Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 17 ~ 

 

 

Vanđini (Wondjina) 

 

Međutim, pažljivijim razgledanjem i analizom tih crteža zagonetnih motiva došlo se u novije vreme do drugačijih 

ideja i boljih tumačenja. Tako, na primer, dr. V. I. Avinski, po struci rudarski inženjer i vrstan poznavalac mineraloško-

geoloških nauka, smatra da ti drevni crteži zadiru duboko u strukturnu hemiju. Po njegovu mišljenju, oni jako liče 

na vrlo složene strukturne formule danas dobro poznatih složenih organskih spojeva ili materijala koji, po našim 

saznanjima, nikako nisu mogli biti poznati primitivnom čoveku iz mlađeg paleolita ili halkolita (bakrenog doba). Dr. 

V. I. Avinski objavio je svoje postavke o hemijskom značenju tih drevnih slikarija 1974. u časopisu „Hemija i život”. 

Taj je rad veoma uzbudio mnoge ortodoksne naučnike koji smatraju da se tu radi samo o pukoj slučajnosti i bujnoj 

ljudskoj fantaziji. No takvo uobičajeno, apriorno i odbojno tumačenje vidno uznemirenih naučnika ne deluje nimalo 

ubedljivo, jer je podudarnost u velikom broju bitnih detalja (složene veze i strukture) toliko visoka da se zasigurno 

ne može raditi ni o kakvoj slučajnoj sličnosti ili bujnoj mašti drevnih umetnika. 

 

Uvrnuta arheologija 

 

Jedno od najvećih i najuverljivijih arheoloških otkrića koje podupire temu o nepoznatim inteligentnim došljacima 

koji su nekad vrlo davno sleteli na Zemlju i o tome ostavili pisano svedočanstvo, zbilo se krajem tridesetih godina, 

neposredno  pre  izbijanja  drugog  svetskog  rata,  u  visokom,  teško  pristupačnom  i  retko  naseljenom  azijskom 

planinskom masivu, koji se proteže na velikom prostoru u graničnom području kineskih provincija Sečuan, Kuigtai i 

Tibeta. Tamo je 1937. i 1938. tim kineskih arheologa, predvođen profesorom Či Pu Teijom (Chi Pu-Teiom) s pekinške 

Akademije za praistoriju, izvodio detaljan rutinski pregled niza međusobno povezanog spleta planinskih pećina. 

Navodno je jedan deo tih pećina bio izrađen nekom nepoznatom tehnologijom, pa je više naličio složenoj mreži 

hodnika i tunela ili podzemnim skladištima. 

Osnovni zadatak istraživanja tih teško dostupnih i vrlo visoko smeštenih planinskih pećina bio je iskopavanje u 

njima nađenih nizova pravilno raspoređenih drevnih grobova u kojima su se nalazili neobično mali kosturi nekih 

čovekolikih bića neprirodno vretenastog tela s neproporcionalno velikim i predimenzioniranim lobanjama. Njihova 

prosečna visina iznosila je svega 130-ak centimetara, dok im je opseg lobanje bio čak 55 centimetara. Prilikom 

iskopavanja pećinskih grobova i razgledanja tih neobičnih malenih kostura jedan član istraživačkog tima spotaknuo 

se u polumraku jedne od tih pećina na oveći, napola zakopani pločasti komad kamena koji je delimično virio iz peska. 

Kad ga je izvadio, očistio od peska i prašine i pažljivije razgledao odmah je uočio da to nije pljosnati komad prirodno 

odlomljene granitne stene, već neki vrlo neobičan i brižljivo izrađen artefakat velike starosti. Taj, vrlo pravilan kružni 

granitni kameni disk prečnika tridesetak centimetara i debljine oko dva centimetra, s precizno izrađenom kružnom 

rupom  prečnika  oko  četiri  centimetra  u  njegovom  središtu,  veličinom  i  izgledom  veoma  liči  na  naše  velike 

gramofonske LP ploče ili savremene kompakt diskove. Pažljivim razgledanjem njegove dobro uglačane površine 

kineski istraživači su odmah uočili da se od središnje rupe prema obodu diska u obliku spirale proteže neki gusti, 

vrlo sitan dvokolosečni brazdasti zapis na nepoznatom pismu koje niko od članova tima nije mogao da identifikuje 

i pročita. Zato se tim neobičnim zapisom na nađenom disku, zbog prečih poslova na iskopu grobova, dalje nisu bavili. 

