Stenografski bele[KI

Svetlana Jakimovska: Blagodaram.

Kontra replika gospodinot Ivanovski Igor, povelete.

Igor Ivanovski: Gospodine Stavreski, ako imate slab stomak za politika, ne se zanimavajte so nea. Jas vas apsolutno nemam potreba li~no da ve navreduvam. Ednostavno igrame vo druga liga. Jas zboruvam za podatoci. Toa {to vie nemate odgovor za nitu eden pa so ovaa finta pijarovska, demek ne me navreduvajte i sega se obiduvate da defokusirate, vi e slaba igra. Toa {to vie ste nervozni, deprimirani deka ne vi odi rabotata, toa e va{ problem, toa ne smee mene da me spre~i da ja govoram vistinata. A vie, potro{ivte tri minuti za epski odgovor bez nitu edna brojka, poka`uva deka se ona {to go govorev e lo{o.

I, na kraj, aj nema so Bosna i Hercegovina mnogu e golema i razviena, da ja sporeduvam. Eve so Crna Gora. ^etiri pati e pomala od Makedonija po site parametri. Crna Gora 269 milioni evra za {est meseci. A i ova ne smeam da go napravam. Vie mo`e da ne sporeduvate so Japonija, a jas ne mo`am so Crna Gora. Ne dali jas gospodine Stavreski go govoram toa ili ne, narodot ve gleda.

I, na krajot ako navistina ne mo`ete da go izdr`ite ovoj pritisok od katastrofalnoto rabotewe ima edna opcija. Podnesete si ostavka i toga{ }e se zanimavate so ne{to drugo.

Svetlana Jakimovska: Blagodaram.

Ima zbor gospodinot Stankovi} Emilijan, povelete.

Emilijan Stankovi}: Blagodaram potpretsedatelke.

Po~ituvani kole{ki i kolegi pratenici, po~ituvan ministre,

Na po~etokot imavte benigno da re~am bajato vovedno izlagawe po ovoj rebalans na buxet za razlika od toa {to uspeav da ve sledam na komisiite. Se nadevam deka poslednive moralni kritiki koi {to mu gi uka`avte na gospodinot Ivanovski }e bidat dovolna pri~ina da uva`ite barem ova {to }e go zboruvam da me slu{ate za razlika od prethodnite diskutanti koi {to dodeka zboruvaa vie si razgovaravte so va{ite kolegi koi {to sedat do vas.

Jas ne sum ekonomist. Se nadevam deka toa nema da mi go zemete za zlo i nema posle mojata diskusija da mi go zemete pravoto deka ova {to }e go ka`am nemam pravo da go ka`am samo zaradi toa {to ne sum ekonomist.

Sakam na po~etokot da ka`am deka koga ~ovek vas ve slu{a kako govorite dobiva ~uvstvo deka ne `ivee vo Republika Makedonija. Zna~i edinstveno ne{to {to konstatirate kako negativen trend vo Republika Makedonija se posledicite od svetskata ekonomska kriza. Se drugo toa {to go pravi Vladata toa {to se slu~uva vo Republika Makedonija go prika`uvate deka vo zemjava te~e med i mleko. Se e super. Vladata prezema odli~ni merki vo delot na ekonomijata, vie kako minister za finansii onaka vo va{ stil samobendisano tvrdite deka odli~no rabotite, davate najdobri prognozi, site ostanati duri i Me|unarodniot monetaren fond ne dava to~ni prognozi. Sega vo tekot na diskusijata slu{navme deka i toj nekolkukratno gi menuval prognozite i toa e va{eto obrazlo`enie zo{to MMF ne vi e referenten toga{ koga vi soop{tuva lo{i brojki.So drugi zborovi izgleda deka e pra{awe na denovi koga nekoj i za vas }e napi{e pesna. Verojatno i }e ve opeva kako najgolem prerodbenik na makedonskata ekonomija. Se pla{am deka nema da bide od [tip, nema da bide zatoa {to vo [tip srceto na tekstilnata industrija i tamu ne mrdnavte so prst i od posledicite na ekonomskata kriza golem broj na tekstilni rabotnici ostanaa bez rabota. Ama ne se sekirajte, sigurno }e se najde nekoj {to }e napi{e pesna i za vas. Verojatno }e bide nekoj od va{iot kabinet, nekoj koj {to go butnavte vo pet upravni odbori, kako antikrizna merka za da pomogne, polesno da pomine da ja prebrodi krizata.

Sakam na po~etokot da progovoram za va{ite postojani obidi da gi iskrivuvate faktite. Jas }e se obidam da govoram so fakti. Postojano i vie i va{iot {ef, premierot Gruevski go sporeduvate padot na makedonskata ekonomija so onoj na drugite zemji, pritoa sekoga{ potenciraj}i deka Vladata mnogu uspe{no se spravuva so ekonomskata kriza. Mo`e li gospodine Stavreski, eve javno edna{ da napravite sporedba, ne mora so drugi zemji, so zemjite vo regionot vo nekoi drugi ekonomski parametri. Eve konkretno, na primer, da ni ka`ete kolku e nivoto na ekonomski rast i nivoto na direktni stranski investicii vo zemjite vo regionot, da dadete takov odgovor. Jas }e vi odgovoram, zatoa {to nikoga{ nema da mi odgovorite na ova pra{awe za ovie parametri, zatoa {to Republika Makedonija sporedbeno so zemjite vo regionot ima najmal ekonomski rast i najnisko nivo na direktni stranski investicii.

