Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
18 
 
Zastao sam na rubu uzdignu}a i, kao {to su me uputili, nisam ni{ta u~inio ili 
kazao. 
 
"Popnite se, gospodine Ai. Sedite ovde." 
 
Poslu{ao sam i seo na stolicu sa desne strane uz sredi{nje ognji{te. Ceo ovaj 
ceremonijal pomno sam uve`bao. Argaven nije seo; stajao je na deset stopa od mene, sa 
pucketavim, jarkim plamenovima iza le|a, a onda mi se obratio: "Ka`ite mi ono {to 
imate da mi ka`ete, gospodine Ai. ^ujem da nosite neku poruku." 
 
Lice koje se okrenulo prema meni i koje su svetlost plamena i senke zarumeneli 
i pro{arali kraterima bilo je ravno i okrutno kao mesec, kao mutan, zagasit mesec Zime. 
Argaven je sada delovao manje kraljevski, manje mu`evno nego {to je izgledao sa ve}e 
udaljenosti usred svojih dvorjana. Glas mu je bio tanak, a pomamnu, umobolni~ku glavu 
dr`ao je pod izvesnim uglom ~udne osionosti. 
 
"Moj gospodaru, ono {to sam imao da ka`em i{~ilelo mi je iz glave. Tek sada 
sam ~uo o nemilosti u koju je pao lord Estraven." 
 
Argaven se osmehnuo na to, osmehnuo se usiljenim, uspijenim osmehom. 
Nasmejao se piskutavo, poput rasr|ene `ene koja se pretvara da je vesela. "Proklet bio", 
re~e on, "ti oholi, pritvorni, krivokletni~ki izdajnik! Ve~erali ste sino} sa njim, zar ne? I 
on vam je pri~ao o tome kako je mo}an dasa, kako vrti kralja oko malog prsta i kako }ete 
lako izi}i nakraj sa mnom, budu}i da se on zalo`io za vas kod mene, a? Da li vam je to 
kazao, gospodine Ai?" 
 Oklevao 
sam. 
 
"Re}i }u vam {ta mi je ispri~ao o vama, ako vas to zanima. Savetovao me je da 
vas nipo{to ne primim u audijenciju, da vas dr`im u i{~ekivanju, da vas ~ak, mo`da, 
otpremim u Orgorein ili na Ostrva. ^itavih pola meseca nije prestajao da mi puni u{i o 
tome, prokleta bila njegova drskost. Ali sada je on otpremljen u Orgorein, ha, ha, ha!" 
Ponovo piskutav, pritvoren smeh, propra}an pljeskanjem {akama. Jedan be{umni, 
pripravni ~uvar namah se pojavio izme|u zastora na kraju uzdignu}a. Argaven zare`a na 
njega i ovoga odmah nestade. I dalje se kiko}u}i i re`e}i, Argaven mi se pribli`io i 
pogledao me pravo u o~i. Tamne zenice njegovih o~iju oblivale su se blagim 
narand`astim prelivima. Znatno sam ga se vi{e bojao nego {to sam to o~ekivao. 
 
Nisam video nijedan bolji put kojim bih krenuo me|u svim ovim 
zamr{enostima do potpune otvorenosti. Rekoh: "Jedino mogu da vas pitam, ser, da li se 
smatra da sam i ja ume{an u Estravenov zlo~in?" 
 
