Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
8 
bez kaputa na studeni, posmatraju}i to maleno, tajnovito, neprekidno poniranje snega i 
semenja u no}. Tiho me je pozdravio i uveo u ku}u. Nije bilo drugih gostiju. 
 
To me je za~udilo, ali odmah smo seli za trpezu, a dok se obeduje, ne razgovara 
se o poslu; osim toga, moje ~u|enje za~as je pre{lo na poslu`eni obed, koji je bio 
izvrstan, pa je kuvar, ~iju sam ve{tinu pohvalio iz sveg srca, ~ak uspeo da naprosto 
preobrazi neizbe`ne hlebne jabuke. Posle ve~ere, uz vatru, ispili smo toplo pivo. Na 
svetu gde je uobi~ajeni deo pribora za jelo jedna alatka kojom razbijate led {to se uhvatio 
na pi}u izme|u dva gutljaja ~ovek i te kako ceni kada ga neko po~asti toplim pivom. 
 
Estraven je prijatno }askao za trpezom; sada, sede}i sa druge strane ognji{ta, 
utonuo je u }utanje. Iako sam se nalazio na Zimi ve} skoro dve godine, ni izdaleka jo{ 
nisam bio kadar da sagledam `itelje ove planete njihovim vlastitim o~ima. Poku{avao 
sam, ali moja nastojanja bivala su osuje}ena podsvesnim zaprekama, zbog kojih sam 
Getenjanina video najpre kao mu{karca, pa onda kao `enu, razdvajaju}i ga na ove dve 
kategorije tako nebitne njegovoj prirodi, a tako su{tinske mojoj. Ba{ zato, dok sam 
ispijao gorko pivo koje se pu{ilo, pomislio sam kako je Estravenovo opho|enje za 
stolom bilo tipi~no `ensko, puno dra`esnosti, takta, odsustva ozbiljnosti, pritvorno i 
prepredeno. Nije li mo`da upravo ta meka, podatljiva `enstvenost bila razlog {to mi se 
on nije dopadao i {to je izazivao nepoverenje u meni? Jer bilo je nemogu}e misliti o 
njemu kao o `eni; o toj tamnoj, ironi~noj, mo}noj prilici koja je sedela preko puta mene 
u tami odagnavanoj sjajem vatre; pa ipak, kad god bih pomislio o njemu kao o 
mu{karcu, javio bi mi se utisak neistinosti, obmanjivanja: da li se to odnosilo na njega 
samog ili na moj stav prema njemu? Glas mu je bio mek i prili~no zvonak, ali ne i 
dubok; te{ko je mogao da pro|e kao glas mu{karca, a ni{ta lak{e ni kao glas `ene... no, 
{ta je to govorilo? 
 
"@ao mi je", kazao je "{to sam toliko dugo morao da odga|am to zadovoljstvo 
da vas pozovem u svoj dom; bar mi je zbog toga milo {to me|u nama vi{e nema govora 
o zastupni~kom odnosu." 
 
Ovo me je malo zbunilo. On je svakako do sada bio moj zastupnik na dvoru. 
Misli li da me je audijencija, koju mi je za sutra priredio kod kralja, u~inila njemu 
ravnim? "Bojim se da vas nisam shvatio", rekoh. 
 
Ni{ta nije odmah uzvratio, o~igledno tako|e zbunjen. "Ovaj, razumete", 
prozborio je kona~no, "po{to ste ovde... shvatate da se, o~igledno, vi{e ne zauzimam za 
vas kod kralja." 
 
Kazao je to kao da se stidi mene, a ne sebe. Jasno, njegov poziv i moje 
prihvatanje imali su izvesno zna~enje koje mi je promaklo. Ali moja pogre{ka bila je u 
opho|enju, njegova u moralu. Sve {to mi je u prvi mah palo na um bilo je da s puno 
prava nisam od po~etka verovao Estravenu. On ne samo {to je bio prepreden i {to je bio 
mo}an ve} je bio i veroloman. Sve ove mesece u Erenrangu on je bio taj koji me je 
slu{ao, koji je odgovarao na moja pitanja, slao je lekare i in`enjere da potvrde da su moj 
telesni sklop i moj brod tu|inske prirode, predstavljao me je ljudima s kojim je trebalo 
da se upoznam i postepeno me uzdizao od statusa veoma ma{tovitog ~udovi{ta, za {ta 
sam dr`an prve godine, do sada{njeg uva`avanja kao tajanstvenog izaslanika koga }e ~ak 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
9 
i kralj primiti. A sada, uznev{i me do ove opasne visine, on iznenada i hladno izjavljuje 
da mi odri~e dalju podr{ku. 
 