Sakam ne{to da progovoram za toa {to se falevte so novota rangirawe na Makedonija spored Duing biznis. ]e vi ka`am deka vi e badijala. To~no e deka Makedonija ripna nekolku mesta so novoto rangirawe spored Duing biznis izve{tajot na Svetska banka za 2010 godina. I toa e dobar podatok za Republika Makedonija. No, toj e porazitelen podatok za vas ministre. Znaete zo{to? Zatoa {to i Duing biznis konstatira deka ima podobruvawe na makedonskata biznis klima, no Makedonija sepak ne e dovolno privle~na za privlekuvawe novi stranski investicii. Ekonomskata zona Bunarxik e seu{te prazna. Najgolem del od stranskite direkni investicii koi {to vie gi broite se samo pozajmici od strana na stranskite firmi majki ili reinvestirani od strana na firmi koi se ve}e dolg period zemjata. O~igledno potencijalnite novi direkni stranski investitori ne gledaat problem vo biznis klimata vo Makedonija. Gledaat vo ne{to drugo, vo Vladata na Republika Makedonija. Zatoa gospodine Stavreski gra|anite sakaat da znaat zo{to zemjite od regionot za koj vie eufori~no velite deka se za nas imaat so uslovno re~eno polo{a biznis klima mnogu pove}e stranski direktni investicii od Makedonija. Klasi~en primer u{te eden za toa kako se obiduvate na gra|anite da im nametnete gledawe na rabotite so rozovi o~ila e va{iot isklu~itelno selektiven pristap vo soop{tuvawe na podatocite. Poto~no ka`ano soop{tuvate samo dobri vesti, a lo{ite gi premol~uvate. Eve vi u{te eden konkreten primer.

Na po~etokot na avgust svikavte pres konferencija da ja izvestite makedonskata javnost kolku bile podobreni sostojbite vo dr`avniot buxet i deka vo juli e ostvaren suficit od 90 milioni denari. Arno ama vo va{ stil premol~ivte vo septemvri da i ka`ete na makedonskata javnost {to se slu~uva ili kakvi se sostojbite vo dr`avniot buxet vo avgust. Znaete zo{to? Zatoa {to brojkite se porazitelni. Vo avgust dr`avata potro{ila pove}e odo{to naplatila za celi 915 milioni denari. Vkupnite prihodi {to dr`avata gi ostvarila vo avgust se poniski od bilo koj drug mesec vo 2009 godina. Istiot den koga izlegoa ovie informacii vie dr`evte ili imavte izjava so koja {to povtorno se falevte za podobruvawe na izmenite na rejtingot soglasno Standard i plus agencijata za {to govore{e kolegata Ivanovski.

I vo ovoj slu~aj, premol~ivte zo{to vo maj koga be{e kreditniot rejting vlo{en, va{iot porane{en kolega, ministerot za finansii Trajko Slaveski zna~i istata agencija objavi namaluvawe na vlo{uvawe na kreditniot rejting koj {to sega fakti~ki se vra}a vo prvobitnata sostojba vo toga{nata sostojba, toga{ verojatno vie kako {ef na ekonomskiot tim mu sugeriravte da ka`e deka toa ne e ni{to zna~ajno, deka toa ne e lo{a vest. Od kade sega vra}aweto vo porane{na sostojba na kreditniot rejting e sega uspeh? I sega treba da se dr`i pres konferencija. Gospodine Stavreski, za ova imam u{te edno konkretno pra{awe. Zo{to ne soop{tivte kako ja nasledivte vlasta vo 2006 godina i kolkav be{e kreditniot rejting na Republika Makedonija. Zo{to ne ka`avte deka toga{ rejtingot, nasledivte krediten rejting bebe plus, ka`a kolegata Ivanovski. Zo{to toa ne go soop{tivte na makedonskata javnost, zo{to toa go premol~uvate?

