschaft«, Bd. I, 1932. g.:  » N e u e  Q u e l l e n 
z u r  G r u n d l e g u n g  d e s  H i s t o r i s c h e n  M a t e r i a l i s ­
m u s « , str. 141. (Dalje u tekstu označeno s Ν. Q.) 

---