Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 122 Ovde, na ovim obroncima koji gledaju prema severu, ki{e vi{e nisu padale. Po~ev od prolaza, dolinama morena pru`ala su se samo sne`na polja. Skinuli smo to~kove sa saonica, uklonili navlake sa kliza~a, stavili skije i krenuli - nadole, prema severu, napred, kroz to utihlo prostranstvo plamena i leda koje je mo}no ispisivalo ogromnim crnim i belim slovima: SMRT, {irom celog kontinenta. Saonice su jurile lako kao pero, a mi smo se smejali, ispunjeni rado{}u. 16. IZME\U DRUMNERA I DREMEGOLEA Odirni tern. Ai me pita iz svoje vre}e za spavanje. "[ta to pi{e{, Harte?" "Dnevnik." On se malo nasmeje. "Trebalo bi i ja da vodim dnevnik za ekumensku arhivu; ali to mi se nikako ne da bez bele`nika glasa." Obja{njavam da su zapisi koje bele`im namenjeni mojim sunarodnicima iz Estrea, koji }e ih uneti, kako ve} budu na{li za shodno, u letopise pokrajine; ovo mi je skrenulo misli na ognji{te i mog sina, tako da sam odmah poku{ao da ih upravim na ne{to drugo; pitam ga: "Tvoj roditelj... odnosno tvoji roditelji... jesu li oni `ivi?" "Nisu", ka`e Ai. "Mrtvi su ve} sedamdeset godina." To me je za~udilo. Aiju jo{ nije bilo ni trideset godina. "Va{e godine su razli~ite du`ine od na{ih?" "Nisu. Oh, da, jasno mi je {ta te je zbunilo. Pravio sam vremenske skokove. Dvadeset godina od Zemlje do Haina-Davenanta, odatle pedeset do Olula, od Olula dovde sedamnaest. @iveo sam izvan Zemlje samo sedam godina, ali ro|en sam na njoj pre ~itavih sto dvadeset." Davno, u Erenrangu, objasnio mi je kako dolazi do sa`imanja skra}enja vremena unutar svemirskog broda koji se kre}e gotovo podjednako brzo kao i zvezdana svetlost izme|u zvezda, ali ja nikada nisam tim ar{inom merio du`inu ljudskog `ivota, odnosno onih `ivota koje putnik ostavlja za sobom na mati~nom svetu. Dok on pro`ivi svega nekoliko ~asova na nekom od tih nezamislivih brodova, voze}i se od jedne do druge planete, svi koji su ostali na mestu odakle je po{ao u me|uvremenu su ostareli i umrli, njihova deca su ostarela... Kona~no rekoh: "A mislio sam da sam ja izgnanik." "Ti si zbog mene, a ja zbog tebe", re~e on i ponovo se nasmeja: blag, veseo zvuk u mukloj ti{ini. Tokom poslednja tri dana, od kada smo se spustili sa prolaza, po{teno smo se nadirind`ili, ali su plodovi tih napora bili prili~no mr{avi; dodu{e, Ai vi{e nije utu~en i poti{ten, ali ni prekomerno ispunjen nadom; osim toga, po~eo je da pokazuje vi{e strpljenja u opho|enju sa mnom. Mo`da su droge najzad izi{le na znoj iz njega. A mo`da smo nau~ili da vu~emo zajedno. Protekli dan proveli smo u spu{tanju sa bazaltnog bedema, na koji smo se ju~e uspinjali. Iz doline je izgledalo da nas do Leda ~eka srazmerno lak komad puta uzbrdo, ali {to smo se vi{e peli, povr{ina stenovitog tla postajala je sve glatkija, punija osulina i svaki ~as za stepen strmija, tako da na kraju vi{e nismo bili kadri da se uspinjemo ~ak ni Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 123 bez sanki. Ve~eras smo se vratili do podno`ja, u morensko podru~je: dolinu stena. Ovde ni{ta ne raste. Sve je to go kamen, gomila {ljunka, kras, ilova~a, kaljuga. Jedan rukavac gle~era povukao se