Ime I pojam filozofije,etike I morala-nastanak filozofskog mišljenja

Tipovi iskaza:

Kontigentni- iskazi koji nisu morali biti istiniti. Moglo je da se desi drugačije ili je mislivo da je situacija drugačija.

Primer: Danas je lep dan- mogla je i da pada kiša dakle moglo je da se desi da ne bude lep dan. Taj iskaz je onda kontigentan.

Nužni- iskazi koji su u svakoj mogućoj situaciji istiniti i koji ne mogu biti drugačiji. Nije čak moguće ni zamisliti situaciju u kojoj taj iskaz nije istinit.

Primer: 2 + 2 = 4 ; Ne možemo da zamislimo da su 2 i 2 zapravo 3. Drugi primer bi bio ponovo sa trouglom. Da li možemo da zamislimo trougao koji ima 4 ugla? Ili kvadrat sa 5 strana?

S druge strane, da li je iskaz: ’’ljudi udišu vazduh’’ kontigentan ili nužan?

Ako ste dobro razumeli razliku nužno-kontigentno, znaćete da je odgovor ne! Možemo zamisliti kako u svemiru daleko od nas postoji neka Galaksija u kojoj postoji planeta koja je identična Zemlji. Dakle potpuno je ista po svojoj teksturi, isti se život razvio, potpuno identični ljudi osim jedne stvari...a to je da na toj planeti ’’ljudi’’ udišu Azot. Ovo je potpuno moguće zamisliti, recimo da je njihov organizam tako evoluirao da funkcioniše na unos Azota. Ali osim te razlike oni su potpuno identični nama. Sad zamislimo da postoji hiljadu različtih svetova gde je nastao život sličan našem ali sa sitnim razlikama. U svakom tom svetu, kakav god bio, istine matematike će ostati nepromenjene.

Udisali Azot ili vazduh, 2 + 2 = 4, to je nužna istina. Prema tome možemo reći da je iskaz nužno istinit ako je istinit u svim mogućim zamislivim svetovima.

Analitički- analitički iskazi su oni u kojima je predikat na neki način već sadržan u subjektu, dakle možemo reći da predikat samo eksplicira subjekat ali ga ne proširuje.

Primer: fudbaler je igrač fudbala; Ovaj drugi deo ’je igrač fudbala’ je potpuno suvišan, dovoljno je reći samo ’fudbaler’ i u tom terminu je već sadržan taj predikat.

Primer 2: momak je neoženjen; Momak je po definiciji mlad čovek koji još nije stupio u brak, tako da je ponovo ovaj drugi deo iskaza tj predikat, suvišan i ne proširuje subjekat.

Sintetički- sintetički iskazi su oni u kojima predikat proširuje subjekat, dobijamo neko novo znanje o tom subjektu.

Primer: Gabriel Omar Batistuta je fudbaler; Bez predikata, ljudima koji ne prate sport to ime ništa ne bi samo značilo. Dakle, u ovom slučaju zahvaljujući predikatu dobijamo neko novo znanje o subjektu.

Miletska ’škola’

Milet je bio grad u Joniji u kome je 640.g.p.n.e. rodjen Tales koji se smatra jednim od prvih filozofa pa samim tim možemo reći da je Milet kolevka filozofije. Iz Mileta su bili i njegovi filozofski naslednici, Anaksimandar i Anaksimen, pa se zbog toga o ova 3 filozofa govori kao o Miletskoj školi.

Šta je zajednička karakteristika pripadnicima ova škole?

Svi su tražili da otkriju šta je Arhe svega postojećeg. Šta je taj prvi, ultimativni uzrok iz koga je sve počelo, šta je ’temelj’ svega. Po njima to je neka materije (grčki-hyle), pa bi po tome mogli da kažemo da su oni materijalisti ali su oni tada verovali da materija u sebi sadrži neku vrstu života (grčki-zoe) pa su zastupali hilozoizam-verovanje po kome je sve živo.

