Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 6 ~ 

 

Model panspermije 

 

Profesor Vikramašinge kaže: „Sada imamo model po kojem je nešto moglo da nastane. Tu su i svi neophodni 

elementi - glina, organski molekuli i voda. Dakle, teorija panspermije je veoma aktuelna. Naučnici smatraju da se 

pri većim udarima prašina i krhotine koje u sebi sadrže mikroorganizme odbacuju u svemir. Oni misle da se tako 

život širio svemirom. Zagovornik je profesor Čandra Vikramašinge iz Kardifa, pristalica ideje o „panspermiji“ - teoriji 

o tome da je život počeo unutar kometa i raširio se po naseljivim planetama širom galaksije. Znači - život je začet u 

kosmosu,  a  ne  na  Zemlji.  U  prilog  ove  teoriji  je  otkriće  organskih  hidrougljeničnih  molekula  unutar  kometa. 

Vikramašingeov tim iz Kardifa smatra da unutar kometa radioaktivni elementi mogu da zadrže vodu u tečnom stanju 

milionima  godina,  stvarajući  idealne  inkubatore  za  rani  stadijum  života.  Što  se  tiče  ulaska  Zemlje  u  period 

svemirskog bombardovanja - do tada ostaje još koji milion godina. 

Profesor Frensis Krik (Francis Crick) ide dalje: „Pošto ništa ne znamo o prelasku najprostijih organskih molekula 

do prirodne selekcije i evolucije, a čiji je rezultat razumno biće, naše su hipoteze plod iluzije. To nas primorava da 

izađemo iz opšteprihvaćenih šema”. Krik smatra da je život na Zemlji donet i namerno posejan, iz vasionskog broda 

koji je iz dubina svemira uputila visoko razvijena civilizacija. Arhenius se bavio ovom problematikom početkom veka, 

a još u antička vremena i Anaksagora iz Klazomene (500 – 428 p.n.e.). Krik ju je samo osavremenio „ubacivši” 

vasionski brod, u kom su bili uskladišteni „zameci”, zaštićeni od delovanja opasnih zračenja, u kapsulama, koje su 

se otvorile razbijanjem o tlo, ili automatski, sejući mikroorganizme po atmosferi. 

Krik je svoju teoriju temeljio na dve karakteristike: genetska šifra je identična za sve oblike, kako biljnog tako i 

životinjskog  sveta,  za  proste  i  složene  oblike  života,  pa  i  čoveka.  Prisustvo  molibdena  kao  važnog  činioca  u 

funkcionisanju života. „Mnogi enzimski sistemi” – kaže Krik – „sadrže taj metal kao aktivni faktor, a njega je na Zemlji 

jako malo - 0,02 % (srodni metali: nikl 0,2 % hrom 3,16 %) a hemijski sastav Zemlje treba da bude slika biološke 

strukture živih bića.” 

Ovi naučnici nisu usamljeni. Ovom problematikom se bave i naučnici, a i ljudi željni senzacije, koju uglavnom i 

imaju,  jer  masa  to  traži  –  Erih  fon  Deniken,  Jozef  Blumrih,  Semir  Osmanagić,  Vjačeslav  Zajcev,  Zaharija  Sičin, 

Aleksandar  Kazancev,  Ahmed  Bosnić…  Poslednjih  pedesetak  godina  je  došlo  do  poplave  knjiga,  tekstova, 

„senzacionalnih otkrića“...da su ljude stvorili vanzemaljci, koje su drevni narodi i njihovi žreci nazivali bogovima, a 

to stvaranje, podučavanje i usmeravanje su opisani u drevnim mitovima, pa i Bibliji!! Predavač Dejvid Ajk (David 

Icke), istraživač Zeharija Sičin, i slični žele da potpuno promene shvatanje prošlosti, negirajući i izvrćući ne samo 

zvaničnu  nauku,  religije  (posebno  hrišćansku,  Biblijsku)  nego  delom  i  Darvinovu  Teoriju  evolucije,  samo  je 

ubrzavajuči, ubacujući inteligentne vanzemaljce koji su emancipovali čoveka ili od Homo Erectusa „stvorili“ Homo 

Sapiensa  po  ubrzanoj  proceduri.  Bog  ili  bogovi  nisu  sa  Zemlje,  dolaze,  stvaraju  čoveka  od  praha,  doteruju  ga 

genetski, prilagođavaju sebi, i daju mu sve svoje osobine osim moći – i to je stvaranje. Takođe imamo i teoriju da su 

vanzemaljci na zemlji i da su to ustvari reptili u ljudskoj koži, i da oni vladaju svetom, preko tajnih društava. Naravno, 

sledbenici Nju Ejdža i okultisti za koje lično verujem da stoje iza svih tih priča o NLOima (biće jasno zašto) tvrde da 

su vanzemaljci ustvari, duhovna bića, koja su tu da pomažu ljudima, da služe, kako reče Bendžamim Krem (Benjamin 

Crem) promoter duhovnog mesije Nju Ejdža – „gospoda“ Maitreje. 

