Vlada usvaja

U cilju daljeg razvoja sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti od 12. novembra 2015. godine omogućeno je trgovanje dugoročnim državnim hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi.

U periodu za koji se donosi ova Strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta kroz koncept primarnih dilera, kao mehanizma prodaje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu preko primarnih dilera, pruža dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem benčmark emisija obveznica ostvario se pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

Kao vodeće faktore koji utiču na krivu prinosa državnih hartija od vrednosti potrebno je izdvojiti fiskalni rezultat, očekivanu stopu inflacije i devizni kurs. Kao posebnu grupu faktora potrebno je izdvojiti makroekonomska kretanja i očekivanja, kao i promene na međunarodnom finansijskom tržištu, koje se reflektuju na premiju rizika zemlje.

Na kraju 2011. godine prosečna ročnost dinarskih hartija od vrednosti je iznosila 272 dana (0,75 godina), na kraju 2012. godine je iznosila 394 dana (1,1 godina), na kraju 2013. godine je iznosila 469 dana (1,3 godine), na kraju 2014. godine je iznosila 645 dana (1,8 godina), na kraju 2015. godine je iznosila je 749 dana (2,1 godina), dok je na dan 30. septembar 2016. godine iznosila 789 dana (2,2 godina). U periodu do 2018. godine predviđa se da prosečna ročnost bude u rasponu od 2 do 3 godine. Razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti biće od strane Republike Srbije potpomognut sledećim merama:

• 
  Uključivanjem državnih hartija od vrednosti denominovanih u domaćoj valuti u neki od globalnih indeksa državnih obveznica zemalja u usponu (Local Currency Government Bond Emerging Market Index). Uključivanje obveznica Republike Srbije u neki od globalnih indeksa značajno bi povećalo bazu investitora i pospešilo sekundarno trgovanje, što bi doprinelo daljem smanjenju troškova zaduživanja putem emisija državnih hartija od vrednosti;
  
• 
  U cilju kreiranja što veće baze investitora i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, kreiran je jednak poreski tretman domaćih i stranih investitora krajem 2011. godine, i u narednom periodu težiće se uklanjanju svih eventualnih prepreka za slobodan protok kapitala. Razmotriće se u narednom periodu mogućnost da se kliring i saldiranje transakcija sa domaćim hartijama od vrednosti vrši preko međunarodnog kliring sistema;
  
• 
  U narednom periodu radiće se na uvođenju sistema primarnih dilera;
  
• 
  U cilju povećanja ulaganja domaćih fizičkih lica učiniće se dodatni napori u domenu edukacije stanovništva Republike Srbije i razmotriće se emitovanje tzv. retail obveznica.
  

Ministarstvo finansija će u narednom periodu modifikaciju aukcijske platforme vršiti na osnovu predloga investitora, kako bi na najbolji, i za obe strane prihvatljiv način, interesi obe strane bili zadovoljeni.
IV. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2017. DO 2019. GODINE
Vlada i Ministarstvo finansija posvećeni su ostvarivanju ciljeva ekonomske politike, zacrtanih trogodišnjom Fiskalnom strategijom i Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici, dogovorenih sa MMF. Kredibilan srednjoročni plan strukturnih reformi, zajedno sa merama fiskalne konsolidacije, sa ciljem privlačenja stranih investicija, podrške rastu i rebalansiranju privrede na putu ka ubrzanju EU integracija predstavlja ključni osnov u (1) ostvarivanju stabilizacije javnih finansija smanjivanjem fiskalnog deficita i javnog duga, (2) pokretanju privredne aktivnosti na bazi povećanja investicija, izvoza i zapošljavanja. Strukturnim prilagođavanjem privrede stvara se trajnija osnova za brži i održiv privredni rast, povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.

