Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 30
pretpostavka o tome da sud ukusa nije obični čulni sud, već je to sud znalca, sud posebno obrazovanog čoveka. U sudu o lepom nije reč o ma kakvom čulima oposredovanom opažaju, već o jednom specifičnom opažaju: o osećaju za lepo. Tim opažajem obuhvaćena je savršenost predmeta i u njemu pripadajućem čulnom sudu o tome "da je to lepo", savršenost predmeta biva istovremeno i saznata. Zato je sud ukusa u gotovosti da se jasno sudi o savršenosti ili nesavršenosti. Nauka o pravilima jasnog prosuđivanja jeste "kritika u njenom daljem značenju". Sve ovo više no jasno potvrđuje tezu da estetski sud leži na sredini između čulnog i razumskog suda pa se svako ocenjivanje koje se oslanja na čula (sluha, ili vida) uopšteno naziva ukusom; ali, kad se govori o estetskom sudu u strožem smislu, mora se imati u vidu da ne može svako korektno suditi o ukusu; to može samo neko ko poseduje posebni dar i posebno obrazovanje: samo znalac može biti i sudija o umetnosti i ovaj poseduje zrelu, promišljenu moć prosuđivanja, jedan pročišćeni ukus, ukus kakav nije dostupan svima, drugim rečima, jedan fini ukus kojim je moguće otkrivati savršenost ili nesavršenost predmeta. Na specijalnim određenjima lepih predmeta pokazuje Baumgarten to šta je lepo pri čulnom prosuđivanju nekoga predmeta, to što dolazi do izraza u finom ukusu a što je rezultat procenjivanja čulnih nadražaja. Predmeti procenjivanja su u najvećoj meri čulne predstave. Predstave koje su oposredovane od "nižih delova naše sposobnosti saznanja" /čula/ ne mogu ostati samo tamne, nejasne predstave. Umetničko delo (u Baumgartenovoj analizi pesma) jeste pokušaj jezičkog oposredovanja čulnih predstava a s obzirom na savršenost opaženog predmeta. Tako se pokazuje da čulna predstava oposredovana u umetnosti kao lepa predstava predmeta mora biti jasna
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 31
saznanje je "pojmovna, jasna, samostalna i adekvatna" predstava predmeta. Umetničko delo je samostalna, adekvatna, jasna ali ne i razgovetna već zbrkana predstava predmeta. To znači da su poetske predstave jasne ali su pritom pojmovno nerazgovetne i zbrkane. Sud ukusa o lepom, o umetnosti, jeste specifični saznajni sud. Baumgartenu se čini mogućim da u govornoj umetnosti, u poeziji, jeste manja recepcija predstava predmeta no saznanja; sud kritičara umetnosti jeste saznajni sud u striktnom smislu i poseduje razgovetne karakteristike kojima se umetničko delo razlikuju od konkretne stvari. Tako je moguće da se izgradi jedna nauka o pesništvu ili poetika, i to pomoću predstave "opštosti pravila", na osnovu kojih se sastavlja pesma". Takva nauka o razvijanju (proizvođenju) lepih predstava razlikuje se od saznanja i to samo u jednoj tačci, naime u tome da nema nikakvih uslova neophodnih za razgovetnost predstava. **
Fini, istančani ukus, kao sposobnost prosuđivanja lepih stvari (koji se pripisuje kako recipijentima tako i proizvođačima), mora kao i svako saznanje da bude učvršćen i utemeljen a to ne znači ništa drugo do da mora biti analiziran kao "sud". Metafizička teza "lepo je ono što se dopada" biva sad preciznije: "lepo je ono što je savršeno, što je potpuno". Kako je ukus senzitivno, čulno procenjivanje savršenstva stvari, ukus (kao saznanje) mora imati metafizičku potvrdu za svoje specifično delovanje; to je i razlog što se estetika kao učenje o prosuđivanju lepoga može razvijati i kao metafizika lepoga. U metafizici lepoga se u subjektivnom oprisutnjenju pokazuje svet u svome savršenstvu a raznovrsno mnoštvo stupa u harmoniju i poredak. Doduše, savršenstvo se otkriva u oblasti čulima iskusivih stvari ali predmeti tu bivaju zahvaćeni na jedan poseban način, jer to nisu predmeti koji se samo
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 32
jednostavno pojavljuju, već istovremeno ukazuju i na to odakle se pojavljuju; pojavljujuće stvari ravnaju se unutar sveta koji nam se na čulni način pokazuje u svojoj lepoti.
Prihvatajući tezu da umetnost nije predstava sveta kakav je on faktički već takvog kakav se formira u lepom mišljenju kao najbolji od svih mogućih svetova, a što pretpostavlja da postojeće stvari nisu predmet suda ukusa, već stvari koje nam iznova bivaju date u saznanju, te da ukus potvrđuje lepotu pojavne savršenosti sveta, Baumgarten razvija estetiku kao učenje o umetničkom stvaranju koje je, istovremeno, učenje o estetskom sudu - teorija saznanja. Identifikovanje stvaranja i saznanja koje on vrši moguće je samo na osnovu teološke pretpostavke o stvaranju. Saznanje i stvaranje su u božanskom aktu stvaranja jedno, i taj akt se odvija u lepom mišljenju. Slično kao što teologija stvaranja u saznanju boga vidi postojanje sveta, estetika u moći suđenja, dakle u specifičnom obliku saznanja, vidi osnov nastajanja umetničkoga dela. U procenjivanju kao i u proizvođenju lepoga predmeta treba videti niz momenata u kojima se estetsko saznanje pokazuje kao ocenjivanje proizvedenih predmeta. Baumgarten ističe niz kakakteristika (bogatstvo predmeta, plemenitost, istinitost, jasnost, evidentnost, ubedljivost) koje posebno ne sistematizuje budući da estetsko saznanje koncipira po modelu pojmovne predstave stvaralačkog saznanja boga. Baumgarten estetsko saznanje vidi kao živo saznanje, kao život u saznanju. Model za to nalazi se u religioznom životu kao stvaralaštvu; takvim paralelizmom on zadobija mogućnost da se nadoveže na izvorne koncepcije estetskog shvatanja kao oblika života. Međutim, budući da Baumgarten estetiku vidi kao učenje kako da se duh oplemeni pomoću lepoga, estetsko saznanje u tom slučaju
Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|