]e se obidam so sportski vokabular da ka`am kako se odnesuvate vie i Gruevski. Toa verojatno e najrazbirlivo za javnosta. Ka`uvate deka davate dva, ama ne ka`uvate deka primate deset gola. E, toa se slu~uva vo makedonskata ekonomija. Se falite samo so malku dobri raboti i ovaa Vlada verojatno samo za dobri raboti da soop{tuva postoi. Za drugo ni{to. Se {to e negativno normalno si imate recept klasi~en, 15 milioni evra narodni pari za reklami i }e se obidete na takov na~in da gi popravate rabotite. Istata prikazna vi se povtoruva i so ovoj vtor rebalans na buxetot, samo {to tuka na va{a `al ne uspeavte da iskoordinirate se. Vie i premierot o~igledno ste uigran tim za manipulacii so brojki i gi menaxirate o~ekuvawata. No ovde bidej}i krugot e malku po{irok, rabotata vi izleze od kontrola. I sega, eve jas pak }e re~am, ne sum ekonomist, me|utoa ne mo`am da razberam kako mo`at dvajca ministri zadol`eni za ekonomski pra{awa vo Vladata da davaat razli~ni podatoci. Vie velite i premierot tvrdi deka makedonskata ekonomija }e ima pad od 0,6%. Vicepremierot Pe{evski, se nadevam deka ste od istata Vlada i ministerot za ekonomija dadoa javna ocenka deka padot mo`e da bide do 1%. Sega namesto da imate edinstven stav, neli Makedonija se soo~uva i dobro se spravuva so svetskata ekonomska kriza, vo Vladata vladee totalen haos, ili op{ta kakafonija, ne se znae koj {to ka`uva. Raka na srce, vie ministre Stavreski imate i razli~ni prognozi i od MMF koj misli pak deka ekonomskiot pad vo Republika Makedonija }e bide ~etiri pati pogolem od toa {to vie prognozirate. Ama kolku {to pametam vie posle objavuvaweto na vakvite prognozi od strana na MMF izjavivte deka ne se to~ni. O~igledno to~ni prognozi pravite samo vie i premierot Gruevski, nikoj drug. Site drugi nemaat poim. Ama toa za vas voop{to ne be{e problem da se soglasite deka MMF ima dobri proekcii za 2010 godina koga predviduva podobri ekonomski performansi, so drugi zborovi koga MMF dava lo{i prognozi, toga{ tie ne ~inat, ili za Vladata ne se to~ni, a koga dava dobri, toga{ gi priznavate.

Ne dadovte odgovor zo{to ovaa Vlada ne sklu~i aran`man so Me|unarodniot monetaren fond. Zaradi toa {to mo`e{e da se zadol`i so kredit so 2% kamata. Premierot posle podolgi povikuvawa od strana na opozicijata soop{ti deka toa bilo lo{o za imixot na dr`avata, podobro bilo da se izdade evro obvrznica, odnosno da se pozajmi od svetskite pazari na kapital po kamatna stapka od okolu 10%. Zaradi vakvata va{a odluka dolgot }e go vratime po okolu pet pati pogolema kamatna stapka. Kolku za ilustracija govorea kolegite, no ne e lo{o da povtorime. Kolku za ilustracija za 175 milioni evra vo narednite tri i pol godini }e platime kamata od 60 milioni evra. Za istite sredstva so aran`man od MMF }e platevme za kamata okolu 13 milioni evra. Toa zna~i deka }e ne ~ini celi 47 milioni evra so {to mo`evte da izgradite na primer u~ili{ta za 15 iljadi u~enici. Ama va`no premierot ni go za~uva imixot. Nema vrska {to zaradi negovite neodgovorni postapki makedonskite gra|ani }e osiroma{at za okolu tri milijardi denari, toa nema vrska, nie treba da mu se zablagodarime, da mu ka`eme, fala premiere, ni go za~uvavte imixot, mnogu sme vi blagodarni. Sega {teta {to ne e tuka. Treba da go pra{ame dali koga bi zemal kredit za nego i negovoto semejstvo, dali bi se odlu~il vaka da postapi i da zeme kredit so pet pati poskapa kamata. No, dobro, koga e so narodni pari, po tu| grb i sto stapa ne bolat, mo`at da se tro{at i taka nedoma}inski.

