Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
128 
vatrena `drela. Nekoliko milja prema severu iz leda se uzdi`e jedan vrh, o{tra, skladna, 
ogoljena kupa mladog vulkana, hiljadama godina mla|eg od ledenog pokrova koji drobi 
i gura sve pred sobom du` {est hiljada stopa ni`ih obronaka koji se odavde ne mogu 
videti, razmrskavaju}i uz put materijal i sabijaju}i ga u blokove i grebene. 
 
Tokom dana, osvr}u}i se, prime}ivali smo kako dim Drumnerove erupcije lebdi 
iza nas poput sivosme|eg produ`etka povr{ine Leda. Postojani vetar duva u ravni tla, sa 
severoistoka, pro~i{}avaju}i vazduh pun gare`i i smrada iz utroblja planete, koji smo 
udisali danima, i razastiru}i dim iza nas, koji tako prekriva, poput kakvog tamnog 
poklopca, gle~ere, ni`e planine, kamene doline i svu ostalu zemlju. Nema ni~ega, ka`e 
Led, osim Leda. Ali mladi vulkan, tamo na severu, ne misli tako. 
 
Sneg ne pada, oblaci su tanki i visoki. U sumrak je temperatura na visoravni - 4 
stepena. Me{avina zrnastog, novog leda i starog leda pod nogama. Novi led je varljiv; 
klizava, plavi~asta tvar koju pokriva bela ostaklica. Obojica smo poprili~no padali. 
Otklizao sam dobrih petnaest stopa na stomaku preko jedne takve klizavice. Upregnut u 
ham, Ai se presamitio od smeha. Izvinio se i objasnio da je sebe smatrao za jedinu osobu 
na Getenu koja se ikada okliznula na ledu. 
 
Trinaest milja danas; ali ako budemo poku{ali da odr`imo taj ritam me|u ovim 
use~enim, nabranim, raspuklim grebenima, nastalim pod pritiskom, sasvim }emo se 
iznuriti ili }emo do`iveti mnogo gore neprilike od klizanja po trbuhu. 
 
Narastao mesec stoji nisko, tamnocrven poput zgru{ane krvi; okru`uje ga 
sme|kast oreol koji se preliva. 
 
Guirni tanern. Pada redak sneg, vetar postaje sna`niji, a temperatura je u padu. 
Danas ponovo trinaest milja, {to na{u udaljenost od mesta gde smo podigli prvi bivak 
pove}ava na ukupno dve stotine pedeset ~etiri milje. Dnevno smo u proseku prelazili do 
deset i po milja, odnosno jedanest i po, ako se ne ra~unaju dva dana koja smo proveli 
~ekaju}i da se me}ava okon~a. Izme|u sedamdeset pet i sto milja od ukupno pre|enih 
uop{te nismo i{li u pravcu odredi{ta. Sada nismo ne{to osobito bli`i Karhidi nego {to 
smo bili na po~etku. Ali, prispev{i dovde, imamo, kako mi se ~ini, bolje izglede da 
stignemo tamo. 
 
Od kada smo izi{li iz vulkanske tmine, duh nam vi{e nije zaokupljen samo 
radom i brigama, tako da ponovo razgovaramo u {atoru posle ve~ere. Budu}i da sam u 
kemeru, bilo bi mi lak{e da prenebregavam Aijevo prisustvo, ali to je te{ko izvodljivo u 
{atoru za dve osobe. Nevolja je, razume se, u tome {to je i on, na svoj ~udan na~in, isto 
tako u kemeru: uvek u kemeru. @elja koja ne i{~ezava nijednog dana preko cele godine i 
u kojoj ne postoji iskustvo izbora pola zacelo je neobi~no male ja~ine, ali ipak postoji; a 
postojim i ja. No}as sam te{ko mogao da zanemarim da sam izuzetno svestan njegove 
fizi~ke prisutnosti, a odve} sam bio umoran da bih tu svest preobrazio u netrans ili bilo 
koji drugi kanal moje discipline. Kona~no me je upitao da li me je uvredio. Obrazlo`io 
sam mu svoje }utanje, ne bez nelagodnosti. Bojao sam se da }e me ismejati. Uostalom, 
on nije ni{ta ve}a neobi~nost, seksualna nakaza, nego {to sam ja: ovde gore, na Ledu, 
obojica smo usamljeni, izdvojeni, ja odse~en od ostalih sli~nih meni, od mog dru{tva i 
njegovih pravila, a on od svojih. Nema vi{e sveta punog ostalih Getenjana koji bi 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
129 
predstavljali obja{njenje i potkrepu mog postojanja. Mi smo najzad jednaki, ravnopravni, 
tu|i, sami. Razume se, on se nije nasmejao. Umesto toga, obratio mi se uz blagost za 
koju nisam znao da po~iva u njemu. Ubrzo potom, i sam je stao da govori o izdvojenosti 
i samotnosti. 
 
