Vlada usvaja



Yüklə 0,91 Mb.
səhifə1/21
tarix01.04.2018
ölçüsü0,91 Mb.
#35663
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21


Na osnovu člana 27v stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon i 103/15),

Vlada usvaja


FISKALNU STRATEGIJU

ZA 2017. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2018. I 2019. GODINU


I. MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2017. DO 2019. GODINE
1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike
Strateška posvećenost Vlade ka postizanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU), kao i napredak u ostvarenju ovog cilja, verifikovan je otvaranjem dva nova pregovaračka poglavlja u julu 2016. godine. Redovan politički i ekonomski dijalog o otvorenim pitanjima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane (u daljem tekstu: SSP), usvajanje Programa ekonomskih reformi za period 2016–2018. godine, Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, zatim revidiranog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, sprovođenje Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2016–2020. godine, usklađivanje domaćeg zakonodavstva, kao i donošenje opštih i sektorskih nacionalnih razvojnih strategija, uključujući i ovu strategiju, imaju za cilj da Srbija u što kraćem roku ispuni ekonomske preduslove članstva zacrtane u acquis communautaire.

Proces evrointegracija pored uspostavljanja institucionalnog okvira i jačanja administrativnih kapaciteta, koji treba da obezbede i garantuju demokratiju i vladavinu prava, podrazumeva i kreiranje stabilnog makroekonomskog okruženja, razvoj tržišne ekonomije i jačanje njene sposobnosti da odgovori izazovima konkurencije u EU. Vlada je u prethodnom periodu inicirala, usvojila i sprovela ključne mere za uspostavljanje stabilnosti javnih finansija i celokupnog privrednog ambijenta. Odbor za stabilizaciju i pridruživanje je u aprilu 2016. godine pozdravio jačanje srpske privrede i posebno istakao značaj smanjenja fiskalnog deficita. Uspeh u ostvarivanju ciljeva postavljenih programom fiskalne konsolidacije dobio je zvaničnu potvrdu kroz šest uspešnih revizija Aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF), uz ocenu da su postignuti rezultati značajno iznad očekivanih.

Ekonomija Republike Srbije i tokom 2016. godine ostvaruje poboljšanje svih makroekonomskih indikatora. Projekcija privrednog rasta za ovu godinu po treći put je revidirana naviše (sa početnih 1,8% na aktuelnih 2,7%), uz poboljšanje izgleda u narednom srednjoročnom periodu. Postizanje privrednog rasta u uslovima sprovođenja čvrste fiskalne konsolidacije potvrda je adekvatnog izbora mera kreatora ekonomske politike. Postavljeni trogodišnji ciljevi programa fiskalne konsolidacije, koji se odnose na nivo strukturnog prilagođavanja fiskalnog deficita i udeo javnog duga u bruto domaći proizvod (u daljem tekstu: BDP), dostignuti su godinu dana ranije. Dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi presudno je uticalo na jačanje otpornosti domaće privrede na potrese, a dobro odmerene mere fiskalne i monetarne politike uz njihovu punu koordinaciju, opredelili su da inflacija tokom protekle tri godine bude na niskom i stabilnom nivou, čime su stvoreni uslovi da Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS), u saradnji sa Vladom, snizi ciljanu stopu inflacije. Ovim će se u narednom srednjoročnom periodu dodatno umanjiti neizvesnost u poslovanju celokupne ekonomije, što će dati impuls daljem unapređenju investicionog ambijenta i snižavanju troškova dugoročnog finansiranja potreba privrede, države i stanovništva. Fokus ekonomske i fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu usmeren je na ostvarenje sledećih ciljeva:


  • održavanje makroekonomske stabilnosti uz dalje smanjenje javnog duga i njegovo vraćanje u održive okvire;

  • nastavak primene strukturnih reformi, posebno u domenu javnih preduzeća, kao i podizanje efikasnosti javnog sektora.