Ka`aa kolegite, }e povtoram u{te edna{, ne dobivme precizen odgovor. Povtorno i vo va{ite odgovori ne ka`uvate za {to to~no }e se tro{at sredstvata od evro obvrznicata. Ministerot, istaknavte vie, deka za finansirawe na dr`avniot buxet }e se koristat sredstvata od evro obvrznicata. Ne mo`e da ostane nejasno koga se pozajmuvaat tolku sredstva da ne se znae koja }e im bide to~nata namena za koja {to }e se tro{at. No, dobro e, za ovaa Vlada ne e netipi~no da ne znae, toa e va{ stil na vladeewe, vie rabotite gi dvi`ite vo ler, si sedite vo ler, kako }e trgne rabotata, ako proekcijata e negativna, toga{ dobro, MMF gi smenil i nie }e se prilagodime bidej}i e ekonomska kriza i gra|anite moraat da imaat razbirawe, a najpove}e firmite. Nemate nikakov kredibilitet da govorite, ili da davate bilo kakvi predviduvawa. Ottuka se ova {to go govorite za rebalans na buxetot, ne mo`eme nitu nie, nitu firmite da go zemat deka e vistina, zatoa {to imate premnogu lo{a istorija so predviduvawata. Site procenki i predviduvawa {to gi napravivte dosega za 2009 godina se pogre{ni. Dozvolete da ve potsetam, 90% od izjavite, ili procenkite se va{i. Prva }e citiram na makedonskiot premier Nikola Gruevski, ja soop{ti na 27.11.2008 godina na A-1 televizija. Govori za poka~uvawe na platite vo 2009 godina. Citiram: gi ka~ivme vo 2007, gi ka~ivme sega vo 2008, rezerviravme pari vo buxetot da gi ka~ime od 1 septemvri 2000 godina vkupnite poka~uvawa na krajot od slednata godina }e bidat okolu 45%,46%. I sega {to se slu~i. Vo maj soop{tivte deka godinava nikoj nema da go dobie vetenoto zgolemuvawe na platite od 10%. Eve vie {to ka`avte na 28.11.2008 godina na va{e intervju na Kanal-5 televizija. I vi go postavuvaat slednoto pra{awe, }e vleze li Makedonija vo 2009-tata vo recesija, bidej}i takvi se prognozite na skoro site zemji od regionot. I vie znaete li {to odgovorivte? Ne o~ekuvam. [to se slu~i, padna ekonomijata vo prvite tri meseci od 2009 za 0,9% Makedonija oficijalno vo recesija. Dobro, nie sme maliciozni, znaeme samo so li~ni diskreditacii da se slu`ime, kako {to vie velite. Da ve potsetam {to ka`avte vo intervjuto vo Forum na 28.07.2009 godina. Kone~no izleguvawe na makedonskata ekonomija od recesijata o~ekuvame pred krajot na godinata. Ako trgnalo vaka kako {to predviduvate, koj znae koga }e izlezeme od recesija. Ima u{te mnogu izjavi, navistina ne znam koi da gi citiram. Predviduvavte deka najlo{oto pomina. Eve u{te edna izjava dadena na 26.06.2009 godina Kanal-5. Bi sakal isto taka da vi ka`am deka imame prvi znaci, smiruva~ki znaci vo ekonomijata. Povtorno na istoto. Brojkite poka`uvaat deka sostojbite vo Makedonija se takvi {to uspeavme da go izbegneme najlo{oto. Izjava od premierot od 25.07.2009 godina. O~igledno e deka ima eden mal progres, edno malo podobruvawe {to ra|a optimizam, deka rabotite }e trgnat poleka, no sigurno vo edna podobra nasoka. [to se slu~i? Vladata reterira{e na 28.07.2009 godina. Posle seto ova {to go nabrojuvam i {to go ka`uvam eden e zaklu~okot. Site va{i ekonomski predviduvawa se pogre{ni. Ne treba voop{to da se dava komentar kolku vredat izjavite, ili predviduvawata {to vie i premierot Gruevski gi davate. Ni{to.

Da ne re~ete deka ne zboruvam za rebalansot na buxetot, bidej}i pretpostavuvam deka toa }e vi bide odgovorot, }e se obidam sosema nakratko da dadam edna svoja ocenka za toa kako gi tro{ite narodnite pari. Zna~i, prodol`uva rasipni~koto tro{ewe na Vladata i samiot rebalans na buxetot gi otslikuva takvite sostojbi. Kapitalnite rashodi gi namaluvate, bidej}i kolku {to poznavam ekonomija, a ja poznavam dovolno, deka so investicii vo infrastrukturnite objekti mnogu polesno Makedonija }e izleze{e od svetskata ekonomska kriza. Na krajot na krai{tata i vie taka najavuvavte. Me|utoa, kapitalnite rashodi vo dr`avnata kasa gi skrativte za 30%. Toa poka`uva deka apsolutno nemate namera vistinski Makedonija da ja vodite vo ekonomsko zakrupnuvawe, tuku najva`nata stapka koja {to vie ja ~uvate mnogu qubomorno i za koja govorea kolegite, e stavkata dogovorni uslugi.

Tipi~en primer za toa e i so du{a ja ~ekav ovaa sednica, bidej}i zaradi Makedonskata enciklo-pedija nemavme mo`nost da se doka`eme do kraj, bidej}i javnosta se defokusira{e od ekonom-skite problemi, tipi~en primer za toa kako se tro{at parite e ovoj finansiski izve{taj na AD Elektrani Makedonija-Skopje. Pretpostavuvam, ako go poglednete, go znaete. Znam deka ne vi se gleda, bidej}i ako ne znaete, da ve potsetam, go potpi{al tatkoto na va{ata sopruga, profesor doktor Dio Dizmanov, koj e pretsedatel na Nadzorniot odbor na AD ELEM. Pres konferen-cijata na koja {to go obelodenivme ovoj izve{taj ja odr`avme na 27 septemvri 2009 godina.

Inaku, Finansiskiot izve{taj e za periodot januari-mart 2009 godina, tokmu periodot pred lokalnite i pretsedatelskite izbori. I ovde ne znae ~ovek kade da se fati, od brojki go zaboluva glava. Osven {to ste tro{ele za telefoni 180 iljadi evra, najinteresnite brojki se slednite, {to ELEM gi klasificiral vo nematerijalni tro{oci. Eve, mo`ete da go vidite. Vie,vo prvite tri meseci od 2009 godina, za privremeni vrabotuvawa ste potro{ile 700 iljadi evra. I sega, bidej}i na VMRO DPMNE mu treba{e podolgo vreme da odgovori, ka`a deka 700 iljadi evra privremeni vrabotuvawa, {to se potro{eni vo prvite tri meseci bile, eve go soop{te-nieto do javnosta, reakcija posle podolgo vreme, o~igledno konsultacii so vas, deka stanuva zbor za planirani vrabotuvawa, 500 novi rabotni mesta, zaradi otvorawe nov rudnik Brod Gneotino. I ova, pretpostavuvam e razvojna komponenta, investicija za koja {to site gra|ani na Republika Makedonija treba da se raduvaat.