"Va{a rasa je zastra{uju}e sama na svom svetu. Ovde nema drugih sisara. Nema 
drugih ambiseksualnih vrsta. ^ak nema ni dovoljno razumnih `ivotinja koje bi se mogle 
pripitomiti kao ku}ni mezimci. Ta jedinstvenost mora da ostavlja traga na va{ na~in 
mi{ljenja. Nemam na umu samo nau~no mi{ljenje, premda ste vi izuzetni teoreti~ari: 
zapanjuju}e je da ste uop{te do{li do predstave o evoluciji, s obzirom na to da ste 
suo~eni sa tim nepremostivim jazom izme|u vas i ni`ih `ivotinjskih vrsta. Ve} 
filosofsko, emocionalno poimanje sveta: biti tako usamljen na jednom negostoljubivom 
svetu, to mora da veoma, mo`da odsudno uti~e na va{ svekoliki nazor." 
 
"Jome{te bi kazale da je ~ovekova jedinstvenost ujedno i njegova bo`anskost." 
 
"Gospodari Zemlje, da. Drugi kultovi na drugim svetovima do{li su do 
istovetnog zaklju~ka. To su po pravilu kultovi dinami~nih, agresivnih kultura koje 
naru{avaju ekolo{ko ustrojstvo. Orgorein se uklapa u tu sliku, na svoj na~in; u svakom 
slu~aju, oni su skloni menjanju poretka stvari... [ta handarate ka`u o tome?" 
 
"Pa, u handari... kao {to zna{, nema teorije, nema dogme... Mo`da su oni manje 
svesni jaza izme|u ljudi i `ivotinja, budu}i da su zaokupljeni sli~nostima, sponama, 
celinom ~iji su samo jedan deo `ive stvari." Ceo dan mi se vrzmala po glavi Tormerova 
balada i ja kazah njene re~i: 
 
 
 
Svetlost je leva ruka tame, 
 
a tama desna ruka svetlosti. 
 
Dvoje su jedno, `ivot i smrt, {to le`e 
 
zajedno kao ljubavnici u kemeru, 
 
kao {ake {to su spojene, 
 
kao meta i put. 
 
 
 
Glas mi je podrhtavao dok sam izgovarao stihove, jer sam se spomenuo, dok 
sam ih kazivao, da je u pismu koje mi je brat uputio pred smrt i on naveo iste re~i. 
 
Ai je utonuo u misli, a onda, posle nekog vremena, re~e: "Vi ste izdvojeni i 
nepodvojeni. Verovatno ste u istoj meri opsednuti celo{}u kao i mi dvojno{}u." 
 
"I mi smo dualisti. Dvojstvo je su{tastveno, zar ne? Sve dok postojimo ja i 
drugi." 
 
"Ja i ti", re~e on. "Da, to na kraju krajeva nadilazi dosege polnosti..." 
 
"Reci mi, u ~emu se drugi pol tvoje rase razlikuje od tvoga?" 
 
Pogledao me je za~u|eno, pa je ~ak i mene samoga za~udilo vlastito pitanje; 
kemer izaziva ovakve spontanosti. Obojici nam je bilo nelagodno. "Nikada nisam 
razmi{ljao o tome", re~e on. "Nikada nisi video `enu?" Upotrebio je re~ iz zemaljskog 
jezika koju sam ja poznavao. 

---