Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 150 Za ove ribare-seljane, koji `ive na rubu ruba, na krajnjoj nastanjivoj me|i jednog gotovo nenastanjivog kontinenta, po{tenje je od isto tako su{tinske va`nosti kao i hrana. Oni moraju da budu po{teni jedni prema drugima; ni izdaleka nema dovoljno da bi se varalo. Estraven je to znao i zato je, kada su dan ili dva kasnije oni stali da se raspituju, okoli{no i posredno, uz du`an obzir prema {ifgretoru, zbog ~ega smo izabrali da provedemo zimu u tumaranju po Gobrinskom ledu, smesta odgovorio: "]utanje nije ono za {ta mi valja da se opredelim, ali mi ipak vi{e pogoduje od la`i." "Dobro je poznato da se mo`e dogoditi da ~asni ljudi budu stavljeni izvan zakona, ali im se zato senka ne smanjuje", re~e kuvar iz kr~me, koji je po va`nosti bio odmah iza stare{ine sela i ~ije je svrati{te zimi predstavljalo svojevrsnu dnevnu sobu cele pokrajine. "Jedna osoba mo`e biti stavljena izvan zakona u Karhidi, a druga u Orgoreinu", re~e Estraven. "Tako je; a i jedna od strane sopstvenog klana, a druga od strane kralja u Erenrangu." "Kralj ne skra}uje ni~iju senku, premda mo`e da poku{a", primeti Estraven; kuvar je ovim bio zadovoljan. Da je Estravena prognao njegov vlastiti klan, on bi onda bio ~ovek koji izaziva podozrenje, ali kraljeva strogost nije bila va`na. [to se mene ti~e, ja sam o~igledno bio stranac, {to zna~i i osoba stavljena van zakona u Orgoreinu, a to mi je samo i{lo u korist. Doma}inima u Kurkurastu nikada nismo otkrili kako se zovemo. Estraven je bio veoma nevoljan da se koristi tu|im imenima, a na{a sopstvena nismo smeli pominjati. Uostalom, zlo~in je bio i samo razgovarati sa Estravenom, a pogotovo nahraniti ga, obu}i ga i dati mu krov nad glavom, kao {to su to oni u~inili. ^ak i najzabitnije selo guten{kog priobalja ima radio, tako da nisu mogli da se brane neupu}eno{}u i neobave{teno{}u o naredbi o izgnanstvu, izvesno opravdanje moglo je da im pru`i jedino potpuno nepoznavanje identiteta njihovih gostiju. Pre no {to je meni to uop{te palo na um, Estraven je ve} po~eo da vodi ra~una o opasnosti kojoj su oni bili izlo`eni. Tre}e no}i on je do{ao u moju sobu da razmotrimo na{ slede}i korak. Karhidsko selo li~i na stari zemaljski zamak po tome {to ima tek poneku (ili uop{te nema) zasebnu, izdvojenu nastambu. Pa ipak, po visokim, tro{nim, starim zdanjima ognji{ta, trgovine, potpokrajine (nije postojao lord Kurkurasta) i spoljne ku}e svaki od pet stotina seljana mogao je da na|e zasebnu, ~ak usamljeni~ku izdvojenost u nekoj od prostorija du` drevnih hodnika, ~iji su zidovi bili debeli ~itave tri stope. Sedeo sam u jednoj od takvih soba, uz kamin u kome je pucketala mala, topla vatra, te{kog mirisa, podlo`ena tresetom iz [en{ejskih mo~vara, kada je Estraven u{ao. On re~e: "Moramo {to pre odavde, D`enri." Jo{ ga i sad vidim kako stoji u senkama plamenom obasjane sobe, bosonog i bez i~eg drugog na sebi osim raspojasanih krznenih ~ak{ira, koje je dobio od stare{ine. U okrilju vlastitog doma, odnosno pri temperaturi na kojoj su oni smatrali da je toplo, Karhi|ani su ~esto i{li poluodeveni ili nagi. Tokom na{eg putovanja Estraven je izgubio svu onu gipku, nabijenu ~vrstinu koja predstavlja obele`je fizi~kog ustrojstva Getenjana; Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 151 bio je usukan, pun o`iljaka, a hladno}a mu je opalila lice gotovo isto tako kao i vatra. Njegova tamna, ~vrsta prilika izgledala je nedoku~iva pri brzom, neumornom svetlu. "Kuda?" "Na jug ili na zapad, mislim. Prema granici. Sada je nejpre~e prona}i dovoljno sna`an radio-oda{ilja~ kojim mo`e{ da stupi{ u vezu sa brodom. Posle toga, preostaje mi da na|em neko skrovi{te ili da se nakratko vratim u Orgorein, kako ne bih natovario nevolju na vrat onima koji su nam ovde pomogli." "Kako }e{ se vratiti u Orgorein?" "Kao {to sam i ranije u~inio: pre}i }u preko granice. Orgote nemaju ni{ta protiv mene." "Gde }emo na}i oda{ilja~?" "Najbli`i je u Sasinotu." Zatreptao sam. On se kiselo osmehnu. "Zar nema nijedan bli`i?" "Nema. Donde nas deli oko sto pedeset milja; prevaljivali smo i ve}e razdaljine po lo{ijem terenu; ovde nas ~ekaju drumovi celim putem; ljudi }e nas prihvatiti; mo`da }emo ~ak na}i nekoga da nas preveze na motornim sankama." Pristao sam, ali me je onespokojila ~injenica da nam predstoji jo{ jedna deonica na{eg zimskog pute{estvija, i to takva koja ne vodi prema uto~i{tu, ve} natrag ka onoj prokletoj granici, gde bi Estraven mogao da se vrati u izgnanstvo i da me ostavi samog. Razmi{ljao sam neko vreme o tome i kona~no rekoh: "Postoja}e jedan uslov koji }e Karhida morati da ispuni ako `eli da pristupi Ekumenu. Argaven }e morati da opozove tvoje progonstvo." On ni{ta nije odgovorio, ve} je samo zurio u plamen. "Ozbiljno mislim", nastavio sam. "To pre svega drugog." "Zahvaljujem ti, D`enri", re~e on. Kada bi govorio veoma tiho kao sada, boja glasa bi mu postajala `enska, mukla i nezvu~na. Pogledao me je blago, ne sme{e}i se. "Ali ve} dugo ne o~ekujem da ponovo vidim svoj dom. Odande sam izgnan jo{ pre dvadeset godina, zna{. Sada{nje progonstvo ne razlikuje se mnogo od toga. Vodi}u ra~una o sebi; a ti se brini za sebe i za svoj Ekumen. Bi}e{ prepu{ten samom sebi. Ali o tom potom. Nalo`i brodu da se spusti! Kada to bude obavljeno, bi}e vremena da porazmislim o onome posle." Zadr`ali smo se jo{ dva dana u Kurkurastu, obilato se hrane}i i odmaraju}i, u o~ekivanju nabija~a puteva koji je trebalo da do|e sa juga i da nas poveze u povratku. Na{i doma}ini nagovorili su Estravena da im izlo`i celu pri~u o tome kako smo pre{li preko Leda. On ju je ispri~ao onako kako bi to u~inio samo jedan prenosilac usmenog predanja, tako da je ona postala saga, puna tradicionalnih op{tih mesta, pa ~ak i umetaka, ali ipak u osnovi verodostojna i `iva, po~ev od sumpornih ognjeva i tame prolaza izme|u Drumnera i Dremegolea, pa sve do urlaju}ih naleta orkana iz planinskog klanca koji bri{e Guten{kim zalivom; Estraven nije propustio da je za~ini komi~nim me|uzbivanjima, kao {to je njegov pad u raspuklinu, odnosno misti~nim, kao {to su Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|