Me|utoa, ne vi dr`i reakcijata bidej}i drugo ka`uva Izve{tajot. Za sre}a, vo Izve{tajot ima sporedba kako se tro{ele pari vo prvite tri meseci 2008 godina. Neli vie sakate da se sporeduvate? 2008-2009 godina i eve vi sega }e vi dadam takva informacija.

Samo vo prvite tri meseci od 2008 godina, rako-vodstvoto na AD ELEM za privremeni vrabo-tuvawa potro{ilo ogromni 353 iljadi evra. [to ste isplanirale, odnosno {to isplanirala AD ELEM za prvite tri meseci od 2009 godina? Povtorno parametar. Ne{to isplanirala deka }e tro{i poskromno, pomalku rasipni~ki }e se odnesuva i za prvite tri meseci od 2009 godina predvidela deka }e potro{i 228 iljadi evra. Bidej}i govorite celo vreme deka rezultatot na zgolemeniot obem na tro{ewe na sredstva za privremeni vrabotuvawa e otvorawe na rudnikot Brod Gneotino, vo ovoj izve{taj, veruvale ili ne, stapkata predvidena za investicii i vo 2008 i vo 2009 godina za prvite tri meseci zaete kolku e? Nula. Zna~i, nula investicii vo AD ELEM za razvojni proekti.

Jas ne znam, vie treba da mi odgovorite Brod Gneotino {to e? Dali e toa investicija, razvojna komponenta ili ne e razvojna komponenta? Ve molam, mo`ete li da mi objasnite, pretposta-vuvam }e me udostoite so replika, kako e vozmo`no za tri meseci da se potro{at 700 iljadi evra na privremeni vrabotuvawa ili tri pati pove}e od toa {to isplaniralo rakovod-stvoto na ELEM? Dobivte zada~a pred izborite, rakovodstvoto na AD ELEM dobi zada~a da vraboti partiski vojnici na VMRO DPMNE ili, koga go pravevte planot ne znaevte deka Brod Gneotino }e treba da go otvorate, pa tie 500 raboni mesta da gi predvidite? Imate razlika tri pati pove}e, kriminal, privremeni vrabotu- vawa, da vrabtite za 700 iljadi evra, na primer mo`ete da mi ka`ete kolku partiski vojnici ste vrabotile.

Od tuka gospodine Stavreski ima mnogu za {to da se zboruva. Nema potreba da prodol`uvam, da davam brojki po{to pretpostavuvam deka i sega posle ova }e izleze deka opozicijata e malaiciozna i saka da gi pretstavuva rabotite onaka kako {to vie ne sakate da gi gledate. Poka`uva deka ovoj rebalans na buxet apsolutno ne gi otslikuva realnite sostojbi vo Republika Makedonija. Verojatno lo{ototo doprva }e dojde i }e ne o~ekuva u{te eden rebalans na buxet, bidej}i od va{ite predviduvawa nitu makedonskata ekonomija, nitu gra|anite ne gledam nikakvo fajde. Blagodaram.

Svetlana Jakimovska: Blagodaram.

Pred da mu dadam zbor, prijaven e za replika ministerot za finansii, bi sakala da se obratam do kolegite pratenici koi {to se prijaveni za diskusija, da se zadr`at na temata, deneska temata ni e Rebalansot na buxetot.Ne upa|av vo diskusii i nema da upa|am vo diskusii na pratenicite, odnosno vo zbor koga diskutiraat, no zamoluvam da se dr`ime na dene{nata to~ka od dnevniot red a toa e Rebalansot na buxetot, blagodaram.

Za replika e prijaven ministerot za finansii, povelete.

Zoran Stavreski: Blagodaram.

Mu blagodaram na pratenikot Stankovi} koj samiot ka`a na po~etokot deka ne e ekonomist i zapra{a dali nekakvi ograni~uvawa }e ima vo toj del i nekakvi komentari. Naprotiv gospodine Stankovi}. Jas mnogu pove}e sakam vie da zboruvate otkolku da ne zboruvate za ekonomijata, zatoa {to kolku pove}e zboruvate, javnosta ima mo`nost pove}e da ve zapoznae, taka da mene mi odgovara li~no kolku pove}e mo`e da zboruvate za ekonomija a i za drugi temi. Ne znam {to od ova {to go ka`uvate se va{i stavovi, {to tu|i, po{to {to voobi~aeno tu|i stavovi soop{tuvate, no, eve }e komentiram kako kako da se va{i ovie stavovi. Zna~i, }e vi odgovoram na pra{awata {to del od tie {to gi postavivte.

