Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 8 ~ 

 

je  prvobitno  SETI  preuzet  od  strane  SSSR  već  1960.  godine,  Amerikance  ponovo  počinje  da  interesuje  SETI 

sedamdesetih godina. Kasnih 70-ih godina, SETI nalazi bazu u NASA-i i JPL-u (Jet Propulsion Laboratory). Plan je bio 

da se vrše proučavanja na hiljadu zvezda koje su istog tipa kao i Sunce. Sve je išlo kao podmazano dok NASA 1993. 

godine nije prekinula sa finansiranjem SETI projekta. Ubrzo, SETI postaje samofinasirajuća oranizacija kojoj pomažu 

donacijama veliki broj ljudi iz celog sveta. Od kada je SETI pokrenut ogromni radio teleskopi širom naše planete 

osluškuju različite delove neba, beleže tačno vreme, koordinate i signale koje čuju. U pocetku su radio teleskopi 

korišćeni za SETI samo u slobodno vreme, kada nisu radili druge stvari. Bio je to, može se reći hobi za naučnike, 

radio-astronome. Vremenom, stvari su ipak postale ozbiljnije, mnogo profesionalnije. Danas, svakoga dana 24 sata 

dnevno, 7 dana u nedelji, cele godine neki radio teleskopi slušaju i beleže podatke. Podaci sami za sebe ne znače 

ništa, potrebna je detaljna analiza.  Tu na scenu stupaju  moćni  racunari.  Račcunari obrađuju podatke i u  njima 

tragaju za različitim pravilnostima, bilo čime što bi ukazalo na prisustvo nekog inteligentnog života sposobnog da 

komunicira. 

Količina podataka koju prikupljaju radio teleskopi je ogromna, a vreme koje je bilo potrebno za obradu dosta 

veliko. Moćni računari bili su zauzeti i drugim stvarima. Bilo je potrebno obezbediti dovoljno računara koji bi obradili 

tu ogromnu količinu podataka. 

Godine 1997. počeo je projekat SETI-home. Bio je ovo zanimljiv projekat koji je trebao da iskoristi računare koji 

„sede” i čekaju novi posao. Zamisao je bila da se to vreme „dremanja” upotrebi za obrađivanje podataka koje su 

prikupljali radio teleskopi. Napravljen je jedan zanimljiv i vrlo koristan kompjuterski program. Zapravo, bio je to 

skrinsejver, ali ne običan. On ne samo sto je igrao ulogu obicnog skrinsejvera on je i radio, tragao je za signalima. 

Skrinsejver je preko interneta, sa servera SETI-home preuzimao pakete  podataka, radio signale koje su  snimali 

teleskopi, obrađivao ih a onda rezultate slao nazad glavnim serverima SETI projekta. U javnosti se brzo čulo za ovaj 

skrinsejver i njegovu namenu. Vekovima stara ljudska želja za potragom za vanzemaljcima odigrala je ovog puta 

ulogu. 

 

Ogroman broj korisnika interneta instalirao je ovaj program 

i  učestvovao  je  u  obradi  SETI  podataka.  Ovo  nije  bio  prvi 

projekat ovakve vrste, dobrovoljnog ustupanja procesorskog 

vremena,  ali  sigurno  je  bio  najpopularniji  i  najmasovniji. 

Postavio je i osnove za dalji razvoj mnogih sličnih projekata za 

različite  namene  (fizika  elementarnih  čestica,  klimatologija, 

genetika,  medicina).  Zbog  problema  sa  održavanjem  i 

finansiranjem  nekoliko  godina  nakon  nastanka,  nekoliko 

miliona  korisnika  i  verovatno  milijardi  obrađenih  paketića 

podataka, 15. decembra 2005 godine originalni projekat SETI-

home  je  ugašen.  Pridružen  je  projektu  BOINC.  Bio  je  to 

projekat  koji  je  radio  na  sličan  način,  ali  korisnici  su  osim 

potrage  za  vanzemaljcima  slobodno  vreme  svojih  računara 

mogli da koriste i za druga istraživanja. Inače, ljudima koji se 

bave  pričom  zvanom  vanzemaljci  nisu  potrebni  personalni 

računari građana, ali je omasovljene ove priče bilo potrebno 

da  što  više  ljudi  počne  da  razmišlja  o  vanzemaljcima  kao  o 

mogućoj stvarnosti. To je potrebno upravo onima koji forsiraju 

tu priču. 