Sa tim u vezi, krajem 2015. godine i u 2016. godini sprovedene su brojne reforme koje imaju za cilj razvoj privatnog sektora i otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje poslovnog ambijenta i konkurentnosti privrede:

• 
  Započeta je široka reforma državnih i društvenih preduzeća u cilju poboljšanja operativne održivosti i ograničenja fiskalnih rizika, kao i smanjenja državne pomoći i akumuliranja docnji;
  
• 
  Usvajanjem novog Zakona o ulaganjima, uspostavljena je Razvojna agencija Srbije (u daljem tekstu: RAS) spajanjem Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Nacionalne agencije za regionalni razvoj, tj. integrisanjem i unapređenjem njihovog poslovanja. Agencija nudi širok spektar usluga, uključujući podršku direktnim ulaganjima i promociji izvoza, ali i implementaciju projekata koji za cilj imaju unapređenje konkurentnosti, regionalnog razvoja i ugleda Srbije. Istim zakonom osnovan je i Savet za ekonomski razvoj, koji zajedno sa RAS treba da stvori uslove za jasniju podelu odgovornosti za predlaganje, sprovođenje i kontrolu sprovođenja politika Vlade;
  
• 
  U februaru 2016. godine Vlada je usvojila program aktivnosti „Godina preduzetništva 2016” za podsticanje preduzetničkog duha i olakšavanja pristupa kreditiranju za mala i srednja preduzeća. Program „Godina preduzetništva 2016” zasniva se na tri glavna stuba: unapređenje poslovnog okruženja, direktna podrška preduzetnicima i razvoj preduzetničkog duha. Krajnji rezultati programa se još uvek obrađuju, a prema podacima iz novembra 2016. godine u programu je učestvovalo preko sedam hiljada kompanija, startapova, lokalnih samouprava i klastera. Planiran je nastavak programa i u narednim godinama;
  
• 
  Krajem 2015. godine Republika Srbija i EU potpisale su sporazum kojim je potvrđeno učešće u programu EU za mala i srednja preduzeća „COSME” koji pruža podršku malim i srednjim preduzećima u sledećim segmentima poslovanja: olakšan pristup izvorima finansiranja, podrška internacionalizaciji i pristupu stranim tržištima, stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj konkurentnosti, podsticanje kulture preduzetništva;
  
• 
  U cilju jačanja konkurentnosti privrednih subjekata, unapređenja njihovog poslovanja i internacionalizacije, kao i kreiranja novih radnih mesta Ministarstvo privrede u saradnji sa RAS, odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama realizuje Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2016. godini;
  
• 
  Ministarstvo privrede od početka 2016. godine realizuje Program za podršku unapređenja privrednog ambijenta u cilju privlačenja investicija i otvaranje novih radnih mesta. Namena Programa se realizuje kroz opremanje poslovnih zona u cilju privlačenja investicija učešćem u finansiranju realizacije projekata infrastrukturnog opremanja poslovnih zona, odnosno izgradnje novih objekata, rekonstrukcije i sanacije postojećih objekata u poslovnoj zoni, izgradnje objekata za prateće sadržaje koji omogućavaju uspešno poslovanje u poslovnoj zoni, kao i kroz učešće u finansiranju projekata izgradnje objekata saobraćajne infrastrukture koja obezbeđuje dostupnost poslovne zone, objekata komunalne, elektroenergetske i ostale infrastrukture;
  
• 
  Od 2016. godine, u skladu sa Finansijskim ugovorom „Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu”, zaključenim između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Ministarstvo privrede realizuje infrastrukturne projekte lokalnog i regionalnog razvoja kao podršku jedinicama lokalne samouprave. Program se realizuje u cilju unapređenja kapaciteta jedinica lokalnih samouprava kroz unapređenje infrastrukture, standarda i kvaliteta života građana, a Ministarstvo privrede učestvuje u finansiranju projekta u visini do 50% vrednosti projekta bez PDV;
  
• 
  U decembru 2015. godine usvojen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, sa ciljem smanjenja učešća sive ekonomije u BDP, kao i efikasnijeg nadzora nad tokovima sive ekonomije, unapređenja funkcionisanja fiskalnog sistema, smanjenja administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane i podizanja svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacija za poštovanje propisa;
  