Vlada će aktivnim merama u narednom trogodišnjem periodu nastaviti unapređenje poslovnog ambijenta. Postignuta fiskalna stabilnost obezbeđuje poboljšanje svih makroekonomskih performansi. Uspostavljen je model rasta koji se zasniva na povećanju investicija i izvoza. Dugoročnu održivost rasta treba dodatno da podrže kompleksni i sveobuhvatni reformski procesi, koje će Vlada nastaviti da sprovodi, kako bi se otklonile postojeće barijere i rizici. Time se stimuliše privatna inicijativa, budi preduzetništvo i inovativnost i afirmiše razvoj zasnovan na znanju i tehnološkom napretku, što će u krajnjoj liniji doprineti otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je prostor za povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora, čime se obezbeđuje rast raspoloživog dohotka i životnog standarda stanovništva, ali tako da se ne ugroze planirani budžetski deficit i uspostavljeni trend smanjenja javnog duga. Prioritet fiskalne politike ostaje uspostavljanje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i zapošljavanje, obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije.

Podršku fiskalnoj konsolidaciji u narednom periodu daće nastavak sprovođenja strukturnih reformi sa posebnim fokusom na organizaciono i finansijsko restrukturiranje javnih preduzeća u cilju njihovog osposobljavanja za funkcionisanje po tržišnim principima. Rebalansiranje privrede daće dodatnu podršku rastu i obezbediti ključni osnov za održanje stabilnih javnih finansija.

Realizacija ambiciozno postavljenih ciljeva Vlade obezbediće povećanje životnog standarda stanovništva uspostavljanjem održivog, pametnog i inkluzivnog rasta, koji podrazumeva podsticanje konkurentnosti i efikasniju upotrebu resursa, razvoj ekonomije zasnovan na znanju i inovacijama uz bolju participaciju na tržištu rada, smanjenje siromaštva i socijalnu koheziju.


2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja
Globalni ekonomski oporavak odvija se u uslovima nestabilnosti na finansijskim i robnim tržištima, usporenog privrednog rasta razvijenih zemalja i blago poboljšanih makroekonomskih izgleda zemalja u usponu, divergentnih monetarnih politika vodećih centralnih banaka i rastućih geopolitičkih tenzija. Učestale revizije stopa rasta najvećih privreda i ekonomija u usponu dodatno povećavaju neizvesnost na globalnom tržištu usmeravajući tokove kapitala ka „sigurnim utočištimaˮ. Reakcija vodećih centralnih banaka i postepena normalizacija monetarne politike Saveznih rezervi SAD (u daljem tekstu: FED) mogli bi da se odraze na smanjenu spremnost investitora da preuzimaju rizik, a time i na priliv kapitala prema zemljama u usponu, pa i Srbiji. Niske cene nafte i drugih primarnih proizvoda nastavljaju da doprinose dezinflatornim pritiscima. Usporavanje i rebalansiranje kineske privrede u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija negativno utiče na privredni rast i trgovinske tokove, posebno naših najvećih ekonomskih partnera (zemlje EU). U uslovima povećane političke neizvesnosti izazvane odlukom o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva (u daljem tekstu: UK) iz EU, kao i prolongiranjem konačnog dogovora o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Američkim Državama (u daljem tekstu: SAD), postoji mogućnost povećanja protekcionizma, što će i nadalje uticati na usporavanje protoka robe, kapitala i radnika. U nestabilnom globalnom okruženju, privreda Srbije, kao mala i otvorena ekonomija, popravljanjem domaćih makroekonomskih fundamenata smanjila je unutrašnje i spoljne neravnoteže i time ojačala otpornost na eksterne šokove i smanjila rizike iz međunarodnog okruženja.
Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda
Drugu polovinu 2015. godine okarakterisalo je usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, nastavak pada cena primarnih proizvoda i volatilnost na svetskim finansijskim tržištima. U razvijenim ekonomijama privredna aktivnost se odvijala usporeno, a rast se bazirao na rastu domaće tražnje usled povoljne monetarne politike u SAD i evro zoni, dok je izvozna aktivnost stagnirala. Sporiji rast ekonomije Kine i recesije u Rusiji i Brazilu imali su za posledicu usporavanje privredne aktivnosti zemalja u usponu što se nepovoljno odrazilo na globalni ekonomski rast i rast svetske trgovine, koji su iznosili 3,2% i 2,6%, respektivno. Slabljenje izvozne tražnje posebno je pogodilo zemlje neto izvoznike energenata, što je uz smanjeni priliv kapitala, uslovilo pogoršanje njihovih makroekonomskih performansi. Pogoršanje geopolitičke situacije u svetu takođe je usporilo globalni rast u 2015. godini, pa su samo recesivna kretanja u Ukrajini, Libiji i Jemenu uticala na pad globalnog BDP od 0,1 p.p.