sa ovih obronaka tokom poslednjih pedeset ili sto godina, ostaviv{i za sobom gole kosti planete izlo`ene vazduhu; nije bilo ni traga mesu zemlje, travi. Mestimi~no je iz vulkanskih grotla izbijala te{ka, `u}kasta magla koja je polegala po tlu, gami`u}i sasvim nisko. Vazduh je zaudarao na sumpor. Dvanaest je stepeni, sve je tiho, natu{teno. Nadam se da ne}e po~eti vejavice dok ne pre|emo preko tog zlog predela i stignemo do gle~era koji vidimo na udaljenosti od nekoliko milja zapadno od grebena. Izgledalo je kao da to neka {iroka ledena reka te~e sa visoravni, izme|u dve vulkanske planine, obe okrunjene parom i dimom. Ukoliko bismo mogli da do|emo do nje sa obronka bli`eg vulkana, onda bismo tim putem lako nastavili do ledene visoravni. Sa na{e isto~ne strane jedan manji gle~er spu{ta se do nekog zamrznutog jezera, ali njegov tok je vijugav i ~ak se odavde mo`e videti da je pun velikih raspuklina; s obzirom na opremu kojom raspla`emo, za nas tu nema prolaza. Saglasili smo se da oku{amo sre}u sa gle~erom izme|u vulkana, premda }emo, zbog njegovog skretanja prema zapadu, izugbiti najmanje dvodnevnu milja`u koju u proseku savla|ujemo prema odredi{tu, od ~ega polovinu prilikom udaljavanja na zapad, a polovinu za vreme vra}anja na pravac. Oposte tern. Pada neserem. gotovo pola meseca neprekidno, tako da nam je ovaj nepredvi|en odmor dobro do{ao. Otormenbod tern. Pada neserem. Po{teno smo se naspavali. Ai me je nau~io jednu zemaljsku igru koja se igra na kvadrati}ima sa oblucima, nazvanu go; izuzetna je i te{ka. Primetio je da ovde ima sasvim dovoljno oblutaka i kamen~i}a za igranje goa. Prili~no dobro podnosi hladno}u i samo kada bi imao dovoljno hrabrosti, ose}ao bi se na studeni kao sne`ni crv. Neobi~no je videti ga obavijenog u heib i ogrta~ i sa navu~enom kapulja~om, kada je temperatura iznad nule; ali kada vu~emo sanke, ako sunce nije iza oblaka i ako vetar nije preo{tar, on ubrzo skida kaput i znoji se kao i mi. Moramo da usaglasimo `elje oko grejanja u {atoru. On bi hteo da bude toplo, ja hladno, tako da bi udobnost za bilo koga od nas dvojice zna~ila upalu plu}a za onog drugog. Prona{li smo srednje re{enje, pa on sada drhti u vre}i za spavanje, dok se ja kupam u znoju izvan moje; ali ako se uzme u obzir sa kolikih smo udaljenosti do{li da podelimo nakratko ovaj {ator, onda stvari uop{te ne stoje lo{e. Geteni tanern. Razvedrilo se posle me}ave, vetar je stao, temperatura je oko petnaest stepeni celoga dana. Podigi smo bivak na ni`em zapadnom obronku bli`eg vulkana; na karti Orgoreina pi{e da se planina zove Dremegole. Njegov parnjak sa druge strane ledene reke nosi ime Drumner. Karta je prili~no r|avo napravljena; na zapadu se vidi jedan veliki vrh koji na njoj uop{te nije ucrtan, a razmere su sasvim neprili~ne. O~igledno je da Orgote ne zalaze ~esto me|u svoje Plamene bregove. U stvari, i nema mnogo razloga da se dolazi ovamo, osim zbog veli~anstvenosti predela. Danas smo prevalili jedanaest milja; vu~enje je bilo prili~no te{ko zato {to je teren bio potpuno kr{evit. Ai je ve} zaspao. Prignje~io sam tetivu na peti zato {to sam kao neka budala Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|