Proučavali su physis (grčka reč za prirodu) pa ih je Aristotel zvao fizičarima a ne filozofima.

Iskorak ka filozofiji kod njih je bio taj što su počeli prirodu da objašnjavaju prirodom, Arhe je za njih bio voda ili vatra, zemlja, vazduh...pre toga su se dešavanja u prirodi i nastanak prirode objašnjavali mitskim pričama o Bogovima, demonima itd.

Tražili su supstancu koja predstavlja suštinu svega, nešto čija se svojstva mogu stalno menjati ali ona ostaje uvek ista.

S obzirom na to da su verovali da postoji samo jedan ultimativni uzrok, sva trojica su bili dakle, monisti.

Tales

Tales je poreklom bio Feničanin ali je rodjen u Miletu. Bio je jedan od 7 velikih mudraca u Joniji. Postoji dosta priča o njegovom životu i učenju. Jedna od njih je mit o tome kako su Grci našli u moru zlatni tronožac koji je za njih bio relikvija. Odlučili su da ga daju najmudrijim od svih ljudi pa su ga odneli Talesu. On se zahvalio ali je rekao kako ima mudriji od njega i poslao ga drugom od 7 mudraca. Isto je učinio svaki od njih da bi tronožac na kraju opet došao do Talesa.

Ova priča sjajno ističe njihovo verovanje da je skromnost jedna od najvećih vrlina. Čuvena je njihova rečenica ’Meden agan’ što u prevodu znači ’ničeg previše’. Dosta godina kasnije će i Aristotel preuzeti ovo i zastupati je kao svoju ideju zlatne sredine. Još jedna čuvena rečenica Talesova je odgovor na pitanje šta je teško? On je rekao ’Spoznati sebe’ (gnoti seauton).

Tales je bio filozof u onom smislu kako to većina ljudi danas zamišlja. Često je bio zanesen i zamišljen pa je jednom prilikom hodao gledajući u zvezde (bavio se astronomijom) i uspeo da upadne u bunar. Dobar deo njegovih sunarodnika mu se smejao zbog toga pa su ga pitali kako će da sazna ’više’ istine kad ne vidi ni ono što mu je ispred nosa. Da bi Tales njima dokazao praktičnu korisnost svojih proučavanja, predvideo je koja godina će biti plodna pa je na vreme od svih otkupio za manje pare prese za masline, tako da kad su masline obilno rodile svi su morali od njega da kupuju ili iznajmljuju prese po većoj ceni. To je uradio samo da im pokaže kako filozofima nije problem da zarade i imaju korist od filozofije ali im ipak to nije prava preokupacija. Uspeo je čak i da predvidi pomračenje Sunca 545. godine p.n.e. mada se današnji astronomi slažu da je to bila više srećna okolnost jer je napravio 2 greške u svojim proračunima.

On se prvi pitao šta je Arhe svega? Njegova ideja je bila da je to voda!

Verovao je da ceo svet pluta na vodi. Logično nam je da shvatimo zašto je to mislio, s obzirom da je voda (more) u to vreme okruživalo njegov čitav poznati svet i da je bilo izvor života u to vreme.

Dakle Arhe je voda, jer svemu na zemlji treba voda, ništa ne opstaje bez nje, ona je izvor svega, svaka dalja materija i svaki život su nastali iz vode. Voda je osnova svega, nalazi se u svemu. I drvo, i sto i zemlja, sve je u suštini svojoj zapravo voda koja je promenila oblik i svojstva. 2500 godina kasnije bi smo rekli da Tales nije mnogo pogrešio u nekim segmentima svoje ideje jer danas znamo da je 80% ljudskog organizma zapravo voda.

Sva materija kada propadne ona zapravo ponovo postaje voda. Sve stvari su samo promenjivi oblici jednog prvobitnog i krajnjeg elementa a taj element je voda.