Nakon temeljitog naknadnog pregledanja i daljnjih arheoloških iskopavanja u teško dostupnim pećinama surovog 

Bajan Kara Ula (Bayan Kara Ul) otkriveno je 1938. još 715 takvih precizno izrađenih kamenih diskova, s manje ili više 

oštećenim spiralnim zapisom koji su takođe bili označeni, evidentirani i poslati u Peking. Ti su neobični nalazi, a 

posebno  brojni  zagonetni  kameni  diskovi  sa  gustim  spiralno  raspoređenim  zapisom,  punih  dvadesetak  godina 

izazivali znatiželju većeg broja kineskih naučnika, a posebno filologa i lingvista koji su ih pokušavali pročitati. 

---

~ 18 ~ 

 

 

 

Diskovi „Dropa” iz Bajan Kara Ule - Kina 

 

Među svima njima u tome je jedino ostao uporan profesor Cum Un Nui (Tsum Um-Nui) s pekinške Akademije za 

praistoriju, uz svesrdnu pomoć četvorice svojih saradnika, nakon dugogodišnjeg rada. Oni su oko 1960., nakon 

mnogih neuspelih pokušaja, napokon uspeli da otkriju ključ za delimično dešifrovanje tih krajnje zagonetnih spiralno 

raspoređenih gustih brazdastih zapisa vrlo precizno ugraviranih na kamenim diskovima. 

U delimično pročitanim zapisima s tih kamenih diskova stoji - sažeto „prepričano” - surova životna drama drevnih 

nebeskih  mornara  koja  se  odigrala  pre  otprilike  dvanaest  hiljada  godina  u  surovim  vrletima  Bajan  Kara  Ula.  U 

jednom od pročitanih zapisa stoji da se jedna veća grupa tima, kako u tekstu sami sebe nazivaju ti inteligentni 

došljaci iz svemira, uputila prema „trećoj planeti“ našeg sistema. Zbog nekog kvara na njihovom „vazdušnom brodu“ 

on nije mogao normalno sleteti na predodređenom mestu, već se, uz velike napore posade, jedne noći, umesto na 

planiranom odredištu, prisilno spustio u krajnje negostoljubivo planinsko područje Bajan Kara Ula. Nije bilo načina 

ni materijalnih mogućnosti da se „vazdušni brod“ popravi i osposobi za let, a još manje da se napravi novi kojim bi 

se Drope, kao su sebe zvali, mogli vratiti na matični svemirski brod ili planetu. Stoga nesrećnim preživelim došljacima 

iz svemira nije preostalo ništa drugo već da zauvijek ostanu na Zemlji na kojoj je tada, prema današnjim službenim 

naučnim saznanjima, još gotovo posvuda carevalo vrlo surovo kameno doba. 

Prva noć koju su došljaci proveli u surovom ambijentu Bajan Kara Ula opisana je na jednom od tih granitnih 

diskova otprilike ovako: „Drope su se spustile iz oblaka svom vazdušnom brodu. Naši muškarci, žene i deca sakrili 

su se pred Kamama (starosedeocima? Ljudima?) deset puta u pećine prije nego što je izašlo sunce. Tek tada su oni 

shvatili znake i uvideli da Drope imaju miroljubive namere.” Ostaje pitanje: kako su ovi naučnici uspeli da pročitaju 

ovo pismo vanzemaljaca? Šampolion je pročitao egipatske hijeroglife tako što je pronađen natpis pisan grčkim 

alfabetom i hijeroglifima. Prvo se dao prevesti grčki, pa upoređivati hijeroglife. A drugo pitanje je: gde su ostaci 

broda? 

U sklopu prostranog hramskog kompleksa faraona Setija I u Abidosu, Egipat, otkriveni su i snimljeni 1992. na 

bočnoj ploči jedne masivne kamene grede kvadratnog preseka, koja nosi težak kameni svod grobnice, uklesani neki 

neobični znaci. Oni se, zbog vrlo jasne raspoznatljivosti motiva, nikako ne mogu ubrojiti u hijeroglifske znakove, već 

u kartuše. 

 

---