Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
160 
ustanovio da je brod, ukolko se tada nalazio na najmanjoj udaljenosti, ve} na planetnoj 
orbiti i da ~eka dalja uputstva od mene, do`ivo sam jo{ jedan stres. 
 
"Moram da stupim u vezu sa brodom. Bi}e im potrebna uputstva. Gde kralj `eli 
da se spuste? To bi moralo da bude neko nenastanjeno podru~je i to prili~no prostrano. 
Moram {to pre do oda{ilja~a..." 
 
Sve je bilo sre|eno brzo i lako. Beskrajne trzavice i osuje}enja, koji su pratili 
moje ranije sobra}anje sa vladom u Erenrangu, sada su se istopili poput sante leda u 
nabujaloj reci. To~ak se okretao... Audijencija kod kralja zakazana mi je za slede}i dan." 
 
Estraven je utro{io {est meseci da uprili~i moju prvu audijenciju. Za ovu drugu 
bio mi je potreban ~itav preostali `ivot. 
 
Bio sam odve} umoran da bih se pla{io, ovoga puta, a i na umu sam imao stvari 
koje su moju snebivljivost potiskivale u zasenak. Krenuo sam duga~kom crvenom 
dvoranom ispod pra{njavih zastava i zaustavio se ispred uzdignu}a sa tri velika ognji{ta, 
u kojima su tri sjajne vatre pucketale i iskri~ile se. Kralj je sedeo pored sredi{njeg 
kamina, pogrbljen na izrezbarenom stolcu uz sto. 
 
"Sedite, gospodine Ai." 
 
Sedoh naspram Argavena sa druge strane ognji{ta i osmotrih njegovo lice u 
svetlosti plamenova. Izgledalo je nezdravo i oronulo. Li~io je na `enu koja je izgubila 
dete, na mu{karca koji je izgubio sina. 
 
"No, gospodine Ai, va{ brod }e se, dakle, spustiti." 
 
"Prizemi}e se u Aten Fenu, kao {to ste nalo`ili, ser. Sletanje je predvi|eno za 
ve~eras, po~etkom tre}eg sata." 
 
"[ta ako proma{e to mesto? Da li }e mo`da sve spaliti?" 
 
"Upravlja}e se prema radio-snopu koji }e im biti vodi~; sve je ve} sre|eno. 
Ne}e proma{iti." 
 
"Koliko ono njih ima na brodu... jedanaest? Je li to ta~no?" 
 
"Jeste. Odve} ih je malo da bi ulivali strah, ser." 
 
Argavenove ruke se izvi{e u nezavr{enu kretnju. "Vi{e vas se ne bojim, 
gospodine Ai." 
 
"Drago mi je {to to ~ujem." 
 
"Dobro ste mi slu`ili." 
 
"Ali ja nisam va{ sluga." 
 
"Znam", re~e on ravnodu{no. Zurio je u plamen, grickaju}i unutra{nju stranu 
usne. 
 
"Moj primopredajnik-ansib nalazi se u rukama sarfa u Mi{noriju, po svoj 
prilici. Me|utim, kada se brod spusti, na njemu }e se sigurno na}i jo{ jedan takav ure|aj. 
Preko ansibla }u biti postavljen, ukoliko se vi sa tim sla`ete, za opunomo}enog 
izaslanika Ekumena i bi}u ovla{}en da povedem pregovore i potpi{em ugovor o 
sklapanju saveza sa Karhidom. Sve }e to mo}i da bude opravosna`eno sa Haina i sa 
raznih drugih stabilnosti putem ansibla. 
 "Vrlo 
dobro." 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
161 
 
Nisam nastavio zato {to je on prestao da mi poklanja punu pa`nju. Pro{arao je 
vrhom ~izme jedan trupac u vatri, od ~ega se pucketavo razletelo nekoliko iskrica. "Zbog 
kog me je vraga prevario?" upita on svojim visokim, kre{tavim glasom i prvi put me 
pogleda pravo u o~i. 
 
"Ko?" rekoh ja, uzvrativ{i mu pogled. 
 "Estraven." 
 
"Vodio je ra~una da vi sami sebe ne prevarite. Uklonio me je sa popri{ta 
zbivanja kada ste po~eli da ispoljavate naklonost prema kliki neprijateljski nastrojenoj 
prema meni. Vratio me je k vama kada je sm moj povratak bio dovoljan da vas ubedi da 
prihvatite poslanstvo Ekumena i da sami poberete sve lovorike. 
 
"Zbog ~ega mi nikada nijednom re~i nije pomenuo taj ve}i brod?" 
 
"Zato {to nije znao za njega: nikoga nisam upoznao sa njegovim prisustvom sve 
dok nisam oti{ao u Orgorein." 
 
"I ba{ ste lepo dru{tvo na{li tamo da mu se poverite, vas dvojica. Poku{ao je da 
pridobije Orgote da prime va{e poslanstvo. Sve vreme je {urovao sa njihovim slobodnim 
trgovcima. I vi ka`ete da to nije izdajstvo?" 
 
"I nije. On je znao da }e, bez obzira na to koji narod prvi sklopi savez sa 
Ekumenom, drugi ubrzo po}i istim stopama, kao {to }e se stvarno i dogoditi: Sit, 
Perunter i Arhipelag tako|e }e se pridru`iti i na kraju }ete se svi ujediniti. Iskrenom 
ljubavlju voleo je svoju zemlju, ser, ali nije slu`io ni nju ni vas. Slu`io je gospodaru 
kome i ja slu`im. 
 
"Ekumenu?" upita Argaven za~u|eno. 
 "Ne. 
^ove~anstu." 
 
Kazav{i ovo, nisam znao da li je istinito. Delimi~no je svakako bilo; bio je to 
jedan vid istine o njemu. Ne bi, me|utim, bilo manje istinito re}i da je ono {to je 
Estraven ~inio niklo iz ~iste li~ne odanosti, iz ose}anja odgovornosti i prijateljstva prema 
jednom jedinom ljudskom bi}u, meni. No i to ne bi bila potpuna istina. 
 
Kralj nije ni{ta odgovorio. Njegovo mra~no, mlohavo, izborano lice ponovo je 
bilo okrenuto prema vatri. 
 
"Zbog ~ega ste pozvali taj va{ brod pre no {to ste me obavestili da ste se vratili 
u Karhidu?" 
 
"Da bih vas stavio pred svr{en ~in, ser. Poruka upu}ena vama tako|e je do{la u 
ruke lorda Tibea, koji bi me mo`da izru~io Orgotama. Ili bi me ubio, kao {to je smaknuo 
i mog prijatelja." 
 
Kralj ni{ta nije rekao. 
 
"Sam moj `ivot uop{te nije mnogo va`an, ali ja imam i imao sam tada du`nost 
prema Getenu i Ekumenu, zadatak koji treba izvr{iti. Pozvao sam najpre brod da bih 
obezbedio izvesne izglede da taj zadatak sprovedem u delo. Bio je to Estravenov savet i 
pokazao se valjan." 
 
"Da... nije bio r|av. U svakom slu~aju, oni }e se spustiti ovde; mi }emo biti 
prvi... I svi su oni kao vi, a? Svi nastrani, svi neprekidno u kemeru? Ko bi rekao da }emo 
se nadmetati za po~ast da primimo jednu tako nastranu dru`inu... Recite lordu Gor~ernu, 

---