Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 162 komorniku, kako oni o~ekuju da budu primljeni. Postarajte se o tome da ne bude nikakvih uvreda ili propusta. Odse{}e u dvorcu, tamo gde budete smatrali da je to najprikladnije. @elim da im uka`em po~ast. U~inili ste mi nekoliko korisnih usluga, gospodine Ai. Najpre ste od satrpeznika napravili la`ove, a onda i budale." "A sada i saveznike, ser." "Znam!" uzvrati on piskutavo. "Ali najpre Karhida... najpre Karhida!" Ja klimnuh. ]utao je nekoliko trenutaka, a onda dodao: "To va{e vu~enje preko Leda... kako je izgledalo?" "Nije bilo lako." "Estraven je zacelo bio dobar sadrug za vu~enje, na jednom tako ludom pute{estviju. Bio je ~vrst kao `elezo. Nikada nije gubio prisebnost. @ao mi je {to je poginuo." Nisam znao {ta bih odgovorio. "Primi}u va{e... sunarodnike u audijenciju sutra po podne, u drugi ~as. Treba li sada jo{ ne{to re}i?" "Ser, da li }ete opozvati naredbu o izgnanstvu, da biste skinuli ljagu sa Estravenovog imena?" "Ne jo{, gospodine Ai. Ne po`urujte stvar. Imate li jo{ ne{to?" "Nemam." "Po|ite, onda." ^ak sam ga i ja izneverio. Obe}ao sam mu da ne}u dovesti brod na Geten dok se njegovo progonstvo ne okon~a, a ljaga spere sa imena. Ali nisam mogao da ugrozim ono za {ta je umro, dr`e}i po svaku cenu do tog uslova. To ga vi{e ne bi vratilo iz izgnanstva. Ostatak dana proveo sam u pripremama za prijem i sme{taj posade broda, zajedno sa Gor~ernom i drugim dvoranima. U drugi ~as odvezli smo se motornim sankama do Aten Fena, na tridesetak milja severoisto~no od Erenranga. Sleti{te se nalazilo na bli`em kraju prostranog, pustog predela, treseti{ta koje je bilo odve} podlokano i neplodno da bi se moglo obdelavati ili naseljavati; sada, sredinom irema, bila je to ravna, smrznuta pustara, prekrivena debelim sne`nim pokrovo. Radio-far stajao je uklju~en celog dana i sa broda je primljen potvrdni signal. Spu{taju}i se, posada je na ekranu u brodu jama~no videla liniju koja razdvaja dnevnu i no}nu poluloptu, kako se pru`a preko Velikog kontinenta, du` granice, od Guten{kog do ^arisunskog zaliva, kao i vrhove Kargava i dalje obasjane suncem, sli~ne niski zvezda; jer bio je ve} sumrak kada smo, podigav{i poglede, spazili jednu zvezdu kako pada. Spustila se u grmljavini slave, a tako|e grme}i podigla se i bela para kada su joj stabilizatori uronili u veliko jezero vode i blata stvoreno dejstvom stra`njih ispusnika; ispod sloja treseti{ta po~ivao je ve~ni led, ~vrst poput granita, na kome se brod kona~no zaustavio u potpuno ravnote`nom polo`aju; po~eo je odmah da se hladi povrh jezera Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 163 koje se brzo ponovo smrazavalo: velika, tanana riba koja balansira na vlastitom repu, tamno srebro u sumraku Zime. Fakse iz Oterhorda, koji je stajao uz mene, prvi je naru{io ti{inu koja je nastala po{to je zamukla grmljavina blistavog prizemljenja broda. "Radujem se {to sam do`iveo da to vidim", re~e on. Iste re~i kazao je i Estraven pred prvim prizorom Leda, prizorom smrti; verovatno bi to isto izgovorio i ove no}i. Da bih odagnao setne primisli koje su po~ele da me obuzimaju, stao sam da kora~am napred, preko snega, u pravcu broda. Unutra{nji hladnjaci ve} su smrzli njegov trup; dok sam se pribli`avao, visoka vrata su se be{umno otvorila i po~eo je da se spu{ta izlazni most: gipka kriva je hrlila u susret ledu. Prva je iza{la Long Heo Hju, nepromenjena, razume se, u dlaku ista kao onda kada sam je poslednji put video, pre tri godine u mom `ivotu, odnosno pre nekoliko nedelja u njenom. Pogledala je najpre mene, zatim Faksea, pa pratnju koja nas je sledila, a onda zastala kod podno`ja rampe. Sve~ano je izgovorila na karhidskom: "Do{la sam u prijateljstvu." Svi smo joj izgledali kao tu|ini. Pustio sam da se Fakse prvi pozdravi sa njom. On joj je pokazao na mene, na {ta mi je ona pri{la i stisla mi desnu ruku na na~in koji je uobi~ajen me|u mojim sunarodnicima; zagledav{i mi se u lice, devojka re~e: "Oh, D`enli, nisam te prepoznala!" Bilo je neobi~no ~uti `enski glas posle toliko vremena. I ostali su izi{li iz broda, shodno mom savetu: ispoljiti bilo koji oblik nepoverenja u ovom ~asu ponizilo bi karhidsku pratnju, izvrglo ruglu njihov {ifgretor. Izi{li su, dakle, i pri{li Karhi|anima uz vi{e nego prikladnu ljubaznost. Ali svi su mi izgledali strano, mu{karci i `ene, iako sam ih sve dobro poznavao. Njihovi glasovi zvu~ali su mi strano: odve} duboki, odve} kre{tavi. Li~ili su mi na krdo velikih, ~udnih `ivotinja dve razli~ite vrste; krupni majmuni sa pametnim o~ima, svi uspaljeni, u kemeru... Oni su mi stiskali ruku, dodirivali me, dr`ali. Nekako sam uspeo da se savladam i da, dok smo se vozili motornim sankama natrag u Erenrang, sop{tim Heo Hju i Tulijeu ono {to im je nejpre~e valjalo znati o prilikama sa kojima su se suo~avali. Kad smo, me|utim, stigli u dvorac, smesta sam morao da se povu~em u svoje odaje. Za mnom je ubrzo stigao lekar iz Sasinota. Njegov spokojan glas i njegovo lice, mlado, ozbiljno lice, ne lice mu`karca niti lice `ene, ve} ljudsko lice, zna~ili su za mene olak{anje, bili su mi bliski, pravi... Ali, po{to mi je nalo`io da po|em u postelju i dao mi neka blaga sredstva za umirenje, on re~e: "Video sam ve{e kolege-izaslanike. Taj dolazak ljudi sa zvezda predstavlja ne{to ~udesno. I to se zbilo za mog `ivota!" Bilo je u tom iskazu odu{evljenja, hrabrosti, tih najdivnijih odli~ja karhidskog duha - odnosno ljudskog duha; iako ja ovog ~asa nisam delio ta ose}anja sa njim, predstavljalo bi neprikladan ~in dovoditi ih u sumnju. Stoga rekoh, bez iskrenosti, ali ne{to {to je bilo bespogovorna istina: "I za njih je ovo isto tako ~udesno, da do|u na novi svet, da se susretnu sa novim ljudskim sojem." U pozno prole}e, krajem meseca tuve, kada su ve} stale da jenjavaju bujice Otapanja, a putovanje ponovo postalo mogu}e, uzeo sam odmor u mojoj maloj ambasadi Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 164 u Erenrangu i zaputio se prema istoku. Moji sunarodnici do sada su se razmileli po celoj planeti. Budu}i da nam je dozvoljeno da koristimo vazduhoplove, Heo Hju je sa jo{ trojicom sela u jedan i odletela u Sit i Arhipelag, zemlje polulopte mora, koje sam ja potpuno prenebregao. Drugi su bili u Orgoreinu, a dvojica su, nevoljno, oti{la u Perunter, gde Otapanje uop{te ne po~inje do tuve, da bi se sve ponovo smrzlo (kako ka`u) samo nedelju dana kasnije. Tulije i Ke'sta veoma su se dobro sna{li u Erenrangu i bili su kadri da tu stvari potpuno dr`e u svojim rukama. Ni{ta nije nagonilo na `urbu. Uostalom, brod koji bi upravo sada krenuo sa planete u sastavu Ekumena najbli`e novom ~lanu ovog saveza, Zimi, ne bi mogao da stigne ovamo pre no {to protekne ~itavih sedamnaest godina, mereno lokalnim vremenom. Posredi je sasvim zabit svet, na samom rubu ni~ega. S onu stranu njega, u pravcu ju`nog Orionovog kraka, nije prona|ena nijedna planeta na kojoj `ive ljudi. Dalek je put i od Zime do mati~nih svetova Ekumena, ognji{nih svetova na{e rase: pedeset godina do Haina-Devenanta, a ~itav ljudski vek do Zemlje. Uistinu nije bilo hitnje. Po{ao sam preko Kargava, ovoga puta koriste}i ni`e prevoje, putem koji vijuga povrh obale ju`nog mora. Svratio sam u prvo selo u kome sam se obreo pre tri godine, kada su me ribari doveli sa Hordenskog ostrva; `itelji tamo{njeg ognji{ta primili su me ba{ kao i onda, bez i najmanjeg iznena|enja. Proveo sam zatim nedelju dana u velikom lu~kom gradu Tateru, na u{}u reke En~, da bih se potom, po~etkom leta, pe{ice uputio u Kermlandiju. I{ao sam na istok i jug, kroz vrletan i sumoran kraj pun stenovitih masiva, zelenih brda, velikih reka i usamljenih ku}a, dok nisam stigao do jezera Ledene stope. Podigav{i pogled sa obale jezera u pravcu juga, prema brdima, ugledao sam dobro mi znanu svetlost: svetlucanje, beli obliv neba, blistavost gle~era koji je stajao visoko, van dosega o~iju. Bio je to Led. Estre je bilo veoma staro mesto. Njegovo ognji{te i sporedne zgrade sazdane su od sivog kamena, odvaljenog sa strmog planinskog obronka, na kome je mesto po~ivalo. Bilo je turobno i puno zvukova vetra. Ja zakucah i vrata se otvori{e. "Molim za gostoprimstvo pokrajine", rekoh. "Bio sam prijatelj Terema od Estrea." Suvonjav mladi} ozbiljnog izgleda, od svojih devetnaest ili dvadeset godina, koji mi je otvorio vrata, prihvatio je moje re~i u ti{ini i tako|e me tiho poveo do ognji{ta. Najpre me je uputio u ku}u za pranje, potom u odevaonicu, pa u veliku kuhinju, a kada se uverio da je stranac ~ist, odeven i nahranjen, ostavio me je samog u jednoj spava}oj sobi, ~iji su duboki prorezi-prozori gledali na sivo jezero i sive {ume torea, {to su le`ali izme|u Estrea i Stoka. Bio je to turoban kraj, turobna ku}a. Plamen je pucketao u dubokom ognji{tu, pru`aju}i kao i uvek vi{e toplote oku i duhu nego telu, budu}i da su kameni pod i zidovi, kao i vetar spolja koji je duvao sa planina i Leda, razvejavali najve}i deo kalorija iz ognja. Ali meni vi{e nije bilo hladno, kao {to mi je to stalno bivalo tokom prve dve godine provedene na Zimi; sada sam ve} postao starosedelac ove studene zemlje. Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 165 Kroz otprilike jedan ~as do{ao je onaj mladi} (~iji su izgled i kretnje odavali hitru tananost devojke, premda nema te devojke koja bi bila tako }utljiva kao on) i kazao mi da }e me lord Estrea primiti ako sam rad da po|em. Krenuo sam za njim nadole, duga~kim hodnicima, gde je upravo bila u toku svojevrsna igra `murke. Deca su protr~avala pored nas i motala nam se oko nogu, mali{ani koji su klicali od uzbu|enja, mla|arija koja je poput senki proletala od vrata do vrata dr`e}i ruke na ustima da bi obuzdala kikotav smeh. Jedan debeljuca, kome nije bilo vi{e od {est godina, nalete na moje noge, zatim odsko~i i zgrabi za ruku mog pratioca, od koga je o~ekivao za{titu. "Sorve!" ciknu on, netremice me posmatraju}i {irom otvorenih o~iju. "Sorve, idem da se sakrijem u pivski podrum...!" [mugnuo je poput oblutka izba~enog iz pra}ke. Mladi} po imenu Sorve, nimalo pometen ovim doga|ajem, nastavio je da me vodi i tako smo stigli do unutra{njeg ognji{ta, gde me je ~ekao lord Estrea. Esvans Hart rem ir Estraven bio je starac koji je ve} prevalio sedamdesetu i patio od kostoboljnog zapaljenja bedara. Nepogureno je sedeo na stolici sa to~kovima uz vatru. Imao je {iroko lice koje je vreme otupelo i izjelo, kao {to to bujica u~ini sa kamenom: spokojno lice, u`asno spokojno. "Vi ste izaslanik, D`enri Ai?" "Jesam." Osmotrio me je, a i ja njega. Terem je bio sin, dete po telu, ovog starog lorda. Terem, mla|i sin; Arek, stariji - brat ~iji je glas za~uo moj prijatelj kada sam mu se prvi put obratio umom; sada su obojica bili mrtvi. Nisam mogao da prepoznam ni{ta od Terema u ovom sasu{enom, spokojnom, ogrubelom licu kada su nam se pogledi sreli. Ni{ta - izuzev izvesnosti, neumitnosti Teremove smrti. Krenuo sam u uzaludan pohod u Estre, uzdaju}i se da }u tu prona}i utehu. Ali utehe nije bilo; a i za{to bi poho|enje mesta gde je moj prijatelj proveo detinjstvo predstavljalo neku razliku, povratilo ne~ije prisustvo, uspokojilio ne~iju savest? Sada se vi{e ni{ta nije moglo promeniti. Moj dolazak u Estre imao je, me|utim, jo{ jednu svrhu, koja je bila ostvariva. "Proveo sam sa va{im sinom mesece pre njegove smrti, bio sam uz njega kada je izdahnuo. Doneo sam vam dnevnik koji je vodio. Ako postoji bilo {ta {to bih vam mogao re}i o tim danima..." Na star~evom licu nije se pojavio nikakav poseban izraz. Uvre`enu spokojnost ni{ta nije moglo promeniti. Ali, uz iznenadnu kretnju, mladi} koji me je doveo izi|e iz senki na svetlost izme|u prozora i plamena, sumornu, nestalnu svetlost, i prozbori oporim glasom: "U Erenrangu ga i dalje zovu Estraven Izdajnik". Stari lord pogleda najpre mladi}a, a zatim mene. "Ovo je Sorve Hart", re~e on, "naslednik Estrea, sin mojih sinova." Ne postoji ovde zabrana rodoskvrnu}a, znao sam to sasvim dobro. Pa ipak, neobi~nost tog ~ina, za mene Teranina, kao i neobi~nost {to pred sobom vidim telo duha mog prijatelja u ovom namrgo|enom, plahovitom, seoskom mladi}u, ostavile su me za trenutak bez re~i. Kada sam najzad ponovo progovorio, glas mi je postao nesiguran. "Kralj }e to opozvati. Terem nije bio izdajnik. [ta mari kako ga budale zovu?" Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 166 Stari lord klimnu polako, ravnomerno: "Mari", re~e. "Pre{li ste zajedno preko Gobrinskog leda", upita Sorve, "vi i on?" "Jesmo." "Voleo bih da ~ujem pri~u o tome, moj lorde izaslani~e", re~e stari Esvans, veoma spokojno. Ali mladi}, Teremov sin, dodade odmah, pomalo mucavim glasom: "Da li biste nam ispri~ali kako je umro? Da li biste nam kazali ne{to o drugim svetovima gore me|u zvezdama... o drugim vrstama ljudi, drugim `ivotima?" GETENJANSKI KALENDAR I ^ASOVNIK Godina Razdoblje kru`enja Getena iznosi 8.401 zemaljski standardni ~as, ili 0,96 zemaljskih standardnih godina. Razdoblje okretanja iznosi 23,08 zemaljskih stndardnih ~asova: getenska godina ima 364 dana. U Karhidi/Orgoreinu godine se ne ra~unaju dodavanjem od nekog proizvoljno odre|enog po~etka prema sada{njosti; taj po~etak uvek pada u teku}u godinu. Svakog prvog dana u godini (geteni terna) upravo protekla godina postaje "prva pro{la godina", odnosno svi raniji datumi sledbeno se pomeraju za jedno mesto. Na sli~an na~in ra~una se i budu}nost, u smislu da je slede}a godina "prva naredna godina", koja }e, kada na nju do|e red, postati Prva godina. Nepogodnost ovog sistema pri vo|enju letopisa ubla`ena je raznim na~inima, na primer posredstvom odnosa na neke dobro poznate doga|aje, kraljevanja, dinastije, lokalne lordove i sli~no. Jome{te ra~unaju u ciklusima od po 144 godine, po~ev od ro|enja Me{ea (pre 2202 godine u ekumenskoj godini 1492) i odr`avaju obredne svetkovine svake dvanaeste godine; ali ovaj sistem je strogo kultne prirode i ne koristi se zvani~no ~ak ni od strane vlade Orgoreina, koja je pokrovitelj jome{ke religije. Mesec Razdoblje kru`enja Getenovog prirodnog satelita iznosi 26 getenskih dana; okretanje ovog meseca poklapa se sa okretanjem planete, tako da je on uvek istom stranom okrenut prema njoj. Godina se sastoji iz 14 meseci, a kako se solarni i lunarni kalendar gotovo poklapaju, pode{avanja su potrebna tek jednom na svakih dve stotine godina, tako da dani i meseci ostaju nepromenljivi, ba{ kao i datiranja pojedinih ~etvrti meseca. Evo izvornih, karhidskih naziva za mesece: zima: 1. tern 2. tanern 3. nimer 4. aner Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 167 prole}e: 5. irem 6. mot 7. tuva leto: 8. osme 9. okre 10. kus 11. hakana jesen: 12. gor 13. susmi 14. grende Dvadeset{estodnevni mesec podeljen je na dva trinaestodnevna polumeseca. Dan Dan (23,08 zemaljskih standardnih ~asova) podeljen je na 10 ~asova (vidi ispod); budu}i nepromenljivi, dani meseca obi~no se nazivaju po imenu, kao na{i dani nedelje, a ne po broju. (Mnoga imena dana odnose se na mese~evu ~etvrt, na primer, geteni, "tama", arhad, "mlad mesec" i tako dalje. Prefiks od koji se koristi u drugom polumesecu daje odre~no zna~enje, tako da bi se, na primer, odgeteni moglo prevesti kao "netama".) Evo karhidskih naziva za dane meseca: 1. geteni 14. odgeteni 2. sordni 15. odsordni 3. eps 16. odeps 4. arhad 17. odarhad 5. neterhad 18. odneterhad 6. stret 19. odstret 7. berni 20. oberni 8. orni 21. odorni 9. harhahad 22. odharhahad 10. guirni 23. odguirni 11. irni 24. odirni 12. poste 25. oposte 13. tormenbod 26. otormenbod ^as Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 168 Decimalni ~asovnik, koji se koristi u svim getenjanskim kulturama, mogao bi se, sasvim pribli`no, ovako prera~unati u zemljaski ~asovnik sa dvostrukim ciklusom od po dvanaest ~asova (Primedba: ovo je samo provizorno upu}ivanje u merenje vremena dana getenjanskim "~asovima"; nisam preduzeo ta~no prera~unavanje koje nala`e okolnost da se getenski dan sastoji iz 23,08 zemaljskih standardnih ~asova): prvi ~as: od podneva do 14.30 drugi ~as: od 14.30 do 17.00 tre}i ~as: od 17.00 do 19.00 ~etvrti ~as: od 19.00 do 21.30 peti ~as: od 21.30 do pono}i {esti ~as: od pono}i do 02.30 sedmi ~as: od 02.30 do 05.00 osmi ~as: od 05.00 do 07.00 deveti ~as: od 07.00 do 09.30 deseti ~as: od 09.30 do podneva Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|