"Naveli ste me da se oslonim na vas..." 
 
"Sve je to bilo pogre{no." 
 
"Ho}ete li da ka`ete da se, prirediv{i mi audijenciju, niste kod kralja zalo`ili za 
moje poslanstvo kao {to ste..." Uspeo sam da se obuzdam i ne izgovorim "obe}ali". 
 "Nisam 
mogao." 
 
Bio sam veoma razlju}en, ali on mi nije uzvratio ni ljutnjom ni izvinjenjem. 
 
"Da li biste mi kazali za{to?" 
 
Posle kratkog oklevanja, on re~e: "Da", a zatim ponovo zastade. U ti{ini koja je 
zavladala palo mi je na um da jedan ubog i neza{ti}en tu|inac ne bi trebalo da zahteva 
obja{njenja od predsednika vlade jednog kraljevstva, nadasve kada ne razume, a po svoj 
prilici nikada i ne}e razumeti temelje mo}i i dejstvovanje vlasti u tom kraljevstvu. Sve je 
to, nesumnjivo, bila stvar {ifgretova - ugleda, obraza, polo`aja, me|usobnih odnosa 
ponosa, neprevodivog i sveva`e}eg na~ela dru{tvene premo}i u Karhidi i svim 
civilizacijama Getena. Ako je odista bila stvar u tome, onda zacelo ne bih razumeo. 
 
"Da li ste ~uli {ta mi je kralj kazao danas na svetkovini?" 
 "Nisam." 
 
Estraven se nagnuo preko ognji{ta, podigao pivski kr~ag iz toplog pepela i dolio 
mi u vr~. Nije rekao ni{ta vi{e, te tako ja dodah: "Kralj vam nije ni{ta kazao u mom 
prisustvu." 
 
"Nije ni u mom", re~e on. 
 
Kona~no mi postade jasno da sam prevideo jo{ jedan mig. Proklinju}i njegovo 
`ensko okoli{enje, rekoh: "Poku{avate li to da mi ka`ete, lorde Estravene, da vi{e niste u 
kraljevoj milosti?" 
 
Milsim da ga je ovo naljutilo, ali nije rekao ni{ta {to bi to pokazalo, ve} samo: 
"Ni{ta ne poku{avam da vam ka`em, gospodine Ai." 
 
"Tako mi Boga, voleo bih da poku{ate!" 
 
Pogledao me je radoznalo. "Dobro, onda, probajmo ovako. Postoje izvesne 
osobe na dvoru koje su, kako vi to ka`ete, u kraljevoj milosti, ali koje ne gledaju sa 
blagonaklono{}u na vas i na va{e poslanstvo ovde." 
 
I ti smesta hita{ da im se pridru`i{, prodav{i me da bi spasao vlastitu ko`u, 
pomislio sam, ali nije bilo nikakve svrhe i re}i to. Estraven je bio dvoranin, politi~ar, a ja 
budala koja mu je verovala. ^ak i u biseksualnom dru{tvu politi~ar je veoma ~esto ne{to 
manje od celovitog ~oveka. To {to me je pozvao na ve~eru pokazalo je da on misli kako 
}u ja prihvatiti njegovu izdaju podjednako lako kao {to ju je on po~inio. O~igledno, 
spasavanje obraza bilo je va`nije od po{tenja. Stoga odlu~ih da ka`em: "@ao mi je {to 
vas je predusretljivost prema meni dovela u nepriliku." U`areno ugljevlje. Likovao sam 
u varavom ose}anju moralne nadmo}nosti, ali ne zadugo; on je bio odve} nepredskaziv. 
 
Ponovo se zavalio u stolicu, tako da mu je svetlost plamena oblivala rumenilom 
kolena i negovane, sna`ne, male ruke, kao i srebrni vr~ koji je dr`ao, dok mu je lice bilo 
povu~eno u senku: tamno lice, uvek zasen~eno gustom, poleglom kosom, te{kim ve|ama 

---