"Vi? Ne." Jo{ pomnije se upiljio u mene. "Nemam pojma koji ste vi vrag, 
gospodine Ai, seksualna nakaza, ve{ta~ko ~udovi{te ili posetilac iz pokrajine Praznine, 
ali zacelo znam da niste bili izdajnik, ve} samo oru|e jednog izdajnika. Ja ne ka`njavam 
oru|a. Ona mogu da budu {tetna jedino u rukama r|avog radnika. Dao bih vam jedan 
savet." Argaven je kazao to sa neobi~nim naglaskom i zadovoljstvom, a meni je tek tada 
palo na um da mi niko drugi, tokom dve godine, nije dao nikakav savet. Oni su 
odgovarali na pitanja, ali nikada otvoreno nisu savetovali, ~ak ni Estraven onda kada je 
najve}ma bio od pomo}i. To mora da je stajalo u vezi sa {ifgretorom. "Nemojte vi{e 
dopustiti da vas bilo ko iskori{}ava, gospodine Ai", kazao je kralj. "^uvajte se raznih 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
19 
klika. Sami ka`ite svoje la`i, sami po~inite nedela. I nikom ne verujte. Shvatate li? 
Nikome ne verujte. Proklet bio taj la`ljivi, hladnokrvni izdajnik! Verovao sam mu. 
Stavio sam srebrni lanac oko njegovog prokletog vrata. Sada mi je `ao {to ga nisam 
obesio o taj lanac. Nikada mu nisam verovao. Nikada. Nikome ne verujte. Neka skapa od 
gladi u nu`ni~kim jamama Mi{norija, prebiraju}i po ukropini, neka mu drob istruli, 
nikada..." Kralj Argaven se stresao, zagrcnuo, roptavo do{ao do daha i okrenuo mi le|a. 
Po~eo je nogom da d`ara trupla u velikoj vatri, sve dok guste varnice, koje su se razletale 
uvis, nisu stale da mu padaju po licu, kosi i crnoj tunici, a on ih hvatao golim {akama. 
 
Ne okrenuv{i se, prozborio je piskutavim, bolnim glasom: "Ka`ite ono {to 
imate da ka`ete, gospodine Ai." 
 
"Smem li ne{to da vas upitam, ser?" 
 
"Da." Njihao se s noge na nogu, dok je stajao licem prema vatri. Morao sam da 
se obratim njegovim le|ima. 
 
"Verujete li da sam ono {to ka`em da jesam?" 
 
"Po Estravenovom nalogu, lekari su me prosto obasipali trakama o vama, a jo{ 
je vi{e pristizalo od in`enjera iz radionica gde se nalazi va{e vozilo i tako dalje. Svi oni 
ne mogu biti la`ovi, a svi tvrde da niste ljudsko bi}e. Dobro, i onda? 
 
"Onda, ser, ima i drugih kao {to sam ja. Ho}u da ka`em, ja sam predstavnik..." 
 
"One zajednice, one vlasti, da, vrlo dobro. Da li je to {to `elite da vas upitam - 
zbog ~ega su vas uputili ovamo?" 
 
Iako je Argaven mogao da ne bude zdrave pameti niti o{trouman, on je 
raspolagao bogatim iskustvom u pogledu izvrdavanja, izazivanja i retori~kih tananosti 
koje su u rapravama koristili oni ~ije je glavno htenje u `ivotu bilo dostizanje i o~uvanje 
na visokom nivou odnosa koji se nazivaju {ifgretor. ^itava podru~ja tog odnosa i dalje 
su mi bila nejasna, ali sam ne{to malo doku~io o njegovom takma~kom, presti`nom 
vidu, kao i o neprekidnom raspravlja~kom dvoboju koji odatle mo`e da proistekne. Sama 
je po sebi bila nesaop{tiva ~injenica da ja ne `elim da vodim dvoboj sa Argavenom, ve} 
da poku{avam da op{tim sa njim. 
 
"Ja to nisam dr`ao u tajnosti, ser. Ekumen `eli savez sa nacijama Getena." 
 "Zbog 
~ega?" 
 
"Zbog materijalne koristi. Uve}anja znanja. Pove}anja slo`enosti i ja~ine polja 
razumnog `ivota. Oboga}enja saglasja i ve}e slave Boga. Radoznalosti. Pustolovine. 
Radosti." 
 
Nisam govorio jezikom onih koji vladaju ljudima, jezikom kraljeva, osvaja~a, 
diktatora, generala; na tom jeziku nije bilo odgovora na njegovo pitanje. Namrgo|en i 
odsutan duhom, Argaven je zurio u plamen, preme{taju}i se s noge na nogu. 
 
"Koliko je veliko to kraljevstvo tamo u Ni~emu, taj Ekumen? 
 
"Postoje osamdeset tri nastanjive planete u Ekumenskom podru~ju, a na njima 
oko tri hiljade naroda ili antrotipskih grupa..." 
 
"Tri hiljade? Tako. Ka`ite mi sada, zbog ~ega bi mi, jedni naspram tri hiljade, 
trebalo da imamo bilo {ta sa svim tim narodima ~udovi{ta koji obitavaju u Praznini?" 
Okrenuo se i pogledao me, jer i dalje je vodio dvoboj, postavljao retori~ka pitanja, 

---