Faktori koji su podržavali globalni privredni rast u 2015. godini nastavljaju sa pozitivnim doprinosom i početkom 2016. godine tako da je prema preliminarnoj proceni MMF u prvoj polovini 2016. godine ostvaren rast od 2,9%. Istovremeno, negativni rizici vezani za usporavanje kineske ekonomije i neizvesnost oko konačnog statusa UK u EU, uticali su na usporavanje globalnih trgovinskih i finansijskih tokova. Rast evro zone je stabilan i vođen pre svega rastom privatne potrošnje i investicija. I pored povećanja privatne potrošnje rast u SAD je usporen usled pada bruto investicija u izvozno orijentisanim sektorima, što je posledica negativnih efekata aprecijacije dolara. Privrede zemalja u usponu, kao neto izvoznika bazičnih proizvoda, beleže solidan rast uprkos padu cena sirovina, iako je on u okviru te grupacije heterogen. Rast u Indiji i Kini je snažan, dok je usled suše u Brazilu i niskih cena primarnih proizvoda, region Latinske Amerike zabeležio recesiona kretanja.



Tabela 1. Međunarodno okruženje – makroekonomski pokazatelji

 

2015

2016

2017

2018

Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %

 

 

 

 

Svet ukupno

3,2

3,1

3,4

3,6

Evro zona

2,0

1,7

1,5

1,6

SAD

2,6

1,6

2,2

2,1

Rusija

-3,7

-0,8

1,1

1,2

Zemlje u usponu

4,0

4,2

4,6

4,8

Rast svetske trgovine,%

2,6

2,3

3,8

4,2

Stopa nezaposlenosti, %













Evro zona

10,9

10,0

9,7

9,3

SAD

5,3

4,9

4,8

4,7

Potrošačke cene, prosek perioda, %

 

 

 

 

Evro zona

0,0

0,3

1,1

1,3

Razvijene ekonomije

0,3

0,8

1,7

1,9

Zemlje u usponu

4,7

4,5

4,4

4,2

Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda

1,1

1,1

1,1

/

Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2

-17,3

-8,5

6.2

6.3

Cene metala, u dolarima, godišnje promene3

-23,1

-7,5

1,7

-1,0

Cena rude gvožđa, u dolarima4

55,2

53,9

48,4

42,8

Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %

-47,2

-15,4

17,9

4,8

1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći

2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma

3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma

4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2016.


MMF je u Svetskom ekonomskom pregledu iz oktobra zadržao julsku procenu globalnog ekonomskog rasta od 3,1% za 2016. i 3,4% za 2017. godinu. Prognoza uzima u obzir efekte usporavanja kineske ekonomije što se negativno odražava na investicionu aktivnost i trgovinske tokove, niske cene energenata koje smanjuju prilive zemalja izvoznika, usporavanje rasta u SAD i neizvesnosti u pogledu pregovora o izlasku UK iz EU. Kao posledica novih okolnosti, rast razvijenih zemalja je revidiran naniže, dok su izgledi zemalja u usponu poboljšani. U srednjem roku očekuje se blago usporavanje rasta u većini privreda evro zone kao i SAD, izlazak Rusije iz recesije i solidno ubrzanje rasta u zemljama u usponu, što će zajedno rezultirati ubrzanjem globalnog ekonomskog rasta u 2017. i 2018. godini od 3,4% i 3,6%, respektivno. Evro zona će u 2016. godini rasti po stopi od 1,7%, što je za 0,1 p.p. poboljšano očekivanje u odnosu na julsko, međutim i dalje sporijim tempom nego u 2015. godini. Nastavak jačanja domaće tražnje unutar evro zone, niske cene nafte, umerena fiskalna ekspanzija i akomodirajuća monetarna politika podržaće ekonomski oporavak koji se prognozira na 1,5% u 2017. godini, dok će u suprotnom pravcu delovati oslabljeno poverenje privrednika nakon referenduma u UK. U Španiji i Nemačkoj očekuje se nešto veći rast u 2016. i 2017. godini od ranije predviđenog, dok su izgledi za Italiju blago pogoršani u odnosu na julsku projekciju. Pogoršanje ekonomskih kretanja u međunarodnom okruženju i kontrakcija energetskog sektora uslovili su reviziju rasta SAD na 1,6 % u 2016. i 2,2% u 2017. godini, što je za 0,6 p.p. i 0,3 p.p. niže u odnosu na prethodnu projekciju. Rast zaposlenosti i posledično privatne potrošnje, ali i privatnih investicija, ostaju glavni pokretači rasta i u narednom periodu, dok će doprinos neto izvoza biti negativan usled aprecijacije američkog dolara i slabljenja međunarodne trgovine. Nakon pada ruske privrede od 3,7% u 2015. godini, MMF očekuje nastavak recesije usled produženog delovanja efekata pada cena nafte, sankcija EU i postojećih strukturnih neravnoteža u privredi. Usled nepromenjenih faktora u okruženju očekuje se umeren oporavak ruske privrede u 2017. i 2018. godini.

