Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 19 ~ 

 

 

Abidos: kome je ovo palo na pamet? 

 

Već na prvi pogled svakome je jasno da oni vrlo realistično prikazuju tri moderne letelice; helikopter, vazdušni 

brod (hoverkraft) i, po svoj prilici, neki veći vazdušni ili svemirski brod koji liči na one koje već decenijama viđamo u 

SF filmovima. Ne znamo da li je Seti I imao kolekciju filmova kao severnootejski diktator, pokojni Kim Džong Il, ili se 

Dart Vejder pojavio u Egiptu. Četvrti objekat, izduženog oblika s kupolom iz koje izlazi poduža ravno položena cev, 

svojim izgledom napadno liči na tenk. Taj drevni zapis koji potiče iz razdoblja Novog kraljevstva (12. vek pre n. ere) 

prvi je snimio i objavio još krajem 1992. Brus Rols (Bruce Rawles). 

Nauka nema objašnjenja za zagonetno loptasto kamenje, kugle u Kostariki.  Reč je o brojnim, često tonama 

teškim  kamenim  kuglama,  tako  perfektno  zaokrugljenim  i  obrađenim  da  se  čak  ni  najmodernijim mernim 

instrumentima ne može konstatovati nikakvo odstupanje od čistog oblika kugle. Kako su ove kugle napravljene - a 

pre svega, odakle je poticao materijal? Tu, naime, nadaleko i naširoko nema nikakvih kamenoloma, niti tragova da 

su drevni neimari na tom području klesali i obrađivali. Zvanični stav o istoriji Novog sveta, Amerike, je takav da se 

veruje da je tamošnja civilizacija mnogo mlađa od one u Mesopotamiji i Egiptu, pa i Grčkoj i da su tamošnji gradovi 

nastali kada su Damask i Jerusalim već bili prastari gradovi. Novootkriveni gradovi u Andima se ne mogu smestiti 

nigde, ni u jedan period, i u tom slučaju za naučnike najbolje odgovara ono: „jako se malo zna i istraživanja su u 

toku.” Poput policije koja još ne može da rasvetli slučaj i izveštaj za javnost je jasan: „detalji nisu poznati, istraga je 

u toku.” A krivično delo se dogodilo. Inače, i kada bi se nešto saznalo, teško bi se neko usudio da u javnosti precizira 

o starosti i poreklu tih gradova i građevina, jer bi srušio tvorevinu koja počiva na zvanično priznatim teorijama o 

istoriji  sveta.  Reći  zvaničnim  naučnicima  da  su  gradovi  Anda  savremenici  Damaska,  Eridua,  Uruka,  Heliopolisa, 

Memfisa, Atine… bilo bi isto što i kazati da su Vikinzi sagradili Vašington. 

 

 

Kugle u Kostariki 

---

~ 20 ~ 

 

 

Stav koji je prihvatio ceo svet je onaj po kome su stanovnici Amerike došli preko Beringovog moreuza, koji je 

tada bio kopno, još kao praljudi, dolutali posle poslednjeg ledenog doba iz Azije, preko prostranstva današnje Rusije, 

i naselili kontinent i tu osnovali kulture. Kako tu uklopiti pojedine građevine i arheološke pronalaske, slikarije i 

reljefe,  koji  nemaju  nikakvo  objašnjenje.  Nekim  građevinama  se  ne  može  prići  ni  sa  današnjom  građevinskom 

tehnikom, a blokovi od kamena koji su ugrađeni u te građevine su teški i stotinama tona, i danas ne postoji način 

da se popnu tamo gde su postavljene, na veliku nadmorsku visinu. 

Naravno, staviće ih u „isti koš” sa poznatim civilizacijama Amerike, Astecima, Toltecima, Inkama i Majama. Kome 

ćemo „utrpati” one kipove na Uskršnjim ostrvima? Andske građevine Olantajambo, Kusco, Saksahuaman…kao i 

reljefe u stenama i na zlatnim pločama koje prikazuju nesvakidašnje ljude, nesvakidašnja bića i nesvakidašnje pojave 

za antička vremena, poput reljefa iz Palenke i crteža u Naski. 

Naučnici su se mučili da dokažu kako je ustvari naseljena udaljena Amerika. Poslednjih godina su popustili, dosta 

bojažljivo, da su pre Kolumba Ameriku posetili Evropljani, Vikinzi, a pre njih verovatno Grci ili Feničani. Neki su opet 

smelo dokazivali da su je naselili Grci i Feničani, koji su osnovali civilizacije u srednjoj Americi, dok su doseljenici 

pridošli iz Azije ustvari oni „Indijanci” na koje je naišao Kolumbo, i koji su se raširili kontinentom, pa kasnije i ostrva 

u Tihom okeanu su naselili ploveći na splavovima. Tor Hejerdal je u svojoj knjizi „Kon-Tiki“ dokazivao putovanje 

američkih urođenika do tihookeanskih ostrva. U knjizi je splav „Kon Tiki” plovio od obale latinske Amerike do prvih 

tihookeanskih ostrva, i ta ekspedicija je uspela. Ideja o feničanskoj kolonizaciji Amerike uopšte nije nova. Feničani 

su došli na američko kopno, poznavajući civilizaciju, veštine gradnje, astronomiju, matematiku, i uspeli su lokalnom 

stanovništvu da se nametnu kao vladajuća klasa, šireći se iz Meksika ka jugu do Perua i ka severu do postojbine 

Anasaza. Ova opcija nije isključena, ali nije ni dokazana. Ipak, blizu je istine. 

