Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 309
"smisao" čulno organizovanog smisla (Boehm, 1987, 8). U čemu bi bila razlika između realne stvari i jednog umetničkog dela? Kada je u pitanju realno opažanje mogu se na nekoj običnoj stvari varirati svakidašnji kvaliteti, a da se njena supstanca ne menja. Kada je o slici reč, promena jednog svojstva istovremeno je i promena celikupnog sistema, svih odnosa slike. Stvar i svojstvo se, kad je o slici reč, ne mogu izdvojiti jedno od drugog već se vezuju za površinu (Boehm, 1987, 13).
a. Estetski doživljaj H.G. Gadamer piše da kao što je umetničko delo kao takvo svet za sebe, tako je i ono što je estetski doživljeno (kao doživljaj) udaljeno od svih istinskih veza. Izgleda da je upravo određenje umetničkog dela da postane estetski doživljaj, tj. da onoga koji doživljava jednim udarcem istrgne iz sklopa njegovog života snagom umetničkog dela, a ipak da ga istovremeno veže za celinu njegovog opstojanja (Gadamer, 1978, 98). Pokazuje se da objekt saznanja i estetskog doživljaja ne može biti isti, jer estetski doživljaj vodi konstituisanju estetskog predmeta koji se ne može svesti na realni predmet. Zato se estetski akt i određuje kao stav kojim se prilazi umetničkom delu i čini ga niz funkcija i akata kojima se shvata estetski predmet. Estetski doživljaj počinje "kad se na fonu opaženog ili posredstvom fantazije predstavljenog realnog predmeta ispolji neki posebni kvalitet (obično kvalitet oblika), koji onoga što doživljava ne ostavlja hladnim", već ga prenosi u osobeno stanje uzbuđenja. Uzbuđenje izazvano ovim kvalitetom Ingarden naziva "estetskom prvobitnom emocijom"; ona je sastavljena iz mnoštva momenata i odlikuje se težnjom za posedovanje kvaliteta koji uzbuđuje i istovremeno je kristalizacioni centar estetskog predmeta. Estetski doživljaj je celina izdvojena iz prirodnog
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 310
toka svakodnevnog života; stoga onaj ko estetski doživljava nije usmeren realnim stvarima već prema kvalitetu kao takvom. Estetski doživljaj teži konstituisanju estetskog predmeta kao kvalitativne tvorevine. Moguće je uočiti tri elementa estetskog doživljaja: (1) emocionalni /estetsko uzbuđenje, uživanje/, (2) aktivno-stvaralački /obrazovanje estetskog predmeta kao kvalitativne, strukturisane celine/, (3) pasivni, primajući /očigledno poimanje konstituisane kvalitativne tvorevine/. U poslednjoj fazi doživljaja nastupa smirenje, u njoj se vrši kontemplativno, emocijama prožeto intencionalno osećanje konstituisanog estetskog predmeta. Ovo osećanje predstavlja prvobitno iskustvo estetske vrednosti i vrednosni odgovor na estetski predmet; od estetskog iskustva treba razlikovati procenjivanje njegove vrednosti koje se ne vrši na osnovu iskustva, već u čisto saznajnom stavu (Ingarden). * Kao rezultat istraživanja u psihologiji u poslednjih sto godina postoji mnoštvo radova koji se bave doživljajem lepog i umetnosti: istražuju se osobine, tok, komponente i psihički stav koji prati doživljaj lepog; za ovaj doživljaj koriste se nazivi estetski doživljaj, estetsko saznanje ili estetsko iskustvo. Ne treba misliti da u ranijim epohama nije uopšte bilo istraživanja doživljaja lepog i umetnosti; ako takva istraživanja nisu bila u prvom planu to beše stoga što se u sagledanju lepog nije videla nikakva teškoća: smatralo se da je za viđenje lepog dovoljno posedovanje sposobnosti gledanja. Ovo je prestalo biti samorazumljivo onog časa kada je poljuljana velika, klasična teorija lepog, a to, videli smo, dogodilo se u XVII stoleću. Kasnije se pokazalo da definisanje estetskog doživljaja i nije tako jednostavno: estetičari su izdvajali osobine različite od lepog (a njemu istovremeno srodne, kao što su uzvišeno, tragično ili komično) i uključivali ih u
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 311
estetski doživljaj a to je za posledicu imalo razlikovanje estetskog doživljaja i doživljaja lepog; pomenuti vidovi doživljaja razlikovali su se od umetničkog doživljaja i sve je to ukazivalo da se lepo, umetnost i estetski doživljaj ne mogu identifikovati pošto se tu radi o pojmovima različitog obima. Prve opise estetskog doživljaja kao sposobnosti uma (koja omogućava taj doživljaj) srećemo kod antičkih filozofa. Već kod Platona nailazimo na opise sposobnosti duha potrebnih za saznanje estetskih doživljaja; uverenje da ljudi imaju takvu sposobnost izrazio je kasnije Plotin, i to sledećim rečima: "Nikad neće ugledati sunce oko koje nije postalo sunčano. I nijedna duša neće videti lepo, ako i sama nije pos-tala lepa" (Enn. I 6, 9) a to je značilo da lepo u svetu može videti samo onaj ko lepo ima u sebi. Kod Aristotela srećemo opis estetskog stava; on razume se, ne koristi izraze estetski stav ili estetski doživljaj ali kod njega nalazimo odlike doživljaja koje primamo kao gledaoci; ističe (1) doživljaj intenzivne prijatnosti crpljene iz gledanja i slušanja; taj doživljaj (2) zaustavlja dejstvo volje pa čovek deluje kao začaran. Nadalje, taj doživljaj (3) može imati različite stepene jačine (i za razliku od drugih doživljaja i kada je prekomeran nije za osudu) on je (4) svojstven samo čoveku i (5) potiče iz čula, a prijatnost te vrste (6) ima poreklo u utiscima. Ukazujući na ove karakteristike estetskog doživljaja koje se sreću u Eudemovoj etici već Aristotel je, po rečima Tatarkjeviča, više no jasno istakao posebnost estetskog doživljaja (Tatarkjevič, 1980, 301-302). Ako su se tokom srednjeg veka zadržali antički pojmovi i teorije sa njima je trajala i rana teorija po kojoj je estetski doživljaj vezan za gledanje i slušanje to je razlog što su srednjevekovni mislioci nastavili da traže to unutrašnje čulo duše, odnosno "duhovni vid" (Eriugena) koji dozvoljava da se se opaža lepo. Ako se lepo može opažati zato što u sebi imamo ugrađenu ideju lepog (M. Fičino)
Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|