Prema procenama MMF očekuje se nizak nivo inflacije u 2016. godini i njeno blago ubrzanje tokom srednjoročnog perioda. Predviđa se ubrzanje rasta cena u razvijenijim ekonomijama, sa 0,8% u 2016. na 1,9% u 2018. godini i smanjenje inflacije u zemljama u usponu, sa 4,5% na 4,2%, u istom periodu. Kretanja cena metala i energenata na međunarodnom tržištu od početka 2016. godine pozitivno su se odrazila na privrednu aktivnost zemalja neto uvoznika primarnih proizvoda, mada nešto slabijim intenzitetom nego u 2015. godini. Očekuje se da će cena nafte tipa Brent (prosečna cena nafte tipa „Brent”, „Dubai Fateks” i „Zapadni Teksas”) u 2016. godini iznositi 43,0 $/barel, što je smanjenje od 15,4% u odnosu na 2015. godinu, dok će se u 2017. godini povećati na 50,6 $/barel. Usled slabije investicione tražnje u Kini, cene metala su zabeležile kumulativni pad od oko 50% od 2011. godine. Procenjuje se da će se ovakvi trendovi nastaviti do kraja godine (pad od 7,5%) uz stabilizaciju cena u srednjem roku. Istovremeno, u Kini, koja učestvuje sa 50% u svetskoj proizvodnji čelika i 60% u potrošnji rude gvožđa, očekuje se dalji pad uvoznih cena ove rude sa 53,9 na 48,4 $/metrička tona. Cene žitarica nastavljaju trend pada i u 2016. godini, dok se umeren oporavak predviđa za 2017. i 2018. godinu.

Dezinflatorni pritisci u evro zoni naveli su Evropsku centralnu banku (u daljem tekstu: ECB) da od marta pojača ekspanzivnost monetarne politike, dok se prema najavama FED očekuje postepeno smanjenje ekspanzivnosti monetarne politike u SAD u narednom periodu. Savet guvernera ECB je u oktobru 2016. godine doneo odluku da zadrži referentnu kamatnu stopu na 0,00%. Takođe, potvrđena je negativna kamatna stopa od 0,4% na depozite banaka sa ciljem ohrabrivanja zajmodavaca na veće kreditiranje kompanija i domaćinstava. Opseg programa kvantitativnih olakšica zadržan je na nivou od 80 mlrd evra mesečno (do kraja marta 2017. godine), a od juna 2015. godine proširen je i kupovinom korporativnih dužničkih hartija na sekundarnom tržištu kako bi se kompanije podstakle na dodatne investicije. Prema najnovijim izjavama zvaničnika ove institucije moguće je proširenje ovog programa kako bi se dostigla ciljana inflacija od nešto ispod 2%. S druge strane, na sastanku FED u septembru 2016. godine, odlučeno je da se zadrži referentna kamatna stopa u rasponu od 0,25%-0,50% usled neizvesnosti u pogledu budućeg kretanja globalne ekonomske aktivnosti, uprkos solidnim izveštajima o napretku na tržištu rada i rastu privatne potrošnje, odnosno blagog rasta bruto investicija, kao i niskim inflacionim očekivanjima u SAD. Za 2016. i 2017. godinu MMF je predvideo kamatne stope na tromesečne evro depozite od -0,3% i -0,4%, respektivno. Istovremeno, projektovane kamatne stope na šestomesečne depozite u američki dolarima iznose 1,0% i 1,3%, respektivno.

