Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 12 zaboravio sam da je kralj u vlastitim o~ima Karhida, zaboravio sam {ta je rodoljublje, kao i to da je on, nu`nim na~inom, savr{eni rodoljub. Pitao bih vas ne{to, gospodine Ai: znate li vi, na osnovu vlastitog iskustva, {ta je rodoljublje?" "Ne" rekoh, stresav{i se pred silinom te sna`ne li~nosti koja se najednom cela nadnela nada mnom. "Mislim da ne znam. Osim ako pod rodoljubljem ne podrazumevate ljubav prema otad`bini, za {ta znam." "Ne, nisam imao na umu ljubav kada sam kazao rodoljublje. Imao sam na umu strah. Strah od drugih. Izrazi koji su njemu primereni znatno su pre politi~kog nego pesni~kog karaktera: mr`nja, takma{tvo, nasilnost. Taj strah buja u nama. Narasta iz godine u godinu. Odve} smo daleko odmakli tim putem. Ali vi, koji ste do{li sa jednog sveta {to je prerastao nacije pre mnogo stole}a, koji te{ko mo`ete da razaberete o ~emu ja to pri~am, koji nam pokazujete novi put..." Zastao je. Nekoliko trenutaka potom ponovo je progovorio, povrativ{i pribranost, hladan i ugla|en: "Upravo iz straha odbijam da se zauzmem za va{u stvar kod kralja, sada. Ali ne iz straha za samoga sebe, gospodine Ai. Ja se ne pona{am rodoljubivo. Postoje, kona~no, i druge nacije na Getenu." Nisam imao nikakvu predstavu o tome {ta smera, ali sam bio ube|en da ga ne treba doslovce shvatiti. Od svih mra~nih, opstruktivnih, zagonetnih du{a koje sam sreo u ovom turobnom gradu, on je bio najmra~nija. Ne}u prihvatiti njegovu zamr{enu igru. Ni{ta nisam uzvratio. Nedugo potom on je nastavio, prili~no uzdr`ano. "Ako sam vas dobro shvatio, va{ Ekumen je u su{tini posve}en op{tim interesima ~ove~anstva. Kod nas su Orgote iskusile podre|ivanje parohijskih interesa op{tim interesima, dok Karhi|ani gotovo da nisu. Satrpeznici Orgoreina uglavnom su ljudi zdrave pameti, premda nevelike inteligencije, dok je kralj Karhide ne samo sumanut nego i prili~no glup." Bilo je jasno da Estraven uop{te nije odan podanik. Uz blago ose}anje odvratnosti, rekoh: "Mora da je te{ko slu`iti mu, ako je to slu~aj." "Nisam siguran da sam ikada slu`io kralju", re~e kraljev predsednik vlade. "Niti da sam to uop{te nameravao. Ja nisam ni~iji sluga. ^ovek mora da baca svoju vlastitu senku..." Gongovi na Remnijevoj kuli stali su da otkucavaju {esti ~as, pono}, i ja to iskoristih kao povod da po|em. Dok sam obla~io kaput u predvorju, on re~e: "Za sada sam izgubio priliku, budu}i da pretpostavljam da }ete napustiti Erenrang", za{to li samo to pretpostavlja, "ali verujem da }e do}i dan kada }u ponovo mo}i da vam postavim neka pitanja. Naro~ito o va{em op{tenju umovima; jedva da ste poku{ali da mi to razjasnite." Njegova radoznalost izgledala je savr{eno iskrena. Odlikovala ga je drskost mo}nih. Njegova obe}anja da }e mi pomo}i tako|e su izgledala iskrena. Odgovorio sam: "da, svakako, kad god budete `eleli", i to je bio svr{etak ve~eri. Otpratio me je kroz vrt povrh koga je, obasjan sjajem getenskog velikog, mutnog, zagasitog meseca, po~ivao tanak sne`ni pokrov. Zadrhtao sam kada smo izi{li, jer temperatura je bila poprili~no ispod ta~ke mr`njenja, na {ta on primeti uz ugla|enu iznena|enost: "Hladno vam je?" Za njega je to, razume se, bila blaga, proletnja no}. Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 13 Bio sam umoran i utu~en. Rekoh: "Hladno mi je od ~asa kada sam stigao na ovaj svet." "Kako ga zovete, mislim ovaj svet, na va{em jeziku?" "Geten." "Niste mu dali neko va{e ime?" "Jesmo. U~inili su to prvi istra`iva~i. Nazvali su ga Zima." Zastali smo u kapiji vrta ogra|enog zidom. Napolju, plo~nici i krovovi dvoraca pomaljali su se kroz tmastu, sne`nu koprenu, pro{aranu tu i tamo, na razli~itim visinama, slaba{nim, zlatnim prorezima prozora. Stoje}i pod uskim lukom, podigao sam pogled, upitav{i se da li je i ovaj zavr{ni kamen zamalterisan kostima i krvlju. Estraven se oprostio od mene i po{ao natrag; nikada nije bio op{iran pri opra{tanjima i pozdravljanjima. Krenuo sam utihlim alejama i malim trgovima dvorca, dok su mi ~izme {kriputale u tankom sloju snega obasjanog mese~inom, a zatim kroz duboke gradske ulice prema ku}i. Pro`imala me je studen i ose}ao sam se onespokojen, op~injen verolomstvom, samotno{}u i strahom. 2. MESTO U ME]AVI Iz zbirke tonskih zapisa severnokarhidskih "ognji{nih bajki" u arhivama Akademije istori~ara u Erenrangu, pripoveda~ nepoznat, snimljeno za vreme kraljevanja Argavena VIII Pre otprilike dve stotine godina u ognji{tu [at, u Olujnoj krajini Pering, `ivela su dva brata koja su se jedan drugome zavetovala na kemer. U to vreme, ba{ kao i sada, bilo je dopu{teno da ro|ena bra}a odr`avaju kemer dok jedan od njih ne zanese dete, ali su se posle toga morali razdvojiti; nije im, dakle, bilo dozvoljeno da se do`ivotno zavetuju na kemer. Pa ipak, oni su to u~inili. Kada je dete bilo za~eto, lord [ata im je nalo`io da raskinu zavet i da se vi{e nikada ne spoje u kemeru. ^uv{i za ovu naredbu, jedan od bra}e, onaj koji je nosio dete, stao je da o~ajava, nije hteo da zna ni za kakvu utehu ili savet i na kraju je, pribaviv{i otrov, izvr{io samoubistvo. Na to su se pripadnici ognji{ta podigli protiv drugog brata i proterali ga iz ognji{ta i pokrajine, baciv{i ljagu zbog samoubistva na njega. Kako ga je uz to izgnao i njegov lord, a pri~a o njemu uvek mu za korak prethodila, niko nije hteo da ga primi, ve} su ga svi, posle trodnevnog gostoprimstva, terali sa praga kao kakvog zlo~inca. I tako je on i{ao iz mesta u mesto sve dok nije uvideo da u njegovoj ro|enoj zemlji vi{e nema milosti za njega i da mu zlo~in ne}e biti opro{ten. nevi~an, nije verovao da }e tako biti. No, kada je video da je stvarno tako, dao se ponovo na put preko cele zemlje natrag do [ata, da bi kao izgnanik stao pred kapiju spoljnjeg ognji{ta. A onda je ovako prozborio svojim saognji{tarima: "Ja sam bez lica me|u ljudima. Niko me ne vidi. Govorim, ali me niko ne ~uje. Dolazim, ali nisam dobrodo{ao. Nema mesta uz vatru za mene, nema hrane na stolu za mene, nema postelje u kojoj bih Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|