Tales ovim nastoji da logički objasni svet a ne mitom ili religijskim pričama i to je veliki iskorak ka filozofiji.

Anaksimandar

Anaksimandar je Talesov učenik i naslednik u smislu shvatanja prirode. I on je tražio Arhe, zapravo on je prvi koji koristi baš tu reč za prvi uzrok.

Za razliku od Talesa, verovao je da je kosmos harmonija sila. Kada bi arhe bio samo jedan element, on bi prevagnuo jer svaki element teži da opstane za sva vremena i da uspostavi što veću moć, teži da se proširi na sve.

Za njega arhe je Apejron! Apejron je neka bezgranična, neodredjena supstanca iz koje je sve nastalo i u koju se sve vraća. Sama reč Apejron je složenice od grčkog slova Alfa-koje stoji kao negacija, i reči peiron-koja znači granica. Dakle ne-granica tj bezgranično!

Apejron je večan, dakle vremenski neograničen, nema nikakva svojstva jer da ih ima onda ne bi imao ona suprotna.

Apejron nikada nije precizno definisan ali možemo misliti o njemu kao o nekoj prapočetnoj, neodređenoj masi koja se neprestano vrtložno kreće i iz koje je sve nastalo. To je jedan neiscrpan materijal iz koga su nastale konačne,određene stvari. Apejron sadrži u sebi suprotnosti, sadrži i toplo i hladno i vlažno i suvo, sadrži i sva ona 4 elementa-vodu,vauzduh,zemlju i vatru.

Anaksimandar je verovao da sve stvari nastaju iz Apejrona tako što mu ’plaćaju cenu’ za svoju samostalnost, a cena je konačnost. Sve stvari osim Apejrona imaju svoj kraj i kad propadnu one se vraćaju ponovo u Apejron.

Njegova čuvena misao je ’Ono iz čega sve nastaje u to i propada jer po poretku vremena stvari plaćaju kaznu i odštetu jedna drugoj zbog nepravde’. Verovao je da jedna stvar mora da propadne da bi došla druga, koja je njega suprotnost koja ju je u tom trenutku nadjačala.

Gledano iz današnje perspektive, vidimo da je čuvena Anaksimandrova misao zapravo prva ideja o nepropadljivosti materije i kruženja materije u prirodi!

Zahvaljujući Apejronu postoji neka ravnoteža u kosmosu i svet opstaje. Da nije njega sve bi se pretvorilo u jedan element koji bi nadjačao ostale.

Smatrao je da je kretanje večno, da njime nastaje promena. Ideja cikličnog (kružnog) kretanja vremena će kasnije biti jedna od centralnih misli kroz celu Antičku filozofiju.

Anaksimandar je zbog toga verovao da je Zemlja sferičnog oblika a ne ravna ploča. Setite se koliko se tek godina kasnije ta ideja ponovo vratila.

Još jedna zanimljivost je da je on smatrao da je čitav živi svet na zemlji proistekao iz vode, pa su se vremenom ta živa bića iz mora prilagodjavala na život na kopnu i postala ono što su danas. Dobro je poznato da je ovu istu ideju mnogo godina kasnije izložio Čarls Darvin kao svoju teoriju evolucije.

Anaksimen

Anaksimen je bio Anaksimandrov učenik. Rodjen je oko 586. g.p.n.e. a umro oko 524. g.p.n.e. Razliku je se od svojih prethodnika po tome što je prvi svoje misli zapisivao u prozi a ne u stihu, pa su time njegovi spisi dobili na preciznošću i jasnoći.

On je za razliku od svog učitelja ipak smatrao da je arhe neki odredjeni element. Za njega je arhe Aer tj. vazduh!

Na prvi pogled može delovati da je njegovo mišljenje korak u nazad u odnosu na Anaksimandrovu ideju da arhe mora biti nešto neograničeno i beskonačno, ali Anaksimen smatra da Aer upravo poseduje ove dve osobine.

Slično kao što je Tales došao do ideje da je sve voda, Anaksimen kaže da je sve vazduh jer nam on omogućava da živimo, ako prestanemo da dišemo umiremo. Isto kao što ljudi udišu vazduh tako i kosmos diše i da bi opstao vazduh mu je neophodan. Čovek može ostati bez daha tj vazduha ali kosmos ne može, čovek je smrtan i konačan ali kosmos nije jer ga vazduh održava.

Sve stvari su zapravo u svojoj osnovi vazduh. I Bogovi i sve stvari su nastale iz Aer-a. Anaksimen je čak pokušao da objasni kako nastaju drugi elementi u svetu uvodjenjem ideje o silama zgušnjavanja i razredjivanja. Pošto je razredjeni vazduh topao on teži vatri i kada se još razredi postaje vatra. S druge strane, sila zgušnjavanja vazduh pretvara u vetar pa zatim u vodu, vodu u zemlju, zemlju u kamen...

Anaksimen svaki kvalitet povezuje sa kvantitetom. Drugim rečima, kvantitet vazduha u trenutku odredjuje koja stvar će nastati, u zavisnosti koliko ima Aer-a, tj koja je njegova gustina, nastaju vatra ili voda...

Delio je mišljenje svog učitelja da je kretanje večno i da kretanjem nastaju sve promene.

Heraklit

Rođen u Efesu, u Joniji (535. g.p.n.e.- 475. g.p.n.e.). Dali su mu nadimak ’mračni’ zbog toga što je bio mizantrop (čovekomrzac), arogantan, čudak i samotnjak, ali i zbog toga što je njegova filozofija drugima često bila nejasna i dvosmislena. Platon i Aristotel su dosta ironično pisali o njemu i kritikovali ga da je protivrečan (kontradiktoran). Priča o njegovoj smrti dosta govori o njemu, navodno je oboleo od ’vodene bolesti’ (verovatno ono što danas zovemo upalom pluća) i otišao kod nekih travara (doktora), kako je verovao da je on pametniji od njih, nije hteo samo da im izloži svoje simptome i primi savet kako da se izleči već im je pričao zagonetno i čekao da vidi da li će oni shvatiti i šta ćemu reći. S obzirom na to da ovi nisu shvatili, Heraklit je sam došao na ideju da se umota u kravlju balegu i da će ga to spasti. Na žalost, nije bio u pravu i umro je od iste te bolesti.

Živeo je sam na planini i retko silazio među ljude, a kada bi ga pitali šta radi sam gore, odgovaro bi im ’spoznavao sam sebe’. Setimo se da je još Tales rekao da je spoznavanje sebe najteži zadatak koji čovek sebi može da postavi. Još jedna zanimljiva njegova misao je ’oprost je jači od osvete’ koju par stotina godina kasnije usvojiti neke religije.

Napisao je 3 spisa: ’O bogovima’, ’O svemu’ i ’O politici’. To se smatra prvom podelom filozofije i pretečom onoga što danas zovemo filozofijom religije, metafizikom i filozofijom politike.

Heraklit je namerno pisao nejasno. Želeo je da sa što manje reči izrazi što više misli, što je činilo njegovu filozofiju komplikovanom i na trenutke teško shvatiljivom. Sokrat za njega metaforično kaže kako ni najbolji ronilac ne može da istraži dubine njegovih misli.

Za Heraklita suprotnosti u univerzumu zapravo čine sklad i sačinjavaju neko jedinstvo! A to jedinstvo naziva Logos (Logos je grčka reč koja ima čak 14 značenja ali je kod Heraklita on zapravo um). Dakle logos je neki univerzalni, kosmički um koji stoju u osnovi svega i sve se odvija po njemu, on mnoštvu daje jedinstvo.

Logos je za večna, živa vatra koja prožima sve! (dakle Logos i vatra su ista stvar, 2 lica iste stvari). Vatra je osnovna supstancija sveta, sve je nastalo iz nje i sve se vraća u nju. Logos tj vatra, je nepropadljiva i večna.

Logos je takodje imanentan (nalazi se u svemu. Sve stvari imaju nešto zajedničko a to je upravo logos) i transedentan (iako je u svemu on je zapravo izdvojen izvan sveta tj prevazilazi granice našeg iskustva). Ovde vidimo jednu od tih Heraklitovih ideja zbog kojih su ga kritikovali za protivurečnost pošto tvrdi da je nešto u svemu a opet izvan svega.

’Ne slušajte mene već Logos’ je jedna od njegovih mnogih misli. Tu vidimo da je Logos za njega zapravo taj um ili racio. Ljudi ne treba dakle da slušaju šta mudraci ili filozofi pričaju i tek tako to da prihvate već sami treba da slušaju svoj racio tj sami da razmisljaju i da žive u skladu sa raciom.

Heraklit je zastupao učenje o stalnom toku-sve se kreće, sve se menja (panta rei). Ne možete 2 puta ući u istu reku jer voda stalno teče. Ideja je zapravo da pokaže kako ništa na svetu nije stalno i sve je promenjivo osim tog logosa koji je stalan i uvek isti.

Smatrao je da se ceo univerzum nalazi u nekoj skrivenoj harmoniji koja je lepša od one očigledne harmonije. ’Rat je otac svega i kralj svih’ je njegova misao kojom je hteo da kaže kako zapravo sve nastaje iz nekog sukoba pa je zato rat otac svih stvari ali isto tako i sve propada zbog rata i sukoba pa je zato on i kralj ili gospodar svih stvari.

Razmotrićemo nekoliko njegovih čuvenih fragmenata:

’put na dole i put na gore su isti put’, ’zdrav i bolestan su isto’, ’život i smrt su isto’. Kad pogledamo ove njegove misli potpuno nam postaju jasni svi oni prigovori. Ali ono što je Heraklit verovatno hteo da kaže je da postoje stvari koje zapravo određuje njihova suprotnost tj ne postoje bez svoje suprotnosti. Ako bi svi ljudi na svetu bili stalno zdravi, ako ne bi postojala bolest, da li bi postojao termin ’zdrav’ ? Dakle, ono što je možda Heraklit želeo da kaže je da su bolest i zdravlje, smrt i život, zapravo 2 lica istog novčića.

Heraklit se može smatrati i začetnikom epistemologije. Njegova misao ’čula su loši svedoci za ljude ako njihove duše ne mogu da razumeju jezik tih svedoka’, zapravo govori o problemu nemogućnosti saznanja, što će kasnije postati jedna od centralnih tema filozofije i to sve do danas.

Heraklit se zalagao za poštovanje zakona u državi jer je smatrao da je zakon državi isto što i logos univerzumu. Zakon je jednako bitan kao gradske zidine koje nas štite od neprijatelja, jer nas zakon štiti od nas samih.

Pitagora

Živeo između 570. i 495. g.p.n.e. Rođen na Samosu odakle se kasnije preselio u J. Italiju (Sicilija), tadašnja Magna Grecia, koja je zbog napada Persijanaca na Malu Aziju postala centar grčke filozofije.

Smatrali su ga čudotvorcem, mudracom i šamanom, govorili su ’evo ga ide Pitagora ne da uči nego da leči’. Imao je mnogo sledbenika koji su se po njemu nazivali pitagorejci. Pitagorejsko bratstvo je pomalo ličilo na neku vrstu političke stranke, zatvorene organizacije ili čak sekte.

Imali su stroga i pomalo čudna pravila (ne jedi meso, ne idi glavnim putem nego stazama, ne pričaj u mraku...) kojih su morali da se pridržavaju, jedno od tih pravila je omerta-zakon ćutanja, za čije kršenje je kazna bila ubistvo. Zbog ovoga se pitagorejci smatraju pretečom Sicilijanske mafije.

Pitagorejci su bili veliki poštovaoci Orfičkog kulta (mitska priča o Orfeju i Euridici u kojoj Orfej svojom muzikom uspeva da namoli bogove da mu dozvole da vrati svoju voljenu Euridiku iz podzemnog sveta. Priča ima nesrećan kraj jer Orfej krši uslov koji su mu bogovi dali i Euridika bespovratno ostaje u Hadu-podzemnom svetu).

Verovali su u metempsihozu (reinkarnaciju)-za njih je duša besmrtna, kad telo umre duša nastavlja dalje i ulazi u drugi oblik života. Postaje neka životinja, drvo ili čak kamen. Duša kruži dok god ne nađe svoj mir i sjedini se sa apsolutnim bićem (bogom). Pitagorejsko učenje ovde dosta podseća na ideju Nirvane kod budista. Sam Pitagora je smatrao da se seća svojih prošlih života u kojima je bio Apolon, ribar, prostitutka, pa je sada Pitagora.

Učenje o matematici i muzici su dve centralne tačke za pitagorejce.

Muzika je čišćenje duše (katarza), njome postižemo duševni sklad! Kao što doktor leči telo tako što dovodi u harmoniju rad organa,tako muzika isto to radi sa delovima duše. Sve proizvodi muziku i sve je zapravo u harmoniji, čak i planete kad se kreću proizvode muziku univerzuma koju mi doduše nismo u stanju da čujemo.

Muzika je usko povezana sa matematikom, videćemo kako.

Pitagora je verovao da je arhe svega postojećeg zapravo broj! Broj je shvaćen prostorno! Načela matematike su u osnovi sveta. Sve se može izraziti brojem ali ne samo broje već nekim odnosom (Pitagora koristi ovde reč Logos koji ovde znači odnos). Sve stoji u nekom odnosu jedno prema drugom a taj odnos se može izraziti brojevima (2:1, 3:2, 4:3 itd.). Verovali su da je osnova svega zapravo tačka iz koje je dalje izgrađeno sve, preneli su matematičke pojmove u poredak materijalne stvarnosti. Klanjali su se četvornoj figuri tetraksis koja je zapravo jednakostraničan trougao čija je svaka strana sačinjena od 4 tačke. Svako telo je zapravo izraz broja 4, tj da je zato u osnovi svakog tela ta sveta figura tetraksis.

Tetraksis

U tetraksisu ima 10 tačaka kao što u univerzumu ima 10 planeta koje se kreću praveći muziku. Pitagora je verovao da Zemlja nije u centru svemira.

Kako se povezuju muzika i matematika? Muzika se zapravo proizvodi tako što se žice na nekom instrumentu stave u neki odnos. Mi zapravo prstom stisnemo žicu i podelimo je na dva dela tj stavimo je u neki odnos npr. 2:6, i na osnovu toga pravimo harmonične tonove. Na ovaj način je Logos (odnos) i u osnovi muzike! Tako da i gluv čovek koji bi izučio matematiku i znao da stavi žice u odnos, bi mogao da svira instrument.

Pitagora je prvi dao definiciju filozofskog načina života. On kaže kako postoje 3 vrste ljudi i da je život kao neki festival-Olimpijada. Na toj Olmpijadi prva vrsta ljudi su oni koji dolaze iz koristi. Da bi prodali nešto ili radi pukog uživanja u gledanju igara. To je jedan utilitaristički život (koristoljubiv život).

Druga vrsta ljudi su takmičari, učesnici. Oni su tu zbog časti i slave. To je aktivan, takmičarski život.

Treće vrsta ljudi su filozofi. Život je posvećen posmatranju, teorijski život sličan Bogu. Takav način života se zove Bios theoreticos-teorijski život. To je filozofski način života.

Elejska ’škola’

Nastala početkom 5. veka p.n.e., škola je dobila ime po gradu Eleji koji se nalazio u J. Italiji.

Glavni predstavnici su Ksenofan, Parmenid i Zenon. Ne zna se tačno ko je bio osnivač ali verovatno da je to bio Ksenofan dok je Parmenid bio utemeljivač njihovog učenja a Zenon je branio njihove stavove od napada drugih.

Razliku od Miletske škole čini to što su oni smatrali da je ne moguće dati odgovor na to šta je prauzrok svega postojećeg ali možemo dati opis univerzuma i baviti se bićem koje je suština svega (termin biće se uzima u najširem mogućem smislu-sve stvari su zapravo neka vrsta bića, biće je sve ono što je postojeće).

Ksenofan

Rođen u Kolofonu u Joniji. Bio je putujući pesnik, malo se zna o njemu.

On se može smatrati prvim kritičarem religije-kritikovao je antropomorfne predstave bogova. Smatrao je da ako ljudi zamisljaju bogove kao ljude onda bi volovi trebalo svoje bogove da zamisljaju kao volove a lavovi kao lavove. Njegovo mišljenje je bilo da je božanstvo savršenije od onoga kako je predstavljano u Grčkoj. Nije mu se svidela ideja bogova koji su puni mana i nesavršenstava. Isto tako mu se nije svideo ni politeizam (mnogoboštvo) već je tvrdio da je bog samo jedan! Zastupao je panteizam-mišljenje po kome je bog u svemu, sve je jedno i sve je bog! Bog je zamišljen kao neka sferična, bezoblična energija.

Parmenid

Ovaj filozof značajan je najviše po tome što je prvi pokušao da konstruiše filozofski sistem. Postavio je aksiom i iz koga je dalje izvodio sve teoreme.

Prvi je koristio metod koji se zove Reductio ad Absurdum (svođenje na besmislicu). Šta je zapravo Reductio? Recimo da tvrdimo neki iskaz A. Možemo bez problema da uz njega tvrdimo A i B, ili A i C, A i D... Ako bi naš iskaz A zapravo bio ’nebo je plavo’, uz njega bi mogli da tvrdimo i neki iskaz B koji je na primer ’pada kiša’. Dakle, ne vidimo nikakav problem u tvrdnji ’nebo je plavo i pada kiša’, ili nekoj drugoj npr. ’nebo je plavo i duva vetar’. Ali ako bismo rekli nebo je plavo i nebo nije plavo? To bi bila besmislica. Upravo to je reductio. Ne možemo reći A i _┐A (ne-A). Dakle cilj reducti-a je da proveri neku tvrdnju tako što će predpostaviti suprotno i dokazivati to! Ako pronađe dokaz za suprotno, prvobitna tvrdnja se mora odbaciti.

Parmenid metaforično opisuje kako je došao do svog učenja. Kaže kako mu je boginja pokazala 3 puta istraživanja kojima može svaki čovek da ide.

1. put: Jeste i ne može da nije  Postojo samo ono o čemu se može misliti i smisleno govoriti. Ovaj prvi put je Parmenidov aksiom iz koga se sve dalje izvodi. Ovo je put za koji se boginja zalaže.

2. put: Nije i nužno nije  Ne može se govoriti pa ni misliti o nečemu što ne postoji (ne postoji u smislu da je logički nemislivo). Ovo je put kojim nikako ne sme da se ide.

3. put: Možda jeste i možda nije  Isto je pogrešan kao i drugi put s tim što je još i logički protivurečan. To je put lažnog verovanja i njime najčešće ljudi greškom idu.

Parmenid kaže sve je jedno! A to jedno je dakle biće! Biće ima određene karakteristike koje nužno slede iz aksioma koje je postavio.

To biće je nestvoreno tj. vremenski je večno, nije nastalo u nekom trenutku jer da je nastalo, morao bi da postoji trenutak pre tog nastajanja u kome je postojalo ništa i iz ništa bi moralo da nastane nešto a to je za Grke potpuno neprihvatljiva tvrdnja koju odbacuju.