• 
  Proširen je obuhvat aktivnih mera na tržištu rada i u toku je reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, uz podršku projekta Svetske banke, kako bi se povećala efikasnost njenih programa i poboljšao kvalitet usluga koje pruža nezaposlenima i poslodavcima;
  
• 
  Usvojen je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2017. godinu;
  
• 
  Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, usvojen je u junu 2016. godine i predstavlja glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima socijalne politike i zapošljavanja tokom procesa evropskih integracija;
  
• 
  Usvojena je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine – „istraživanja za inovacijeˮ, koja ima za cilj uspostavljanje delotvornog nacionalnog istraživačkog sistema integrisanog u Evropski istraživački prostor, koji kroz razvoj inovacija doprinosi ekonomskom rastu, društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života;
  
• 
  Usvojena je Strategija za razvoj industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine, koja sadrži mere za unapređenje rasta IT proizvodnje i posredan uticaj na ukupan privredni rast, kao i na smanjenje ekonomskog jaza između urbanih i ruralnih područja;
  
• 
  Kako bi se pojednostavile procedure upisa nepokretnosti i smanjili troškovi u maju 2016. godine pušten je u rad Centralni registar planskih dokumenata. Funkcionisanje Centralnog registra planskih dokumenata, koji je deo sistema za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, doprinosi stvaranju boljeg ambijenta za investitore kroz brže izdavanje građevinskih dozvola i bolji pregled potencijalnih lokacija za ulaganje. Kako bi se pojednostavile procedure upisa nepokretnosti i smanjili troškovi uvodi se digitalizovano praćenje vlasništva u registru;
  
• 
  Usvojena je Strategija razvoja turizma za period od 2016. do 2025. godine, čijim sprovođenjem se očekuje značajan porast prihoda od turističkih usluga i otvaranje radnih mesta u sektoru turizma;
  
• 
  Usvojena je Strategija razvoja trgovine do 2020. godine, koja predviđa osnivanje Nacionalnog saveta za trgovinu i formiranje informacione baze o trgovini i trgovinskoj mreži Republike Srbije. Podaci iz ove baze olakšaće analizu tržišta potencijalnim investitorima;
  
• 
  Usvojen je Program usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa Direktivom o uslugama 2006/123/EZ sa Akcionim planom i Aneksom, koji predviđa unapređenje poslovnog ambijenta i ukidanje nepotrebnih ograničenja za obavljanje pojedinih uslužnih delatnosti, a uvodi i mogućnost prekograničnog pružanja usluga. Uslužne delatnosti u Srbiji su do sada bile uređene velikim brojem sektorskih propisa. Donošenje ovog programa doprineće uređenju sektora usluga na celovit i jedinstven način, kao i stvaranju uslova za primenu Direktive o uslugama EU;
  
• 
  U cilju ekonomskog rasta i stvaranja dobrog poslovnog okruženja za povećanje investicija, broja zaposlenih i ravnomerniji regionalni razvoj, unapređen je zakonski okvir. Zakonom o ulaganjima koji je usvojen krajem 2015. godine izjednačavaju se strani i domaći investitori i unapređuje investiciono okruženje, a specifični tretman je posvećen ulaganjima od posebnog značaja u nerazvijenim opštinama. Doneta je nova Uredba o utvrđivanju programa podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja u 2016. godini kao podrška ravnomernom regionalnom i lokalnom razvoju, jačanju regionalnih institucionalnih kapaciteta, povećanju konkurentnosti regiona, oblasti i lokalne samouprave i unapređenju međuopštinske, međuregionalne, prekogranične i međunarodne saradnje. Doneta je nova Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja, kojom se bliže određuju kriterijumi za ulaganja od posebnog i lokalnog značaja, kriterijumi, uslovi i način privlačenja direktnih investicija u Republiku Srbiju. U uredbi je detaljno definisan proces praćenja i kontrole nad realizacijom investicionih projekata za koji su sredstva podsticaja dodeljena po ovoj uredbi. Takođe određuju se postupak, visina i rok za ostvarivanje olakšica i oslobađanje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme stranog ulagača, kao i druga pitanja od značaja za dodelu sredstava podsticaja i realizaciju investicionih projekata u cilju podsticanja direktnih ulaganja.
  
• 
  Sistemsko rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, uz implementaciju strukturnih reformi iz oblasti radnog zakonodavstva i građevinarstva, povoljno se odrazilo na poslovni ambijent i napredak Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti. Prema Indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbija je napredovala za 4 pozicije i sa 94. mesta dospela na 90. mesto od 138 zemalja, a najveći napredak je ostvaren u delu koji se odnosi na makroekonomsko okruženje. Svetska banka je vrednovala proces strukturnih reformi, tako što je svrstala Republiku Srbiju na 47. mesto liste Doing business 2017, koja je sačinjena prema kriterijumu lakoće poslovanja, pri čemu se Srbija našla u grupi od 10 zemalja sa najvećim ostvarenim napretkom. Izvršene reforme u oblasti izdavanja građevinskih dozvola Svetska banka je na rang listi vrednovala napretkom ove oblasti od 116 mesta.
  

• 
  Strukturne reforme realnog sektora
  

U cilju jačanja privatnog sektora nastaviće se sa poboljšanjem poslovne i investicione klime radi smanjenja troškova i rizika poslovanja i investiranja u Republici Srbiji. Obezbediće se bolja zaštita konkurencije, podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, otklanjanje rigidnosti na tržištu rada i efikasnije sprovođenje stečaja. Posebna pažnja posvetiće se strukturnim reformama koje podstiču jačanje kapaciteta privrede za povećanje proizvodnje i efikasnosti, izvoza i zaposlenosti, što će rezultirati poboljšanjem konkurentnosti privrede, uz poseban fokus na završetak procesa restruktuiranja državnih preduzeća.

Strukturne reforme koje unapređuju poslovno okruženje

• 
  U cilju poboljšanja konkurentnosti i poslovnog okruženja Republike Srbije razviće se sveobuhvatan program podrške investiranju, otvaranju novih radnih mesta i razvoju privatnog sektora. Program će osigurati da politike koje podržavaju rast budu dobro koordinisane i ciljane. Konkretne akcije će biti fokusirane na sledeće oblasti:
  
• 
  Nastaviće se podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva kroz implementaciju Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti;
  
• 
  Nakon uspeha programa „Godina preduzetništva 2016ˮ i u narednom periodu će se nastaviti delovanje u pravcu unapređenja poslovnog okruženja i pružanja direktne finansijske i nefinansijske podrške sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika;
  
• 
  Imajući u vidu značaj malih i srednjih preduzeća za srpsku privredu i ograničen pristup ovog sektora kreditima, uvešće se okvir za funkcionisanje nedepozitnih finansijskih institucija i kreditnu podršku malim i srednjim preduzećima kroz kreditne linije Evropske investicione banke („Apeks zajmoviˮ). Da bi se poboljšala efikasnost Apeks programa, pripremljene su smernice koje su definisane u skladu sa kriterijumima EIB, u vezi sa određivanjem prioriteta za alokaciju kreditnih sredstava;
  
• 
  Nastaviće se sa sprovođenjem Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, a 2017. i 2018. godina su proglašene „Godinama borbe protiv sive ekonomijeˮ;
  
• 
  Tokom 2017. godine nezavisni konsultant će izvršiti dijagnostičku analizu Fonda za razvoj Republike Srbije i Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza, koja će biti praćena predlozima za unapređenje njihovog upravljanja i poboljšanje operativnih procedura;
  
• 
  U narednom srednjoročnom periodu novoosnovani Ministarski savet za informacione tehnologije će raditi na sprovođenju različitih inicijativa koje za cilj imaju porast izvoza IT sektora što će doprineti otvaranju novih radnih mesta i unaprediti inovacionu sredinu;
  
• 
  U pripremi je Nacrt zakona o naknadama koji će zameniti postojeće zakone i podzakonske akte i regulisati naknade na svim nivoima države, kako bi se omogućila veća predvidivost i transparentnost. Usvajanje ovog zakona je planirano u 2017. godini;
  
• 
  Nastaviće se unapređenje efikasnosti u upravljanju stečajnim postupcima, a između ostalog biće donete izmene i dopune Zakona o stečaju;
  
• 
  U cilju unapređenja efikasnosti javnih preduzeća i stvaranja snažnog okvira za nadgledanje njihovog poslovanja u toku je rad na izradi podzakonskih akata Zakona o javnim preduzećima. Nastaviće se rad na procesu uvođenja korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, sa ciljem obezbeđenja nepristrasnosti, transparentnosti i odgovornosti u korporativnom ponašanju;
  
• 
  Nastaviće se rad na izradi jedinstvenog javnog registra administrativnih procedura i ostalih uslova poslovanja, kako bi se privrednim subjektima i građanima omogućilo blagovremeno planiranje troškova pružanja određene usluge javne uprave.
  

Strukturne reforme koje unapređuju tržište rada

• 
  U skladu sa opštim ciljem politike zapošljavanja do 2020. godine, utvrđenim Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011–2020. godine, nastaviće se sa realizacijom aktivnosti radi uspostavljanja efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti do 2020. godine.
  
• 
  U narednom periodu planira se realizacija sledećih aktivnosti:
  
• 
  Unapređivanje postojećeg zakonodavnog okvira politike zapošljavanja i bolja realizacija postojećih, kao i uvođenje novih mera aktivne politike zapošljavanja. Nastaviće se uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK), koji je jedan od instrumenata za povezivanje obrazovnog sistema sa stvarnim potrebama tržišta rada, odnosno utvrđivanje pitanja kvalifikacija potrebnih tržištu rada;
  
• 
  Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada, podsticanje zapošljavanja i uključivanje teže zapošljivih lica na tržište rada, podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja i unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital;
  
• 
  Intenziviranje napora za otvaranje novih radnih mesta, sa posebnim fokusom na sektor proizvodnje, informacionih tehnologija, mala i srednja preduzeća, podsticanje novih preduzetnika i poboljšanje pristupa finansijama;
  
• 
  Podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima uz razvoj regionalnih i lokalnih politika zapošljavanja, podizanje kvaliteta ljudskog kapitala, razvoj institucionalnih kapaciteta i redukcija dualnosti na tržištu rada;
  
• 
  Kao deo inicijative za otvaranje novih radnih mesta, nastaviće se unapređenje i proširenje obuhvata aktivnih mera zapošljavanja, shodno situaciji na tržištu rada i rezultatima analize efekata realizovanih mera, sa posebnim fokusom na mlade i dugoročno nezaposlene.
  

Finansijska stabilnost

• 
  Kako bi se očuvala finansijska stabilnost i potpomogla sposobnost bankarskog sektora da spremno odgovori na eventualne šokove iz okruženja, uz istovremeno unapređenje finansijskog posredovanja posebna pažnja će se posvetiti daljem rešavanju pitanja problematičnih kredita, politici rezervisanja i jačanju nadzora i regulatornog okvira u skladu sa standardima EU.
  
• 
  Ostvaren je napredak u sprovođenju Strategije za rešavanje problematičnih kredita. U proteklom periodu NBS je sprovela sve aktivnosti predviđene Akcionim planom za rešavanje problematičnih kredita, pokazujući na taj način posvećenost i opredeljenost ka rešavanju ovog složenog pitanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, a sprovodeći aktivnosti iz svoje nadležnosti na način koji obezbeđuje očuvanje i jačanje stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema u celini. Novim regulatornim zahtevima NBS pojačavaju se: obaveze banaka u pogledu izveštavanja o problematičnim kreditima, tretman za restrukturirane kredite u skladu sa zahtevima EU i očekivanja supervizora kada je reč o upravljanju problematičnom aktivom. Takođe, u toku 2016. je završena i izrada smernica za objavljivanje informacija o kvalitetu aktive banaka, pri čemu su rezultati posebnih dijagnostičkih ispitivanja kvaliteta aktive banaka, koja su sprovedena po ugledu na ECB, potvrdila adekvatnu kapitalizovanost svih banaka čija je aktiva bila obuhvaćena ovim ispitivanjem. Zatim, uspostavljena je baza podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i o kreditima obezbeđenim hipotekom, za koju banke dostavljaju NBS podatke na mesečnom nivou. Paralelno sa tim, u proceduri je usvajanje Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti. Kao rezultat svih navedenih aktivnosti, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka je u septembru palo na nivo od 19,5%, što je za 2,1 procentnih poena niže u odnosu na kraj 2015. godine i za 2,5 procentnih poena niže na međugodišnjem nivou.
  