 

Pomama zvana NLO 

 

Milione ljudi danas fasciniraju knjige tzv. „denikenovskog” tipa (literatura koja nameće mišljenje da su drevne 

civilizacije na Zemlji posećivali visokorazvijeni vanzemaljci). Milioni ljudi veruju u ono što tu piše i čak šta više, 

postoje hiljade hodočasnika koji odlaze da posete mesta koja su u davnoj prošlosti posećivali vanzemaljci i sarađivali 

sa žrecima i druidima (sveštenicima), poglavicama i kraljevima pojedinih plemena i naroda, učeći ih kako da grade 

hramove, kako da žive, i kako da veruju. Saksahuaman u Andima, piramide Maja u Meksiku, Baalbek u Palestini, 

piramide u Egiptu, statue Rapa Nui na Uskršnjim ostrvima, Naska u Peruu… Hodočasnici odlaze i ne bi li se sreli sa 

vanzemaljcima. Postoje hiljade udruženja koja čekaju dolazak vanzemaljaca, ili su vezana za temu o vanzemaljcima, 

kao što je, recimo Crkva Džedaja osnovana 2007 u V. Britaniji, na osnovu filmova „Ratovi zvezda” Džordža Lukasa. 

Ta organizacija ima elemnte hinduizma, kao i sam pomenuti film, i neguje kult koji zovu „Džedajizam.” Džedajisti 

tvrde da je, recimo, 2% stanovnika grada Brajtona u Engleskoj potvrdilo da veruje u Džedaje (viteški red na strani 

pravde u filmu „Ratovi zvezda”). 

 

---

~ 7 ~ 

 

 

Logo „Crkve Džedaja” 

 

Filmovi na temu vanzemaljaca su jako popularni. Setimo se filma „E.T.” Stivena Spilberga, pomenutih „Zvezdanih 

Ratova”, „Predatora”, „Aliena – 8 putnika”, „Rata svetova” do modernih blokbastera poput „Dana nezavisnosti.” 

Serije  poput  „Svemirska  krstarica  Galaktika”  (Battlestar  Galactica)  ili  „Zvezdane  staze”  (Star  Trek  Enterprise). 

Neverovatna gledanost, popularnost i medijska pažnja. I u mnogim srcima strah – a šta ako stvarno dođu? Na drugoj 

strani bi mnogi i želeli da se neko pojavi. Da se nešto desi. Promeni. Samo da se prekine ovo stanje, rekli bi. U naša 

vremena ima više ljudi koji veruju u vanzemaljce nego u hrišćanskog Boga. 

Hiljadu  devetsto  četrdeset  sedme  u  Americi  je  počela  era  najvećeg  modernog  mita.  Pilot  američkog 

vazduhoplovstva,  Kenet  Arnold,  tog  dana  je  primetio  letelicu  neverovatnih  performansi  i  kasnije  je  opisao  kao 

„leteći tanjir“. Od tada, sve neobično što je primećeno na nebu iznad Zemlje ili, zatim, u orbiti planete biće nazvano 

„leteći tanjir“. Od čuvenog slučaja Rozvel ili Rouzvel (Roswell), koji se dogodio juna iste te, 1947. godine, i kada je 

tadašnji  predsednik  Truman  osnovao  komisiju  poznatu  kao  „12  veličanstvenih“,  formiran  je  čitav  niz  vladinih 

komisija u SAD: u Pentagonu, NASA, Kongresu, pri Beloj kući - i sve redom, nespretnim i nedorečenim izveštajima 

samo  su  podgrevale  uverenja  da  se  radi  o  „zaveri  ćutanja“.  Ono  što  se  događa  poslednjih  decenija,  navodi  na 

pomisao da se vrata tajne polako otvaraju - doduše s nekom, još uvek nedokučenom namerom. Ipak, ko ima imalo 

mogućnosti i želje da nezavisno razmišlja, dokučiće bar površinu namere. Zbog toga postoji ovaj tekst. 

Danas  između  ostalih  postoji  i  projekat  SETI  (Search  for  Extarterrestrial  Intelligence)  ili  „Potraga  za 

vanzemaljskim inteligencijama”, osnovan 8. aprila 1960. godine od strane Frenka Drejka (Frank Drake) pod imenom 

„Projekat Ozma”. Frenk Drejk je pionir i astronom koji je prvi uključio dugme za rad „Projekta Ozme”. Njegova 

motivacija je bila ta da napravi nekoliko radio-teleskopa koji su dovoljno ostetljivi da uspostave kontakt sa nekim 

drugim civilizacijama. Prvobitna ideja potiče iz 1959. godine kada je Drejk zamislio da je moguće uspostaviti kontakt. 

Tridesetak godina unazad, tačnije 1932. godine jedan čovek je sasvim slučajno ušao u istoriju velikih. To je bio Karl 

Janski  (Carl  Iunski)  (1905-1950  ).  Janski  je  sasvim  slučajno  otkrio  radio-talase  koji  dolaze  iz  tada  „nepoznatih 

vasionskih prostora”, dok je radio na zadatku da pronađe smetnje (parazite) koje kvare zemaljske radio-veze na 

kratkim talasnim dužinama. Tada Karl Janski otkriva radio-emisije koje dolaze sa svih strana i iz svih delova Mlečnog 

Puta i time on obeležava početak radio-astronomije. Radio-astronomija je izazvala čitavu revoluciju u daljem razvoju 

nauke. Iako je zvanično obeležena 1932. godina za njen nastanak, radio-astronomija je tek dobila to ime 1954. 

godine, što znači da ona kao nauka u povoju postoji samo 50-ak godina. Revolucija koju je primena radio-talasa 

izazvala za ispitivanja svemira je daleko veća od one revolucije kada su srednjevekovni astronomi preko noći prešli 

sa  oka  na  sasvim  novo  oruđe  zvano  teleskop.  Radio-astronomija  ima  veliku  prednost  u  odnosu  na  optičku 

astronomiju.  Radio-astronomija  za  svoja  proučavanja  koristi  radio-teleskope  ili  laički  govoreći,  velike  satelitske 

antene koje dostižu više od 300 metara u prečniku. Takvi radio-teleskopi mogu znatno više skupiti energije nego 

optički instrumenti jer najveći teleskop na svetu ima prečnik ogledala od oko 15 metara. Uporediti 15 metara i 300 

metara u ovom slučaju je razlika velika jer za prikupljanje bilo radio ili svetlosnih talasa, svaki santimetar je važan. 

Pomoću radio-teleskopa se može jednostavno „proći” kroz prostore koji su optičkim teleskopima 100% nedostupni. 

Takav primer je sam centar Mlečnog Puta. Radio-teleskopom možemo videti šta je sa druge strane Mlečnog puta 

dok optičkim teleskopima to ne možemo videti. Zato je ova nauka posebna i specijalna. Pomoću radio-teleskopa 

možemo prodreti u svemir kao nikada dublje jer granica radio-teleskopima nema. Još veća prednost radio-teleskopa 

u odnosu na optički teleskop je ta da združivanjem velikog broja radio-teleskopa dobijamo jedan džinovski radio- 

teleskop koji može raditi kao jedan i time povećavamo mogućnosti i kompatibilnost ovih instrumenata. Spajanje 

optičkih teleskopa je teško zamisliti mada ima planova za konstruisanje takvih teleskopa. 

SETI institut je nastao zvanično 20. novembra 1984.godine. Cilj istraživanja koja ova institucija vodi je poboljšanje 

rada  u  naučnim  istraživanjima,  širenje  obrazovanja  i  naravno,  potraga  za  vanzemaljskim  inteligencijama.  Za 

dvadeset  godina  rada,  SETI  institut  je  potrošio  oko  $137  miliona.  Na  čelu  SETI-ja  je  dr.  Frenk  Drejk,  a  njegovi 

pomoćnici su visoko kvalifikovani ljudi iz NASA-e i ostalih velikih istraživačkih organizacija. Istorija SETI-ja je počela 

sa Frenk Drejkom u proleće 1960. godine kada je prvi put obavljeno mikrotalasno istraživanje svemira na talasnoj 

dužini  od  21  santimetra  (talasna  dužina  koju  zrači  vodonikov  atom  ili  frekvencija  od  1490MHz).  Početkom 

sedamdesetih, NASA je uvela novi program u SETI, poznat pod imenom „Kiklop“ koji je vodio Bernard Oliver. Pošto 

---