Zboruvavte za investiciite, sporedbi so drugi i sli~no. Toa e dobro {to ja po~navte ovaa tema, zatoa {to tuka ima brojki. Znaete investicite se sveduvaat na toa da ima oficijalni institucii {to gi sledat. Ednata od tie institucii e Narodna banka a drugata e Dr`avniot zavod za statistika. Znaete {to se nivnite brojki, deka 2008 godina Makedonija ja zavr{i so najvisoko nivo vo poslednite 20 godini na vkupnata stapka na investicii 28,5% od bruto doma{niot proizvod. Nikoga{ vo samostojna Makedonija investiciite ne bile tolkavi. Toa gi vklu~uva za va{a informacija, po{to pretpostavuvam, nemate za toa informacija, gi vklu~ija stranskite inves-ticii, doma{nite investicii. Vo doma{nite investicii spa|aat privatni investicii i javni investicii.Toa zna~i deka privatnite kompanii, dr`avata i stranskite kompanii investirale najmnogu vo ovie posledni 20 godini, tokmu vo 2008 godina.

Ako sakate da gi zememe iznositena stranski investici, samo za koi {to postojano komentirate deka nema dovolno. To~no e deka bi bilo dobro da se pove}e. No, da vidime kolku se vo odnos na toa {to prethodno imala ovaa dr`ava, pa da vidime dali imame progres ili nemame. Ako 2007 godina imavme 507 milioni, 2008 godina 413, toa se pet pati pove}e stranski investicii godi{no odkolku vo periodot koga vie mo`evte da ja kreirate biznis klimata vo Makedonija.

Taka, da ve molam dr`ete se do tie brojki i komentirajte ako smetate deka ne se takvi, me|utoa ne mo`ete da negirate Duing biznis na Svetska banka, ve molam. Navistina se devalvirate samiot koga gi negirate izve{taite na Duing biznis. Ne postoi porenomirana institucija vo svetot za ocenka za biznis klimata od Duing biznis. Dali, ne znam kako da vi objasnam. Stranskite investicii, vi ka`av, duri i vo ovaa krizna godina. Za 7 meseci, se povisoki otkolku za 12 meseci vo periodot koga Socijal demokratskiot sojuz na Makedonija ja kreira{e biznis klimata.

A, za zgolemuvawe na plati i penzii, samo so edna re~enica za da ne odzemam pove}e od vremeto od ona {to mi e dadeno, ne se gri`ete za makedonskite gra|ani. Koga VMRO DPMNE e na vlast ima pari i za zgolemuvawe na plati i za penzii i za u~ebnici besplatni i za mnogu drugi raboti i }e ima. Gra|anite znaat deka }e ima i tie }e ne ocenat spored toa.

Svetlana Jakimovska: Blagodaram.

Kontra replika gospodinot Stankovi} Emilijan, povelete.

Emilijan Stankovi}: Po~ituvan ministre, Mnogu vi blagodaram {to mi udostoivte so replika. Navistina sre}en }e si otidam deneska doma, bidej}i, ete, vie kako golem stru~wak mu odgovorivte na eden pravnik, zaradi toa {to soop{til odredeni mislewa vo vrska so ekonomijata. Mnogu vi blagodaram.

@al mi e {to ne ka`avte deka Dr`avniot zavod za statistika ja smeni metodologijata, pa vo stranski investicii gi broi i kreditite za zadol`uvawe na firmite vo Republika Makedonija. No, dobro, toa e va{ princip na rabota.

Sega, navistina ne znam koi stranski investicii gi broite vie. Ka`ete kolku Grinfild investicii ima vo Republika Makedonija. Vetivte pred izborite 8 milijardi evra stranski investicii. Sakate da vi ka`am {to se, ste vetile? Montipe, Iskra,, Tehnokos, Vindija, Dukat, nikade gi nema kako mostot vo Saraj.

I, kone~no, gospodine Stavreski, nemojte da odgovarate samo toa {to sakate. Vi postaviv mnogu konkretno pra{awe. Dali gi tro{ite doma}inski narodnite pari? Ne, va{iot dedo, tatko na va{ata sopruga potpi{al finansiski izve{taj vo koj {to prvite tri meseci 2009 godina potro{il 700 iljadi evra na partiski vrabotuvawa. Odgovorete zo{to.

Svetlana Jakimovska: Blagodaram.

Sleden prijaven za zbor e gospodinot Orov~anec \or|i, povelete.

\or|i Orov~anec: Gospo|o potpretsedael, gospo-dine ministere, dragi kolegi pratenici,

Povtorno sme ispraveni pred dilemata na buxetot, rebalans na buxetot, potrebata od novrebalans na ovoj rebalans i podgotvuvaweto na noviot buxet za 2010 godina, seto toa vo slednite tri meseci.

