Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
138 
pripadnici nerazvijenih ili nazadnih dru{tava nisu kadri za op{tenje umom. Mozak najpre 
mora da bude na odre|enom stepenu slo`enosti. Ne mogu se sazdati aminokiseline iz 
vodonikovih atoma; prethodno mora da do|e do prili~nog uslo`njavanja: ovde je ista 
stvar posredi. Apstraktno mi{ljenje, raznovrsna dru{tvena me|udejstva, prepletena 
kulturna saobra`avanja, estetsko i eti~ko opa`anje: sve to skupa mora da do|e do 
odre|enog stepena pre no {to se veze mogu uspostaviti, pre no {to se sm potencijal 
uop{te mo`e otkraviti. 
 
"Mo`da mi, Getenjani, nismo stigli do tog stepena." 
 
"Daleko ste iznad njega. Ali u celu stvar je upletena i sre}a. Ba{ kao i kod 
stvaranja aminokiselina... Ili uzmimo analogije u ravni kulture: to su, dodu{e, samo 
analogije, ali poma`u da se stvar bolje predo~i; nau~ni metod, na primer, kori{}enje 
neposrednih, opitnih tehnika u nauci. Ima naroda u sastavu Ekumena koji poseduju 
visoku kulturu, slo`en oblik dru{tva, filosofiju, umetnost, etiku, veliki stil i zna~ajna 
dostignu}a na svim tim poljima; pa ipak, oni nikada nisu nau~ili kako ta~no da izmere 
te`inu nekog kamena. Razume se, to mogu da nau~e, ali ni za pola miliona godina to 
nisu u~inili... Postoje i narodi koji uop{te nemaju vi{u matematiku, ni{ta slo`enije od 
najprostije primenjene aritmetike. Svi su oni sposobni da shavte ra~un, ali to niko ne 
~ini, niti je ikada ~inio. [tavi{e, i moji sunarodnici, Terani, sve do pre tri hiljade godina 
uop{te se nisu slu`ili nulom." Estraven je samo zatreptao na to. "[to se Getena ti~e, 
zanima me da li }e se ispostaviti da smo i mi ostali tako|e sposobni za prorokovanje pod 
uslovom da je i to deo evolucije uma, ako nas budete uputili u va{e tehnike." 
 
"Misli{ li da je to korisna stvar?" 
 
"Ta~no proricanje? Pa svakako..." 
 
"Mo`da }ete, da biste ga upra`njavali, morati da poverujete da je beskorisno." 
 
"Va{a me handara op~injava, Harte, ali povremeno se zapitam nije li tu posredi 
naprosto paradoks koji se razvio u na~in `ivota..." 
 
Ponovo smo poku{ali op{tenje umom. Nikada jo{ nisam neprekidno slao 
jednom potpunom neprima~u. To iskustvo bilo je prili~no neprijatno. Polako sam 
po~injao da se ose}am kao bezbo`nik koji se moli. Kona~no, Estraven zevnu i re~e: 
"Gluv sam, gluv kao stena. Po|imo bolje na po~inak." Slo`io sam se. On ugasi svetlo i 
promrmlja svoju kratku hvalu tami; zavukli smo se u vre}e i posle samo minut ili dva on 
je utonuo u san kao {to pliva~ utone u tamnu vodu. Osetio sam njegov san kao da je bio 
moj sopstveni: empati~ki spoj bio je uspostavljen i ja mu se jo{ jednom obratih, sneno, 
pozvav{i ga po imenu: "Tereme!" 
 
Mora da se munjevito pridigao, zato {to mu se glas resko razlegao i tami iznad 
mene. "Are~e, jesi li to ti?" 
 
"Ne; D`enli Ai; ja ti se obra}am umum." On zadr`a dah. Ti{ina. Potra`io je 
pipaju}i ~abe-pe}, uklju~io svetlo i zabuljio se u mene svojim tamnim o~ima punim 
straha. "Sanjao sam", re~e, "pri~inilo mi se da sam kod ku}e..." 
 
"^uo si mene kako ti se obra}am umum." 
 
"Ti si me pozvao... Bio je to moj brat. ^uo sam njegov glas. On je umro. 
Nazvao si me... oslovio si me sa 'Tereme'? Ja... U`asnije je nego {to sam mislio." 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
139 
Zatresao je glavom, kao ~ovek koji poku{ava da otrese od sebe no}nu moru, i zagnjurio 
lice u {ake. 
 
"Harte, veoma mi je `ao... 
 
"Ne, zovi me po imenu. Ako si u stanju da govori{ u mojoj lobanji glasom 
mrtvog ~oveka, onda me mo`e{ oslovljavati po imenu! Zar bi me on zvao 'Harte'? Oh, 
sada mi je jasno za{to u op{tenju umom nema laganja. To je u`asna stvar... U redu. U 
redu, obrati mi se ponovo." 
 "Stani." 
 "Ne. 
Nastavi." 
 
Dok su njegove plahovite, zastra{ene o~i bile uprte u mene, ja mu se obratih 
umom: "Tereme, prijatelju moj, nema razloga za strah me|u nama." 
 
On je i dalje zurio u mene, tako da sam pomislio da me nije doku~io; ali nisam 
bio u pravu. "Ah, i te kako ima", re~e on. 
 
Posle nekoliko trenutaka, ponovo ovladav{i sobom, on dodade pribrano: 
"Govorio si mojim jezikom." 
 
"Pa ti ne zna{ moj." 
 
"Kazao si da }e biti re~i, znam... Pa ipak, zami{ljao sam to kao... neposredno 
razumevanje..." 
 
"Empatija je ne{to drugo, premda je povezana s ovim. Ona nam je i omogu}ila 
da uspostavimo vezu no}as. Ali u pravom op{tenju umom uklju~ena su mo`dana sredi{ta 
za govor, ba{ kao i..." 
 
"Ne, ne, ne. To }e{ mi objasniti kasnije. Za{to mi se obra}a{ glasom moga 
brata?" Glas mu je bio napet. 
 
"To ti ne mogu odgovoriti. Ne znam. Ka`i mi ne{to o njemu." 
 
"Nusut... Moj brat po telu, Arek Hart rem ir Estraven. Bio je godinu dana stariji 
od mene. Trebalo je da postane lord od Estrea. Mi... napustio sam dom, zna{, njega radi. 
Mrtav je ve} ~etrnaest godina." 
 
Obojica smo }utali neko vreme. Nisam imao pojma niti sam mogao da pitam {ta 
stoji iza tih re~i: ve} i ovo malo {to je kazao bilo je re~eno uz veliki napor. 
 
Ja kona~no rekoh: "Obrati mi se umom, Tereme. Oslovi me po imenu." Znao 
sam da je u stanju da to u~ini: veza je postojala, ili, kako bi to stru~njaci kazali, faze su 
bile saobrazne; dodu{e, on jo{ nije znao kako da voljno ukloni prepreku. Da sam bio 
slu{a~, mogao bih da ga ~ujem kako misli." 
 
"Ne", re~e on. "Nikada. Jo{ ne..." 
 
Ali nikakav {ok, prestra{enost, u`as, ma koliko bili sna`ni, nisu bili kadri da 
dugo zauzdavaju taj neuta`iv, nemiran um. Kada je ponovo ugasio svetlo, ja iznenada 
za~uh u sebi kako me je mucavo pozvao: "D`enri..." ^ak ni u op{tenju umom nije bio u 
stanju da izgovori "l" kako treba. 
 
Odmah sam mu uzvratio. U tami, njemu se ote nemu{ti uzvik straha u kome je 
postojao izvestan prizvuk zadovoljstva. "Nemoj vi{e. Nemoj vi{e", re~e on glasno. 
Ubrzo potom, mi kona~no zaspasmo. 

---