Jesu LI nas posetili vanzemaljci
Yüklə 23,46 Mb. Pdf görüntüsü
|
~ 21 ~
nalaz isprva pogrešno identifikovali kao kulturu Taraskan, ali su kasnije shvatili da se radi o potpuno novoj indijanskoj kulturi koja je postojala od oko 500. g p.n. ere do 500 n.ere ili od 800. g p.n. ere do 200. n. ere, skoro hiljadu godina pre taraskanske kulture, a dobila je ime Čupikauro (Chupicauro). Predmeti koje je sad držao u ruci bitno su se razlikovali od bilo koje indijanske kulture. Oblikovane u različitim bojama gline, tu su bile figure koje su predstavljale dinosauruse, različite rase i narode - Eskime, Azijate, Afrikance, bradate Kavkažane, Mongole, Polinežane – i predmete koji su pokazivali kulturne veze s Egipćanima, Sumeranima i drugima. Predmeti su bili izrađeni od gline i kamena, različitih veličina, od tek nekoliko centimetara do onih visokih skoro metar, kao i figura dinosaura dugih 120-150 cm. U toj zbirci od preko 30 000 predmeta ni jedan nije bio duplikat. Svaki glineni predmet bio je napravljen individualno, bez kalupa, vešto oblikovan u skulpturu i pažljivo ukrašen. Bila je to kolekcija jedinstvena po svojoj veličini, ali ono fantastično tek sledilo; sadržavala je stotine figura dinosaurusa koje su verno predstavljale velik broj vrsta. Naravno, bilo je polemike oko ovog otkrića, a zvanična nauka ih nije priznavala kao originalne. One su ostale da stoje u daleko od javnosti. Predmeti su umotani u papir i ne preterano brižno ostavljeni u kartonske kutije. Zaključani su u skladištu i uglavnom nedostupni. Ne potpuno za one uporne, kao što su to 1999. potvrdili dr. Denis Svift (Dennis Swift) i dr. Don R. Paton (Don R. Patton), kojima je trebalo nekoliko dana pregovora s gradonačelnikom, ministarstvom turizma i kustosem akambarskog muzeja kako bi dobili dozvole da vide deo zbirke. U šest sati pregledali su sadržaj 14 kutija, razmotali i slikali preko 800 figura, od čega je 75 predstavljalo dinosauruse, ponegde i u društvu ljudi. Zvanična, evolucionistička nauka nastoji da ove dolaze sakrije od javnosti, a ne postoji ni interesovanje katoličke crkve koja je uticajna u Meksiku da se ova otkrića obelodane, jer bi to dokazalo Biblijsku opciju stvaranja, što dokazuje koliko je katoličkoj crkvi stalo do toga da ljudi upoznaju istinu o stvaranju. U posed fotografija ovih figura su došli kreacionisti iz Centra za kreacionističke studije sa sedištem u San Dijegu i ogrankom u Beogradu na čelu sa dr Miroljubom Petrovićem, što dokazuje da se ne radi o izmišljotini.
U Markahuasiju, gradu koji postoji još mnogo pre civilizacije Inka u Andima, (1000. godina p. n. e.) neke skulpture predstavljaju ljude četiri rase, kao i životinje koje po tvrdnji zvanične nauke nikada nisu živele na tlu Amerike. Natpisi na stenama su vidljivi samo u pojedinim delovima dana kada pod određenim uglom padne sunčev zrak na određeni natpis. Megaliti u Markahuasiju su prava zagonetka, oni su ogromni, nisu mogli tu biti dovučeni ljudskom snagom ni životinjskom vučom Veći su samo kameni blokovi u Baalbeku u Libanu. Mumije u obližnjem Parakasu su balzamovane isto onako kao što je to činjeno u Egiptu. Piramide u Čičen-Ici (Meksiko) su slične onima u Egiptu i sumerskim ziguratima. Jedan hrišćanski propovednik ih je nazvao „kopijama vavilonske kule, koja je takođe trebala da bude ogromna piramida. Sve ovo dokazuje da su Biblijski izveštaji tačni: prvo je došlo do raseljavanja već civilizovanih naroda, čiji su očevi, ~ 22 ~