Ime je promenjeno, ali suština je ostala ista – traganje za 

signalom  neke  napredne  civilizacije.  Ipak,  sve  do  današnjeg 

dana, ko zna koliko obrađenih podataka nije otkriveno ništa. 

Samo par signala koji su bili kandidati za „nešto”, ali ništa više od toga. Gomila šumova i ničeg drugog… Oni koji 

podržavaju SETI projekat ne odustaju, traganje se nastavlja, ogroman broj računara analizira podatke, i sve to sa 

nadom da će prvi kontakt uskoro biti ostvaren, da će signal neke udaljene civilizacije biti detektovan. (Za to će se 

već  neko  pobrinuti  –  na  primer,  projekat  NASA  „Plavi  zrak“  ili  HAARP  –  da  masama  napravi  scenario  dolaska 

vanzemaljaca, „svemirske braće“ kako ih zovu Nju Ejdž propovednici, ili antičkih „bogova”, novog „Mesije”) 

Projekat „Feniks” je započeo sa radom u februaru 1995. godine koristeći veliki Parkesov radio-teleskop od 210 

stopa, u Australiji. To je najveći radio-teleskop na južnoj hemisferi. Pošto se projekat „Feniks” zasitio sa južnim 

nebom, počelo je da se širi interesovanje za severno nebo. To je zahtevalo korišćenje radio-teleskopa od 140 stopa 

u Grin Benku koje je započelo u novembru 1996. godine. „Feniks” ne pretražuje celo nebo. Ovaj projekat radije traži 

signale koji potiču sa obližnjih zvezda sličnih Suncu. Takvih zvezda ima stotinak na udaljenosti do 200 svetlosnih 

---

~ 9 ~ 

 

godina. Istraživanja se obavljaju na frekvencijama između 1000 do 3000MHz. 

Do sredine 1999. godine, projekat „Feniks” je istražio više od polovine zvezda sa njihove liste i do dan danas 

rezultata o postojanju vanzemaljaca nije bilo. 

 

Da bi se poboljšao rad SETI projekta, napravljen 

je  najveći  radio-teleskop  na  svetu  prečnika  305 

metara, koji se nalazi u Portoriku, u mestu Aresibo. 

Ovaj  radio-teleskop  je  posebne  vrste  jer  je 

konstruisan  u  grotlu  ugašenog  vulkana  što  mu 

onemogućava normalnu okretnost kao kod klasičnih 

radio-teleskopa.  Pomeranjem  žiže  može  se 

promeniti  položaj  gledanja  antene  za  nekoliko 

stepeni, što je njen glavni nedostatak. Sa ovog radio-

teleskopa je pre nekog vremena poslata inteligentna 

poruka u svemir. 

 

Ova  ploča,  pričvršćena  za  svemirsku  letelicu 

„Pionir  10”  koja  je  izbačena  1972,  prvi  je  ljudski 

predmet koji je napustio Sunčev sistem u potrazi za 

inteligentnim  bićima  u  svemiru  koji  bi  je  pročitali.  Do 

današnjih dana (kraj 2011) je letelica „Pionir 10“ sa porukom 

već napustila sunčev sistem. Da verovanje u vanzemaljsku 

inteligenciju  nije  niti  šala  ni  zabava  dokonih  lakrdijaša, 

dokazuje i ovaj projekat, koji je finansirala najbogatija država 

sveta SAD. Ne verujem da bi bilo ko finansirao potragu za 

patuljcima  iz  Nordijske  mitologije,  ili  za  dinosaurusima  u 

afričkim  jezerima.  Vanzemaljci  su  projekat  u  koji  se  ulaže 

veliki  novac,  a zašto, shvatiće svako  ko razmišlja. Zrakaste 

linije predstavljaju 14 pulsara, a dvojne oznake daju njihove 

frekvencije,  prema  frekvenciji  vodonikovog  atoma.  Gore 

levo, opadanje njihove frekvencije daje vreme proteklo od 

lansiranja. Isto tako je obeležen i Zemljin položaj u Sunčevom 

sistemu,  putanja  „Pionira“  i  ljudski  likovi.  Koliko je ova 

šklopocija koštala, kao i antene usmerene ka nebu, koliki je budžet za istraživanje vanzemaljaca, možemo samo da 

zamišljamo. Kapitalistički svet ne daje novac nigde ako to davanje ne donosi neku dobit ili korist. Logika kaže da 

nikakve dobiti od vanzemaljaca nema, novac se neće vratiti, nikakav posao se neće ostvariti. Ipak, ogroman novac 

se ostavlja u budžet istraživanja i traganja za vanzemaljcima, a svrha itekako postoji. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

---