I, ona {to sakam da go pra{am ovde javno e, pretpostavuvam site se pra{uvame isto dali treba voop{to da se rasprava za ovoj rebalans? Dali treba da se rasprava prakti~no za edna ista istro{ena prikazna vo re~isi ista forma i sodr`ina? Dali treba da se rasprava voop{to za ovoj rebalans na buxetot koj {to po mene sega e neverojatno bajata rabota, istro{ena, istro{ena i kako informacija i kako ~etivo. Zo{to? Zatoa {to rebalansot Vladata go prifati na prvi septemvri, deneska sme {esti oktomvri. Be{e najaven od prethodniot minister za finansii, va{iot minister, dodu{a toj sede{e malku, edno mesto podolu, ama vie ste i kum, ne ste samo minister, taka da toj vo svojata "labudova pesma" go nagovesti rebalansot so mnogu pogolema suma, pretpostavuvam vo sledniot rebalans }e imame dopolnitelen, vo koj }e bidat opafateni i tie sredstva koi on gi spomenuva{e tamu.

Dali voop{to, stvarno ni treba rebalans vo stilot na populizmot i populisti~kiot pristap na Vladata vo pogled na prvlekuvaweto na stranski investicii i kapital, koga eve, bevme svedoci od strana na Vladata be{e iska`ano, promovirano deka Makedonija e katapultirana vo pogled na ovaa osobina na treto mesto vo svetot. Pra{awe e dali voop{to rebalans vo zemja kade {to, dragi moi kolegi ne vladeat ekonomski zakoni i pravila, a pri toa, se manifestira kapacitet kako da ste eksperti, stru~waci od Volt strit.

Dali treba i dali nie, kako opozicija "{aka jada" na opozicija zaslu`uvame, prakti~no da barame rebalans vo uslovi koga ovaa Vlada vo celost ja ispolnuva programata "Prerodba vo 100 ~ekori" i vo stilot na marketingot na Vladata i ne samo toa, ima u{te ne{to, mnogu po{iroko od pro{irenoto, mnogu pogolemo od ona {to be{e dimenzionirano.

E, dragi moi, kakva programa, takov i buxet, odnosno so tolku rebalansi, so drugi zborovi toa be{e u{te pred godina dena, jas ja narekov "trpe{ programa", koja na nekoj na~in nie e star plagijat na klu~ot za 21-prvi vek.

Navistina, po~ituvani kolegi od opozicijata, vam posebno vi se obra}am, dali treba da razgovarame za rebalans na buxetot vo ekonomskata politika na Vladata od prosta pri~ina, {to pri neodamne{nata poseta na premierot vo Kina, premierot na milijarda lu|e na stol sedna, o~i vo o~i im ka`a deka makedonskata Vlada istraja i pokraj recesijata i ekonomskite padovi, da go zadr`i rastot na vrabotuvawe odnosno na partiskite vrabotuvawa. Ovoj fenoment, mislam deka i na Narodna Republika Kina }e i bide potreben, iako ona ima rast od preku 5-6% vo ovaa godina.

Koga vo svetot niedna zemja ne raspolaga so vakov arugment, kako {to sme nie, javno be{e od Vladata ka`ano deka brojot na vrabotenite vo Republika Makedonija e zgolemen. Mislam deka opozicijata nema pravo da se me{a vo ovoj pozitiven trend, dinami~en partiski trend na splotuvawe na partijata so narodot.

Dali sega da se rasprava koga, {to bi rekol premierot ni trgna i ni{to ne ni zapira vo ovoj pozitiven od? Pa, taka gledame deka go re{ivme i problemot na Svedmilk, mlekarite, regresot za zemjodelcite i sto~arite, koga aspolventite gi dobija svoite vau~eri, koga dr`avnata administracija go dobi ona {to dve godini be{e vetuvano, do pred skoro vreme se vetuva{e tie 10%, pa kumulativno, pa gospodinot Latas napravi takva prikaska, me|utoa nikako da gi vidime parite vo svojot xeb. Deka penzionerite }e go dobijat ona {to so Zakon im sleduva. A, toa e deka so Zakon e regulirano deka vrz osnova na zgolemuvawe na tro{ocite, zgolemuvawe na platite vo Repubublikata da se zgolemuvaat ili balansiraat penziite. E, tie sredstva ne mo`ete da gi zemete i da se prefrlat vo eden drug resor vo ovaa Vlada koj se vika resor na semejstvoto.

Vo isto vreme, Vladata odi na principot na finansisko perpetummobile mobile. Perpetummobile vo niedna nauka ne e vozmo`en, pretpostavuvam deka ni vo ekonomskata nauka, a toa e da se isplatuvaat sredstva vrz baza na ona {to }e se zeme od narodot.

Vo zdravstvoto, posledna isplata na ustanovite e mart mesec. Deneska sme oktomvri. I se pu{teni lu|e i kaznuvaat {to ka`a gospodinot Igor ovde, se pu{taat inspektori i kaznuvaat za se i se{to. Sredstvata {to }e se zemat pri toa, prakti~no se predvideni da se delat. Toa e finansisko perpetummobile.

Ne{to {to navistina mo`ebi i treba, a i ne tera da diskutirame za rebalansot na buxetot, voop{to kako i za buxetot e prakti~no toa {to buxetot e edna proekcija. Mislam deka se toa i va{i zborovi gospodine ministre. Me|utoa, so toa ste povtorno na po~etok. Ako e proekcija na buxetot, ovoj rebalans na buxetot, na realnite ekonomski i socijalni potrebi na gra|anite i realniot ekonomski rast na dr`avata, toga{ i treba da diskutirame. Na ako rebalansot e proekcija na soni{tata i viziite na Vladata, so niv nema {to da diskutirame. Za niv mo`eme ili samo da gi tolkuvame kako soni{ta, ili kako gata~i da gi gatame.