Biblija  to  objašnjava  na  vrlo  jednostavan  način.  Nojevi  unuci  i  praunuci,  sinovi  Hamovi,  Semovi  i  Jafetovi, 

stanovnici poslepotopnog sveta su isprva govorili jednim jezikom, i živeli na jednom području, u predelu današnje 

istočne Turske, zapadnog Irana i Mesopotamije. U želji da „sebi steknu ime”, tj da stvore svoj sistem verovanja, 

daleko od Boga, oni su, protiv Božije volje, počeli sa gradnjom visoke kule u gradu Vavilonu, što bi bio prvi pokušaj 

stvaranja jednog svetskog poretka. U strahu da se potop ne ponovi, trebalo je sagraditi kulu ogromne veličine, koja 

ne bi mogla biti potopljena, a to je rađeno u doba kralja Nevroda (Nimrud) i kraljice Semiramide. Nimrud je želeo 

da vlada narodima kao Bog, i o tome pišu i potvrđuju glasnogovornici Nju Ejdža (Novo Doba, verski pokret), i ljudi 

koji se bave poreklom masonerije, okultnih tajnih društava i samog okultizma, koga je rodonačelnik i pokretač 

Nevrodov otac Hus (Hermes, hermetika – magija). Citirano iz knjige „Astrologija i Novo Doba Dragana Mirkovića. 

Bog je to sprečio i rasejao Nevrodove podanike po celoj zemlji (1. knjiga Mojsijeva 11. 1-9). Zemlja je tada bila 

jedinstvena, jedan kontinent, ali se kontinent razdvojio, („A Everu se rodiše dva sina: jednom beše ime Falek, jer se 

u njegovo vreme razdijeli zemlja, a bratu njegovu ime Jektan“ - 1. Mojsijeva 10. 25; isto, 1. Mojsijeva 11. 17). Nakon 

potopa su se ljudi raselili po svetu, pa je tako naseljena i Amerika, kao i Australija. Velika sličnost između civilizacija 

Maja  i  Egipta,  Vavilona,  Inka  i  Asteka,  čak  i  slična  religija,  obožavanje  sunca,  uz  veliko  prisustvo  okultizma  i 

neograničenu vlast žreca govori tome u prilog. Piramide na Jukatanu, u Čičen Ici, u Gvatemali Hondurasu, Peruu, 

kao i one u Egiptu, zigurati u Mesopotamiji, sve odreda hramovi sunca, imaju istu svrhu i jako su slične. 

Dakle, jasno nam je kako je došlo do naseljavanja svih udaljenih delova zemlje, a za to postoje i dokazi, samo se 

ne priznaju jer se ne uklapaju u zvaničnu istoriju. Piramide koje su se gradile po celoj planeti (izuzev Australije) i koje 

su jako slične po geometrijskoj strukturi, kojih ima u Egiptu, Peruu, Meksiku, Kini, Indiji, a odskoro se tvrdi i u Bosni. 

Legende o zmajevima, koje su veoma slične u čitavom svetu. Jedinstvene predstave o stvaranju, potopu i očekivanju 

Mesije, spasitelja i sveta bez umiranja, bola i stradanja. To jasno govori da su ljudi potekli sa jednog mesta, sa 

jednom idejom, sa koletivnim sećanjem, istim uspomenama, nadama i raširili se po celom svetu, noseći kolektivna 

sećanja i nadanja. Mitologije svih naroda sadrže sledeće teme: stvaranje prvog para ljudi, potop koji je preživela 

jedna  porodica  (Nojeva  porodica  u  Biblliji,  Deukalion  i  Pira  kod  Grka,  Utnapištim  kod  Akađana,  Ziusudra  kod 

Sumeraca, Manu kod Hindusa, Jima ili Džima kod Persijanaca, Tapi kod Maja, ...jedan pastir Inka, po legendi koju je 

zapisao Kristobal de Molina) verovanje u bolji svet nakon smrti, uništenje postojećeg sveta i dolazak spasitelja, 

mesije, univerzalnu pravdu. Kada smo kod zmajeva, kojih ima u ama baš svim legendama sveta, naučnici kreacionisti 

sve više iznose dokaze o tome da je Zemlja mlada planeta, i da su ljudi i dinosauri savremenici, ali su dinosauri živeli 

do potopa, a posle potopa, zbog promene klime, oni su, kao hladnokrvna bića velikih proporcija izumrli, bar oni koji 

su preživeli potop, malobrojni kopneni i vodeni gmizavci. 

Valdemar Julsrud (Waldemar Julsrud) je bio obrazovani i dobro stojeći Nemac koji se na prelasku 19. u 20. vek 

doselio u Meksiko. U sunčano julsko jutro 1944. jahao je obroncima planine El Toro kad je iznenada spazio kamenje 

i  keramičke  predmete  koji  su  virili  iz  tla.  Julsrud  je  sjahao  i  iskopao  nekoliko  komada.  Odmah  je  shvatio  da  ti 

keramički predmeti ne nalikuju ničemu što je video. Kad je kod Čupikauroa (Chupicauro) otkrio nekoliko fragmenata 

keramike, Julsrud je unajmio ljude da iskopaju ostalo. Otkriće je privuklo pažnju arheologa iz celog sveta, koji su 

---