Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
158 
 
Na ovo od njega nisam dobio odgovor zato {to ga nije ni bilo. 
 
Nisam bio podvrgnut nikakvom formalnom saslu{anju. Pitali su me samo kako 
sam se izbavio sa pulefenskog dobra i kako sam stigao u Karhidu, odnosno raspitivali su 
se za odredi{te i sadr`aj {ifrovane poruke koju sam poslao njihovim radiom. Kazao sam 
im sve. Ove informacije odmah su prosle|ene u Erenrang, kralju. Postojanje broda 
naizgled je bilo sa~uvano u tajnosti, ali je zato na{iroko izve{tavano i raspravljano o 
mom bekstvu iz orgotskog zatvora, putovanju preko leda usred zime i boravku u 
Sasinotu. Estravenov udeo u svemu tome nije bio pomenut preko radija, ba{ kao ni 
njegova smrt. Tajnost je u Karhidi u izuzetnoj meri stvar uvi|avnosti, slo`nog, 
prihva}enog }utanja - izbegavanje da se postavljaju pitanja, ali ne i da se daju odgovori. 
U biltenima je bilo re~i samo o izaslaniku gospodinu Aiju, ali su svi dobro znali da me je 
Hart rem ir Esraven izbavio iz ruku Orgota i da je sa mnom do{ao preko leda u Karhidu, 
razotkriv{i time neistinitost satrpezni~ke pri~e o mojoj iznenadnoj smrti od goznice 
horm, jesenas u Mi{noriju... Estraven je prili~no ta~no predvideo posledice mog 
povratka; jedino je pogre{io {to ih je potcenio. Zbog jednog tu|ina, koji je le`ao u 
bolesni~koj postelji, ne preduzimaju}i ni{ta niti haju}i, u jednoj sobi u Sasinotu, za samo 
deset dana pale su dve vlade. 
 
Re}i za orgotsku vladu da je pala, zna~i, razume se, samo to da je jedna grupa 
satrpeznika zamenila drugu grupu satrpeznika u klju~nim nadle{tvima trideset trojice. 
Neke senke su se skratile, a neke izdu`ile, kako to ka`u u Karhidi. Klika sarfa, koja me 
je poslala u Pulefen, odr`ala se, uprkos sramote, koja joj i ranije nije bila strana, {to je 
uhva}ena u la`i, sve dok Argaven nije javno obznanio neposredno predstoje}i dolazak 
zvezdanog broda u Karhidu. Istog dana, Obsleova partija, klika slobodnih trgovaca, 
preuzela je upravna nadle{tva trideset trojice. I tako, na kraju sam im ipak bio od neke 
koristi. 
 
U Karhidi pad vlade ponajpre zna~i padanje u nemilost i zamenu predsednika 
vlade, {to prati prestrojavanje u kioremiji; dodu{e, ne retke alternative su i ubistva, 
ostavke sa polo`aja i ustanci. Tibe nije ni{ta preduzeo da bi se odr`ao. Moja trenutna 
vrednost u igri me|unarodnog {ifgretora, kao i ~injenica da sam (posredno) skinuo ljagu 
sa Estravenovog imena, obezbedili su mi presti` koji je znatno nadma{io njegov, tako da 
se on odrekao svog znanja, kako sam kasnije saznao, jo{ pre no {to je do vlade u 
Erenrangu stigla vest da sam poslao radio-poruku mom brodu. Odmah po Tesi~erovoj 
dostavi preduzeo je neophodne korake i samo je sa~ekao da mu potvrde da je Estraven 
mrtav, a onda je odmah podneo ostavku. Ujedno je do`iveo i poraz i osvetu. 
 
^im je Argaven podrobno obave{ten o svemu, poslao mi je poziv, odnosno 
zahtev da smesta do|em u Erenrang, kao i potvrdu da }e kraljeva blagajna snositi sve 
tro{kove koje uz put budem imao. Grad Sasinot ispoljio je podjednaku {irokogrudost, 
poslav{i sa mnom mladog lekara, budu}i da moje zdravstveno stanje jo{ nije bilo 
zadovoljavaju}e. Putovali smo motornim sankama. Samo se delimi~no se}am tog 
putovanja; teklo je glatko i bez `urbe, sa dugim zadr`avanjima dok smo ~ekali da 
nabija~i u~ine put prohodan i sa dugim no}ima provedenim u svrati{tima. Ono je po svoj 
prilici trajalo samo dva ili tri dana, ali meni je izgledalo znatno du`e i gotovo ga uop{te 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
159 
ne pamtim sve do trenutka kada smo u{li na severne kapije Erenranga i zaputili se 
dubokim ulicama punim snega i senki. 
 
Osetio sam tada da mi je srce donekle o~vrslo, a um se razbistrio. Prethodno 
sam sav bio u delovima, ra{~lanjen. Sada, me|utim, iako me je lako putovanje zamorilo, 
na{ao sam u sebi neke neokrnjene zalihe snage. Snagu navike, ponajpre, jer ovo je 
najzad bilo mesto koje poznajem, grad u kome sam `iveo i radio preko godinu dana. 
Znao sam ulice, kule, mra~ne trgove, kao i puteve i pro~elja dvorca. Znao sam svoj 
posao ovde. I tada mi je prvi put jasno sinulo da, po{to mi je prijatelj mrtav, na meni le`i 
da privedem kraju stvar za koju je on umro. Moram da postavim zavr{ni kamen u luk. 
 
Na kapiji dvorca ~ekalo me je nare|enje da produ`im do jedne od gostinskih 
ku}a unutar zidina. Bila je to Nastamba okrugle kule, {to je ukazivalo na visok stepen 
{ifgretora u dvoru, ali ne u smislu kraljeve naklonosti, ve} pre uva`avanja odranije 
ste~enog visokog polo`aja. Tu su obi~no odsedali ambasadori prijateljskih sila. Bio je to 
dobar predznak. Na putu donde morali smo, me|utim, da pro|emo pored Ugaone crvene 
nastambe, i ja bacih pogled kroz mali zasvo|en ulaz na ogoljeno drvo iznad bazena, koji 
se siveo ledom, i na ku}u koja je i dalje dr`ana prazna. 
 
Na vratima Okrugle kule ~ekala me je jedna osoba u belom hiebu i jarkocrvenoj 
ko{ulji, sa srebrnim lancem preko ramena: bio je to Fakse, prorok iz tvr|ave Oterhord. 
Pred prizorom njegovog milog i lepog lica, prvog poznatog lica koje sam video posle 
mnogo dana, plima olak{anja ubla`ila je moje raspolo`enje napregnute re{enosti. Kada 
mi je Fakse stisnuo ruke, u retkom gestu karhidskog pozdravljanja, i po`eleo mi 
dobrodo{licu kao prijatelju, smogao sam snage da mu uzvratim istom merom na tu 
toplinu. 
 
Bio je poslat u kioremiju iz svoje oblasti, ju`nog Rera, po~etkom jeseni. Nije 
bilo neobi~no da se za ~lana saveta biraju prebivaoci tvr|ava handare; bilo je, me|utim, 
neobi~no da se jedan tka~ prihvati te du`nosti i ja sam ube|en da bi je Fakse odbio da ga 
Tibeovo upravljanje i smer u kome je vodio zemlju nisu ozbiljno zabrinjavali. I tako je 
on skinuo zlatni lanac tka~a i na njegovo mesto stavio srebrni koji nose savetnici; nije 
mu bilo potrebno mnogo vremena da do|e do uticaja; jo{ je u ternu postao ~lan hes-
kioremije ili unutra{njeg saveta, koji je slu`io kao protivte`a predsedniku vlade; li~no ga 
je kralj postavio na taj polo`aj. Sva je prilika da se nalazio na putu do one visine sa koje 
je Estraven, pre manje od godinu dana, pao. Politi~ka karijera u Karhidi nagla je i burna. 
 
U okrugloj kuli, hladnoj, rasko{noj ku}ici, Fakse i ja smo proveli u razgovoru 
neko vreme; tek posle toga bio sam pripravan da se sretnem i sa drugima, odnosno da 
dam neku formalnu izjavu ili da se javno pojavim. Posmatraju}i me svojim bistrim 
pogledom, on me upita: "Brod, dakle, dolazi dole, spu{ta se na zemlju: znatno ve}i od 
onoga u kome si ti aterirao na Hordensko ostrvo pre tri godine. Je li to ta~no?" 
 
"Jeste. Odnosno, poslao sam poruku koja bi trebalo da ga pripremi za dolazak." 
 
"Kada se o~ekuje spu{tanje?" 
 
Kada mi je tog ~asa postalo jasno da uop{te ne znam koji je dan u mesecu, 
po~eo sam da uvi|am u koliko sam lo{em stanju, u stvari, bio u poslednje vreme. Morao 
sam da ra~unam unazad sve do dana uo~i Estreavenove smrti. A kada sam uz to 

---