Prema preporukama MMF od posebnog značaja za globalnu ekonomiju je usvajanje politika kojima se podstiče jačanje rasta. Neophodno je da vodeće zemlje nastave sa strukturnim reformama, akomodirajućom monetarnom politikom i povećanjem javne potrošnje u obrazovanje, tehnologiju i inovacije, dok je za zemlje u usponu od presudne važnosti sprovođenje reformi kojima bi se osigurala otpornost na eksterne šokove i unapredila produktivnost. U mnogim zemljama potrebno je definisati politike zapošljavanja koje će biti usmerene na povećanje fleksibilnosti na tržištu rada, odnosno povećanje stope aktivnosti, s obzirom na svetske migracijske i nepovoljne demografske trendove. Takođe, usporavanje globalne privredne aktivnosti nameće potrebu za uspostavljanjem globalne koordinacije ekonomskih politika, daljim jačanjem finansijske stabilnosti i ograničavanjem prelivanja uticaja poreskih rajeva i ofšor kompanija na fiskalnu politiku.


Makroekonomske procene Evropske komisije za područje Evropske unije
Evropska komisija (u daljem tekstu: EK) je u novembru zadržala majsku procenu rasta privredne aktivnosti EU za 2016. godinu od 1,8% usled prolongiranog dejstva poluga rasta iz 2015. godine, dok je za 2017. godinu projekcija revidirana naniže na 1,6% usled povećanja neizvesnosti. Deprecijacija evra, niska cena nafte, akomodirajuća monetarna politika ECB, povećani javni rashodi i priliv migranata u pojedinim članicama neki su od faktora koji su uticali na ubrzanje rasta u 2015. godini. Međutim, uticaj ovih pozitivnih impulsa je privremenog karaktera i postepeno nestaje pod pritiskom usporavanja ekonomija razvijenih zemalja i svetske trgovine. U narednom periodu očekuje se da domaća tražnja i dalje bude glavni pokretač rasta BDP, koji posebno podupiru prilagodljiv karakter monetarne politike i povoljna fiskalna politika u 2016. godini. Povoljnija kretanja na tržištu rada, u vidu rasta zaposlenosti i zarada, povećaće raspoloživi dohodak domaćinstava i uticati da privatna potrošnja bude glavni pokretač rasta. Rast investicija biće podstaknut boljim uslovima poslovanja, jeftinijim kreditiranjem privrede, povećanim javnim izdacima i sprovođenjem aktivnosti Investicionog plana za Evropu EK. Predviđa se blago ubrzanje rasta izvoza koje ipak neće dostići rast uvoza, ali će negativan doprinos neto izvoza postepeno slabiti i postati blago pozitivan u 2018. godini.

U srednjem roku očekuju se da rast privredne aktivnosti bude praćen rastom zaposlenosti. Sprovedene reforme tržišta rada u nekim članicama evro zone, ali i mere fiskalne politike povoljno će uticati na otvaranje novih radnih mesta. Posredan pozitivan uticaj na tržište rada očekuje se i od oporavka domaće tražnje dok bi očekivani rast zarada trebao da poveća stopu ekonomske aktivnosti. I pored toga što će stopa nezaposlenosti ostati neujednačena među državama članicama, očekuje se smanjenje ukupne nezaposlenosti u EU u 2016. godini na 8,6%, što je za 0,8 p.p. niže u odnosu na 2015. godinu. Trend pada nezaposlenosti će se nastaviti, tako da se na kraju projektovanog perioda očekuje stopa nezaposlenosti ispod 8%, što predstavlja najnižu stopu posle 2008. godine, međutim još uvek veću u odnosu na pretkrizni nivo.


Kataloq: extfiles

Yüklə 0,91 Mb.

Dostları ilə paylaş:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə