Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
24 
promicao pokraj kapije Ugaone crvene nastambe, a zajedno sa tim minula su i smetena 
razmi{ljanja o delima i pobudama Estravena i kralja. Sa njima je bilo gotovo. Pretrpeo 
sam neuspeh. [ta dalje? 
 
Mogao sam da po|em u Orgorein, koji je bio sused i takmac Karhide. Ali kada 
jednom odem tamo, moglo se dogoditi da imam neprilika prilikom poku{aja da se 
vratim, a ovde su me ~ekali nezavr{eni poslovi. Nisam smeo da smetnem s uma da bi 
~itav moj `ivot lako mogao biti utro{en na ispunjenje ovog poslanstva za Ekumen. Stoga 
nije bilo razloga za `urbu. Nije bilo svrhe oti}i u Orgorein pre no {to podrobnije 
upoznam Karhidu, a osobito tvr|ave. Tokom dve godine samo sam odgovarao na 
pitanja, a sada je do{ao red na mene da ih i ja postavljam. Ali ne u Erenrangu. Kona~no 
sam shvatio da me je Estraven upozoravao; iako sam mogao da ne poverujem u njegova 
upozorenja, ipak nisam smeo da ih prenebregnem. Okoli{no i posredno stavljao mi je do 
znanja da treba da napustim grad i dvor. Ko zna zbog ~ega, na pamet mi pado{e zubi 
lorda Tibea... Kralj mi je podario slobodu i ja }u to iskoristiti. Kao {to ka`u u 
Ekumenskoj {koli, kada delanje prestane da bude unosno, prikupljaj podatke; kada vi{e 
nije unosno ni prikupljati podatke, spavaj. Ali meni se jo{ nije spavalo. Po}i }u stoga na 
istok, prema tvr|avama, i mo`da }u do}i do nekih podataka od proroka. 
 
 
 4. 
DEVETNAESTI 
DAN 
 
 
 
Isto~nokarhidska pri~a koju je u ognji{tu Gorinhering kazivao Tobord ^orhava, 
a zabele`io D`. A, 93/1492. 
 
 
 
Lord Berosti rem ir Ipe do{ao je u tvr|avu Tangering i ponudio ~etrdeset berila 
i polovinu godi{njeg prinosa sa svojih vo}njaka kao naknadu za jedno proro~anstvo i ta 
naknada bi prihva}ena. Pitanje koje je postavio tka~u Odrenu glasilo je: Koga dana }u 
umreti? 
 
Proroci su se sakupili i zajedno oti{li u tamu. Na kraju tame Odren je izrekao 
odgovor: Umre}e{ u odstret (devetnaesti dan svakog meseca). 
 
"Kog meseca? Kroz koliko godina?" povikao je Berosti, ali spoj je bio prekinut 
i nije bilo odgovora. On je utr~ao u krug, {~epao Odrena za gu{u, stao da ga davi i 
dreknuo da }e, ako ne dobije tra`eni odgovor, slomiti tka~u vrat. Ostali ga dograbi{e i 
otrgnu{e od Odrena, iako je on bio sna`an ~ovek. Otimaju}i im se, on je neprekidno 
vikao: "Dajte mi odgovor!" 
 
Odren mu na to re~e: "Odgovor je dat, a naknada pla}ena. Odlazi." 
 
Razgnevljen, Berosti rem ir Ipe vratio se u ^arute, tre}u pokrajinu svoje 
porodice, ubogi kraj u severnom Osnorineru, koji je on jo{ vi{e osiroma{io ubiraju}i 
naknadu za proro~anstvo. Tu se zatvorio u utvr|enje, u najvi{e odaje ognji{ne kule, ne 
hotev{i da izi|e ni radi prijatelja ni radi neprijatelja, ni radi setve ni radi `etve, ni radi 
kemera ni radi plja~ka{kih upada, ceo taj mesec, a zatim naredni i jo{ jedan; tako je 
proteklo {est meseci, pa deset, dok se on dr`ao svoje odaje kao kakav su`anj, ~ekaju}i. U 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
25 
oneterhad i odstret (osamnaesti i devetnaesti dan u mesecu) on ne bi okusio hranu, popio 
{togod ili usnio. 
 