I {to mo`eme da gi vidime od ovoj rebalans, odnosno {to mo`eme da prepoznaeme, ili da protolkuvame. Gledame deka na krajot na godinata vo poslednite meseci site vladini institucii }e sklu~at novi dogovori. Toa i minatite godini. Se gleda deka mnogu nepotro{eni pari vo poslednite denovi, po navika, vo ~etiri o~i, }e se potro{at vo ime na ima izmisleni sodr`ini. I, ona {to gledam, toa e deka Vladata definitivno e dlaboto vlezena vo xebovite na gra|anite.

Ona {to se gleda drugo, toa e deka se gleda dupki i lopati koi kontinuirano ni se prezentirani vo mediumite na koi im nema kraj, me|utoa, nikoga{ nema zavr{etok na se ova. Se gleda so drugi zborovi, i prefrlawe na pari od edna dupka vo druga, i seto toa, so edna edinstvena cel, da se zala`at o~ite i da se izmijat racete, zatoa {to Vladata vodi edna politika koja {to politika e neverojatno pogre{na. Kako po~na ovaa prerodba.

Gospodine Stavreski ova e svir~e za buxetot od pred nekolku godini.(sviri so svir~e)

Gospo|o Boneva, loncite so koi se tropa{e za prerodbata na buxetot treba da donesat i sega tuka. (u{te edna{ svirna). U{te edna{, ova e opomena za gra|anite zatoa {to sme vlezeni vo globa, dragi moi. Vladata misli ako pravi globa deka pravi globalizacija. Zo{to zboruvam globa? 60 milioni evra se predvideni, ovde nekolku pati be{e spomnuvano, 2 milioni naselenie, `iteli na ovaa dr`ava, treba da platat sekoj po 30 evra globa za da se ispolni balansot ili bilansot na 60 milioni sredstva koi treba da gi pribere Vladata za da gi ispolni nejzinite sni{ta i vizii, a ne na{ite. Me|utoa, gra|anite }e gi opomenam da se ~uvaat i da veruvaat samo vo dve raboti, onie koi se hristijani da veruvaat vo Boga, drugite vo Alah.

Vtora rabota na koja treba da veruvaat e da veruvaat vo svojot xeb, na ni{to drugo da ne veruvate i vnimavajte Vladata e ve}e vlezena vo va{iot xeb.

Mene me interesira u{te edno poglavje od ovoj rebalans koe ne be{e zasegnato, ne se obrna vnimanie, a toa e Dr`avniot zavod za revizija koj na nekoj na~in e vladina institucija, toa e kadar na Vladata, ne najde vladina institucija koja nenamenski tro{ela sredstva. Dali nekoj se zapra{a zo{to e taka? Dr`avniot zavod za revizija koj e prodol`ena raka na ovaa Vlada za site vladini institucii zboruva deka nenamenski gi tro{at sredstvata. Dali ovoj trend so ovoj rebalans }e prodol`i? Ako e taka, toga{ gi sovetuvam tie {to se ministri i onie ne koi im e e dovereno da gi ~uvaat i tro{at narodnite pari da gi primaat rabotite na svest i sovest zatoa {to ovoj na~in nenamensko tro{ewe na pari eden den }e mora nekoj da gi plati. Narodot }e bara ot~et za toa.

Jas ne sakam da insinuiram dali se tie pravilno ili nepravilno potro{eni pari, toa go ka`uva va{iot Dr`aven zavod za revizija i mislam deka }e treba da povedat golema smetka onie na koi im stoi svesta i sovesta, ako ni{to drugo barem neka go pro~itaat Dostoevski.

U{te edna rabota bi napomenal deka ovoj rebalans vo ovaa faza koga imame pregovori za imeto, mo`e da ima negativni implikacii vrz na{iot identitet. Zo{to go zboruvam ova?

Kolegi pratenici, gra|ani na ovaa zemja Vladata se odnesuva so nas kako da sme padnati od Mars, kako ni{to da ne znaeme. Ne mo`eme da bideme marsovci, mora da ostaneme Makedonci iako Vladata tolku se trudi toa da go napravi.

Dragi moi kolegi od pozicijata, veruvam deka vie }e glasate za ovoj rebalans posebno zatoa {to ne slu{nav do sega komentar deka vo ovoj rebalans na buxetot ima spletkani nekoi mra~ni sili kako {to be{e vo Enciklopedijata ili de`urniot krivec {to be{e porani ili do sega Branko Crvenkovski. Ovde nema takvi sili mo`ete slobodno da go izglasate, me|utoa imam edno pra{awe do ministerot za finansii, gospodine ministre dali premierot gi znae site ovie stavki koi vie ovde gi predlgate vo rebalansot na buxetot. Da ne ispadne rabotata kako so otvorawe ili promovirawe na Enciklopedijata pa posle da ispadne deka premierot ne znae. Blagodaram.