svedoci potopa Sim, Ham i Jafet još bili živi, pa je bila „živa” i priča o skoro prošlom potopu. Onda dolazi do osnivanja prvih država i kultura, od kojih su mnoge bile uspomena na „prapostojbinu” Sumer i njegove gradove. Pogledajmo piramide, svuda ih je bilo osim u Australiji. Piramide su posebna priča. Njih odlikuje neverovatna preciznost za antička vremena, koju zvanična gometrija objašnjava ali niko ne zna kako su drevni graditelji to znali. Kako su antički graditelji uspeli da upoznaju matematiku i geometriju, koja se i danas naziva „Zlatna geometrija”., i po čijim principima i danas podižu verske objekte, katedrale, hramove, obeliske, zavezne krstove, i između ostalog i hram Sv. Save u Beogradu je podignut po tim principima. Dinosaurusi su takođe Božja stvorenja, i nauka danas nagađa kako su oni živeli, šta su jeli i kakav je bio lanac ishrane, i tu postoji mnogo manipulacije. Eminentni naučnik dr Miroljub Petrović direktor Centra za prirodnjačke studije, navodi da u naše vreme živi samo 1 % živih bića koja su živela pre potopa, zajedno sa ljudima, dokazujući tu tvrdnju na osnovu pronađenih fosila biljaka i životinja. Ostatak kolektivnog sećanja na dinosauruse su legende o zmajevima i aždajama, iako danas neki, poput Dejvida Ajka te legende povezuju sa tobožnjom reptilskom vanzemaljskom rasom koja je u davna vremena naselila zemlju, i skrivena u ljudskim telima političara i aristokrata vlada planetom. Moćna vanzemaljska kultura koja poznaje dimenzije, astralna putovanja, neverovatnu tehnologiju je po Dejvidu Ajku došla na Zemlju i krije se od ljudi pokušavajući da zavlada planetom. Smešno g. Ajk. Zamislite da se mesari zavuku u svinje i žive sa svinjama, u svinjskim telima da bi zavladali svinjcem?? Smešno g. Ajk.
Piramida El Kastiljo u Čičen Ici u Meksiku, ili Kukulkanova piramida
Piramida u Meksiku, u Čičen Ici je fascinantna. Na četvrtastoj osnovi se nalazi perfektno simetrični dizajn kalendara Maja. Svaka od četiri strane piramide ima 91 stepenicu, ukupno 364 plus platforma na vrhu, što simbolizuje broj dana po sunčanom kalendaru. Svakako najpoznatiji fenomen vezan za ovu piramidu se dešava dva puta godišnje. Na prolećnu i jesenju ravnodnevnicu (21. 03 i 21. 09). Sa početkom zalaska sunca na severnim stepenicama se stvara senka ispod terasa koja u kombinaciji sa sedam svetlosnih trouglova liči na zmiju. Na dnu stepenica je isklesana glava tako da je iluzija kompletna. U proleće se serpent spušta prema zemlji, a u jesen se penje ka nebu. Ovaj fenomen svake godine privuče 25 000 turista. Kako su to Maje znale – niko nema pojma. Markahuasi privlači pažnju ljudi željnih senzacionalizma, tajanstvenog, ezoteriste i okultiste. Takođe se i mnogo pominju bliski susreti sa NLO i stanovnici obližnjeg grada San Pedro de Casta gledaju na NLO kao na nešto sasvim normalno. Na pitanje da li veruju u NLo se čude, i kažu da je to kao da ste ih pitali da li veruju u postojanje krave. To su sasvim normalne pojave. Sam plato Markahuasi ima ruševine pet gradova, a megaliti u nekima su teški i hiljadu tona, a sculpture su najčudnije jer predstavljaju ljudske rase i životinje koje ne žive niti su živele na tlu Južne Amerike. Markahuasijem su se bavili i bave se okultisti, koji su pisali knjige, zanimljive milionima čitalaca. Najpoznatiji je Danijel Ruzo (1900 – 1993), mason 33 stepena, rođen u obližnjoj Limi. Inače, najmonumentalniji spomenik u Markahuasiju je Peka Gaska, osamdeset metara visoka ljudska glava, tj glava sa nekoliko lica, četiru rase, zbog čega ju je Ruzo nazvao Spomenik čovečanstva (slika dole). Džordž Hant Vilijamson (George Hunt Williamson) još jedan okultista je popularizovao Markahuasi na engleskom govornom području u poglavlju svoje knjige iz 1959 „Putevi na nebu” (Road in the sky). Vilijamson je, na temelju svojih viđenja samog Markahuasija i intervjuisanja masona danijela ruzoa, zaključio da Markahuasi itekako ima veze sa NLO posetama u pradavna vremena i danas, dovodeći ga u vezu sa pradavnim stanovnicima zemlje, divovima, bogovima sa zvezda (pravo učenje Novog Doba). Pomenuta knjiga govori o vanzemaljskim posetama od drevnog do modernih vremena, sa spekulacijama o budućnosti kao zajedništva ljudi i vanzemaljaca (što je cilj okultista, jer okultisti i Novo Doba imaju iste ciljeve). Za Vilijamsona
Yüklə 23,46 Mb. Dostları ilə paylaş:
|