Njegov kemer po ljubavi i zavetu bio je Herbor iz klana Geganer. Taj Herbor 
do{ao je meseca grendea u tvr|avu Tangering i kazao tka~u: "Tra`im proro~anstvo." 
 
"[ta ima{ da ponudi{ kao naknadu?" upitao ga je Odren, po{to je video da je 
~ovek slabo odeven i r|avo obuven, da su mu saonice stare, kao i da sve na njemu vapije 
za krpljenjem. 
 
"Da}u svoj `ivot", kazao je Herbor. 
 
"Zar nemate ni{ta drugo, moj gospodaru?" upitao ga je Odren, obrativ{i mu se 
najednom kao velikom plemi}u. "Ni{ta drugo {to biste dali?" 
 
"Nemam ni{ta drugo", uzvratio je Herbor. "Ali ne znam da li vam je moj `ivot 
od bilo kakve vrednosti ovde." 
 
"Nije", kazao je Odren, "nije nam ni od kakve vrednosti." 
 
Na to Herbor pade na kolena, skrhan stidom i ljubavlju, i povika Odrenu: 
"Molim vas da odgovorite na moje pitanje. Ne tra`im to sebe radi!" 
 
"Nego za koga?" upita ga tka~. 
 
"Za mog lorda i kemera A{ea Berostija", re~e ~ovek i briznu u pla~. "Po{to je 
do{ao ovde i dobio odgovor koji to nije, vi{e nema ni ljubavi, ni radosti, niti gospodstva. 
Umre}e od toga." 
 
"Jama~no da ho}e: od ~ega ~ovek umire nego od svoje smrti?" re~e tka~ 
Odrenu. Ali Herborova strast ga je ganula i on posle izvesnog oklevanja re~e: "Potra`i}u 
odgovor na pitanje koje si postavio, Herbore, i ne}u tra`iti nikakvu naknadu. Ali upamti, 
odre|ena naknada uvek postoji. Onaj koji pita uvek plati ono {to je du`an." 
 
Na to Herbor polo`i Odrenove {ake na svoje o~i u znak zahvalnosti i tako je 
proricanje moglo da po~ne. Proroci su se sakupili i oti{li u tamu. Herbor je do{ao me|u 
njih i postavio svoje pitanje koje je glasilo: Koliko }e `iveti A{e Berosti rem ir Ipe? 
Herbor je ovim hteo da doku~i broj dana ili godina, te da tako uspokoji srce svog 
dragana pouzdanim saznanjem. Proroci stado{e da se kome{aju u tami i kona~no Orden 
povika u silnom bolu, kao da ga peku na vatri: Du`e nego Herbor od Geganera! 
 
To nije bio odgovor kome se Herbor nadao, ali takav je odgovor dobio, a kako 
je imao strpljivo srce, po{ao je sa dobijenim ku}i u ^arute, kroz snegove Grendea. 
Stigao je u pokrajinu, pa u utvr|enje, popeo se na kulu i tu zatekao svog kemera 
Berostija kako sedi, otupeo i poti{ten kao i ranije, uz gotovo zgaslu vatru, sa rukama 
polo`enim na plohu jednog stola od crvenog kamena i glavom uvu~enom me|u ramena. 
 
"A{e", re~e Herbor, "bio sam u tvr|avi Tangering i dobio sam odgovor od 
proroka. Upitao sam ih koliko }e{ `iveti, a njihov odgovor glasio je: Berosti }e `iveti 
du`e nego Herbor." 
 
Berosti je podigao pogled prema njemu tako polako kao da su mu sve {arke u 
vratu zar|ale i rekao: "Da li si ih onda upitao kada }u umreti?" 
 
"Pitao sam ih koliko }e{ `iveti." 
 
"Koliko }u `iveti? Budalo! Proroci su bili spremni da ti odgovore, a ti ih nisi 
pitao kada }u umreti, kog dana, meseca, godine, koliko mi je jo{ dana preostalo, nego 

---