• 
  Bazel III standard će se uvoditi u domaću regulativu od kraja juna 2017. godine. Od tog datuma, smanjiće se minimalni zahtevi za kapitalom, a biće uvedeni novi zaštitni slojevi kapitala, u cilju ograničavanja sistemskih rizika. Regulatorne rezerve za procenjene kreditne gubitke će ostati na snazi do 2019. godine, međutim, nedavno usvojeni regulatorni akti omogućavaju bankama da smanje regulatorne rezerve u slučaju ostvarenja propisanog smanjenja učešća problematičnih kredita.
  
• 
  U cilju očuvanja postignute finansijske stabilnosti NBS i Vlada nastaviće sa sprovođenjem Strategije dinarizacije. Strategija se zasniva na aktivnostima koje se mogu objediniti u tri međusobno povezana stuba: 1) održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti – što je ujedno i ključni stub ove Strategije i gde se beleže ključni rezultati koji doprinose dinarizaciji; 2) stvaranje povoljnih uslova za razvoj tržišta dinarskih instrumenata i 3) promovisanje instrumenta zaštite od postojećih deviznih rizika u nebankarskom sektoru. Rezultati Strategije su već vidljivi, kako na strani kredita stanovništvu tako i depozita koji beleže trend rasta, što je rezultat niske inflacije, relativno stabilnog kursa i znatno nižih kamatnih stopa na dinarske kredite u odnosu na period pre tri godine.
  
• 
  
  

Unapređenje saobraćajne infrastrukture

• 
  U dokumentu Transport master plan do 2027. godine, koji je urađen u saradnji sa EU definisana su ulaganja u transportnu infrastrukturu po različitim vidovima saobraćaja i prioritetima. Osnovni cilj master plana transporta za Srbiju je da pruži doprinos u pogledu ostvarivanja bolje i bezbednije transportne mreže koja će privući investicije u nerazvijenije oblasti, poboljšati kvalitet života u tim oblastima i unaprediti trgovinu. Prostornim planom Republike Srbije do 2020. godine utvrđuju se osnove organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora Republike Srbije u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim potencijalima.
  
• 
  U cilju razvoja saobraćajne infrastrukture radiće se na razvijanju logističkih centara regionalnog i lokalnog karaktera na multimodalnim Koridorima 10 i 7, u velikim privrednim regionalnim čvorištima i njihovim gravitacionim zonama. Istovremeno, nastavljeni su radovi na autoputu E-80 (prema granici sa Bugarskom - projekat Istok), kao i na obilaznici oko Beograda i autoputu E-75 (prema granici sa Makedonijom – projekat Jug). Radovi napreduju i na tzv. Koridoru 11, odnosno autoputu E-763 Beograd–Južni Jadran, a u toku je i izrada projektne dokumentacije za autoput Niš–Priština (koji bi preko Drača povezao Koridor 10 sa Jadranom). Idejni projekat za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma (Fruškogorski koridor) je finalizovan, a u toku je izrada planova detaljne regulacije. Celokupna tehnička dokumentacija za Intermodalni terminal i logistički centar „Batajnica” je završena, a početak izgradnje je planiran do kraja 2016. godine. Budući terminal će omogućiti smanjenje udela logističkih troškova u ceni proizvoda, a proizvodi i roba će krajnjim kupcima stizati brže, kvalitetnije i ekonomičnije, čime će se stvoriti i preduslovi za privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta.