Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
136 
otvoreno obrecnuo, ja rekoh: "Harte, ponovo sam kazao ne{to {to nije trebalo; molim te, 
reci mi {ta je to." 
 
On ni{ta nije odgovorio. 
 
"Napravio sam neku gre{ku u {ifgretoru. @ao mi je; nikad nisam razumeo ~ak ni 
pravo zna~enje te re~i." 
 
"[ifgretor? Poti~e od jedne stare re~i za senku." 
 
Obojica smo neko vreme }utali, a onda mi on uputi otvoren, ne`an pogled. 
Njegovo lice u crvenkastoj svetlosti izgledalo je meko, ranjivo, daleko poput lica `ene 
koja te posmatra iz dubina vlastitih misli i ni{ta ne govori. 
 
I tada shvatih ponovo, ovoga puta bespogovorno, ono {to sam se uvek bojao da 
shvatim, {to sam se pretvarao da ne vidim u njemu: da je on `ena isto kao {to je i 
mu{karac. Svaka potreba da se razjasne izvori tog straha i{~ezavla je sa samim strahom; 
ono {to mi je preostalo bilo je da ga, kona~no, prihvatim takvog kakav jeste. Sve do tada 
ja sam ga poricao, odbacivao mu njegovu vlastitu stvarnost. Bio je sasvim u pravu kada 
je kazao da je on, jedina osoba na Getenu koja mi je verovala, predstavljao jedinog 
Getenjanina kome ja nisam verovao. Jer samo me je on u potpunosti prihvatio kao 
ljudsko bi}e: jedino je on prema meni gajio naklonost i pru`ao mi celokupnu li~nu 
odanost: to mu je i dalo prava da tra`i od mene da mu uzvratim istom merom uva`avanja 
i prihvatanja. Ali ja nisam bio voljan da mu to pru`im. Bojao sam se da mu to pru`im. 
Nisam hteo da poklonim poverenje, prijateljstvo, jednom mu{karcu koji je bio i `ena, i 
jednoj `eni koja je bila i mu{karac. 
 
Objasnio mi je, kruto i jednostavno, da se nalazi u kemeru i da je poku{ao da 
me izbegava, u meri u kojoj nam je to bilo izvodljivo. "Ne smem da te dodirnem", re~e 
on uz izuzetno obuzdavanje; kazav{i to, on odvrati pogled od mene. 
 
Ja rekoh: "Razumem. Potpuno se sla`em." 
 
Jer tog ~asa mi se u~inilo, a mislim i njemu, da je upravo iz te seksualne 
napetosti me|u nama, sada priznate i shva}ene, ali ne i uta`ene, nikla velika i iznenadna 
zaloga na{eg prijateljstva: prijateljstva koje nam je obojici toliko bilo potrebno u 
zajedni~kom izgnanstvu i koje se ve} tako mo}no osvedo~ilo tokom dana i no}i na{eg 
tegobnog putivanja, da je bez ikakvog ustezanja, sada kao i kasnije, moglo da se nazove 
ljubav. Ali ta ljubav je potekla iz razlika me|u nama, iz razlika, a ne iz srodnosti i 
sli~nosti: i upravo je ona predstavljala most, jedini most, preko onoga {to nas je delilo. 
Ako bi do{lo do seksualnog sretanja izme|u nas, onda bismo se ponovo susreli kao 
tu|ini. Dodirnuli smo se na jedini na~in na koji je taj dodir bio mogu}. I ostali smo pri 
tome. Ne znam da li smo bili u pravu. 
 
Jo{ neko vreme smo razgovarali te no}i i se}am se da mi je bilo veoma te{ko da 
mu suvislo odgovorim kada me je upitao kakve su `ene. Obojica smo bili prili~no kruti i 
obazrivi u me|usobnom opho|enju narednih nekoliko dana. Duboka ljubav izme|u dva 
bi}a stvara, uostalom, mogu}nost i izglede da se nanese dubok bol. Uop{te mi nije palo 
na pamet pre te no}i da bih mogao da povredim Hatra. 
 
Sada, kada su sve zapreke bile sru{ene, postala su mi nesnosna dalja sputavanja 
(iz mog ugla vi|enja) na{eg op{tenja i razumevanja. Ubrzo potom, svega dve ili tri no}i 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
137 
kasnije, rekoh svom sadrugu kada smo zavr{ili ve~eru - gotovo sve~anu, budu}i da smo 
imali za{e}erenu ka{u od kadika u ~ast prevaljenih dvadeset milja: "Proletos, one no}i u 
Ugaonoj crvenoj nastambi, kazao si mi da bi `eleo da te podrobnije uputim u 
paraverbalni govor." 
 "Da, 
kazao 
sam." 
 
"Ho}e{ li da vidi{ mogu li da te nau~im da se koristi{ njime?" 
 
On se nasmeja. "Ho}e{ da me uhvati{ u la`i." 
 
"Ako si me ikada lagao, onda je to bilo davno i u jednoj drugoj zemlji." 
 
Bio je po{tena osoba, ali retko kad neposredna. To ga je zagolicalo i on re~e: "U 
drugoj zemlji mogu ti re}i druge la`i. Ali mislio sam da ti je zabranjeno da podu~ava{... 
domroce va{em mentalnom op{tenju dok se ne pridru`imo Ekumenu." 
 
"Nije zabranjeno, ali ni uobi~ajeno. Ipak, u~ini}u to ako ti `eli{. I ako budem 
kadar. Ja nisam u~itelj." 
 
"Postoje li naro~iti podu~avaoci te ve{tine?" 
 
"Da. Ne, me|utim, na Alteri, gde postoji visok postotak prirodno obdarenih 
pojedinaca i gde, kako sami tvrde, majke mogu da op{te umom sa svojim jo{ nero|enim 
bebama. Ne znam {ta bebe odgovaraju, ali ve}ina nas mora da bude upu}ena, kao kada 
bismo u~ili kakav strani jezik. Ili mo`da pre kao kada bismo u~ili na{ maternji jezik, ali 
veoma kasno. 
 
Mislim da je on razumeo moje pobude kada sam ponudio da ga nau~im toj 
ve{tini i pokazao je veliku `elju da se uputi u njene tajne. I tako smo se dali na posao. 
Prisetio sam se {to sam bolje umeo na~ina na koji su mene podu~avali, kada mi je bilo 
dvanaest godina. Kazao sam mu da i{~isti svoj um, da pusti da ga prekrije tama. On je to, 
nesumnjivo, u~inio znatno hitrije i potpunije nego {to je meni ikada po{lo za rukom: 
uostalom, bio je majstor handare. Onda sam mu se obratio umom {to sam jasnije mogao. 
Bez uspeha. Poku{ali smo ponovo. Kako on nikoga nije mogao osloviti ako prethodno 
nije bio oslovjen, ako mu jasan prijem tog oslovljavanja nije stavio do znanja da 
poseduje telepatski potencijal, ja sam morao da na~inim prvi korak. Upinjao sam se pola 
~asa, sve dok mi se um nije umorio. On je izgledao obeshrabren. "Mislio sam da }e mi 
i}i lako", priznao je. Obojica smo bili iznureni i odustali smo od daljih poku{aja te no}i. 
 
Ni slede}a nastojanja nisu bila uspe{nija. Poku{ao sam da se mentalno obratim 
Estravenu dok je spavao, prisetiv{i se onoga {to mi je u~itelj kazao o pojavi "poruka u 
snu" me|u pretelepatskim narodima, ali nije i{lo. 
 
"Mo`da mojoj vrsti nedostaje ta sposobnost", re~e on. "Postojalo je dovoljno 
glasina i nagove{taja da bi se skovala re~ za tu mo}, ali ja ne znam ni za jedan dokazani 
slu~aj telepatije me|u nama." 
 
"Tako je bilo i sa mojim narodom hiljadama godina. Nekoliko prirodno 
obdarenih pojedinaca koji nisu shvatili vlastitu nadarenost, niti su imali bilo koga kome 
bi slali ili od koga bi primali poruke. Svi ostali su u najboljem slu~aju bili pritajene 
telepate. Se}a{ se da sam ti kazao da je, osim kada su posredi prirodno obdareni, ta 
sposobnost, premda ima fiziolo{ku osnovu, u su{tini psiholo{ka, prizvod kulture, 
uzgredna posledica kori{}enja uma. Sasvim mala deca, mentalno zaostale osobe i 

---