Vlada usvaja

Očekuje se da će prosečna inflacija u 2016. godini iznositi 0,3%, što predstavlja blago povećanje u odnosu na 2015. godinu. Prvu polovinu 2016. godine obeležila je niska inflacija usled pada cena energije, dok u trećem kvartalu dolazi do ubrzanja pod uticajem baznog efekta nivoa cena iz prošle godine. Bazna inflacija, koja isključuje visoko volatilne cene energije i hrane, se tokom 2016. godine kretala oko prosečnog nivoa iz 2015. godine i za sada nema naznaka ubrzanja trenda. Ipak, očekuje se da će rast zarada, uz smanjenje proizvodnog jaza, ubrzati baznu inflaciju u narednom periodu. Takođe, pozitivan doprinos rastu inflacije daće i spoljni cenovni pritisci, uz pozitivan predznak za inflaciju uvoznih cena u 2017. godini, nakon što je u četvorogodišnjem razdoblju on bio negativan, te se za 2017. i 2018. godinu prognozira inflacija od 1,6%, odnosno 1,7%.

Pogoršanje globalne tražnje i usporavanje globalnih investicija opredeliće umeren rast izvozne aktivnosti EU, dok će jačanje privatne potrošnje uticati na rast uvoza. Ekonomije evro zone bile su otporne na usporavanje globalnih trgovinskih tokova u prethodnom periodu, usled pozitivnih efekata deprecijacije evra na konkurentnost. I pored smanjenja jediničnih troškova rada, usporavanje globalnog ekonomskog rasta i aprecijacija evra na početku 2016. godine, opredeliće tek blago ubrzanje izvoza EU u narednom periodu sa 3,0% u 2016. godini na 3,5% u 2017. godini. Usled rasta domaće tražnje, kretanje uvoza će biti nešto brže od kretanja izvoza i iznosiće 3,6% u 2016. i 3,9% u 2017. godini. U narednom periodu očekuje se umereno poboljšanje tekućeg računa platnog bilansa i blagi rast suficita sa 2,1% BDP u 2017. na 2,2% BDP u 2018. godini.

Fiskalni izgledi su poboljšani. Smanjenje deficita opšte države najvećim delom rezultat je rasta ekonomske aktivnosti i pada kamatnih stopa. Očekuje se fiskalni deficit opšte države u 2016. godini od 2%, što je smanjenje za 0,4 p.p. u odnosu na prethodnu godinu. Rast zaposlenosti opredeliće smanjenje socijalnih izdvajanja za nezaposlene, što će, uz skroman rast plata u javnom sektoru i stabilan udeo kapitalnih izdataka, dovesti do smanjenja učešća javnih rashoda u BDP. Opadanje učešća javnih prihoda u BDP i dalje je prisutno, najvećim delom kao rezultat smanjenja poreskog opterećenja rada, ali u manjoj meri nego opadanje učešća rashoda u BDP. Manja izdvajanja za kamate će i dalje imati pozitivan uticaj na nivo strukturnog fiskalnog rezultata, iako nešto sporijim tempom usled iscrpljivanja baznog efekta. Uz dalje poboljšanje ciklične komponente, kao i primarnog fiskalnog balansa u 2017. i 2018. godini, to će rezultirati smanjenjem deficita na 1,7% i 1,6%, respektivno. Udeo javnog duga u BDP za 2016. godinu procenjuje se na 86%, dok se u naredne dve godine projektuje njegov postepeni pad na 85,1% u 2017. i 83,9% u 2018. godini. Ovo smanjenje najvećim delom podupiru povoljna privredna kretanja i projektovani primarni suficit.
Makroekonomska kretanja najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije

Očekuje se da rast zaposlenosti i posledično privatne potrošnje obezbedi rast nemačke privrede u narednom periodu, uz blago usporavanje rasta u 2017. godini. Otpornost izvoza na usporavanje globalnih trgovinskih tokova, kao i jačanje građevinske aktivnosti, dodatno će podržati rast u srednjoročnom periodu. I pored očekivanog blagog pada, suficit tekućeg računa ostaje visok, dok će smanjenje troškova zaduživanja, uz rast državnih prihoda, obezbediti budžetski suficit. Rast u prva dva kvartala iznosio je 1,8% i 1,7%, respektivno. Kretanje indikatora poverenja privrednika, broj novih porudžbina u prerađivačkom sektoru i industrijska proizvodnja ukazuju na umereni rast ekonomske aktivnosti u trećem kvartalu, pa se u narednom periodu očekuje blago poboljšanje makroekonomskih indikatora. U uslovima redukovane uvozne tražnje zemalja u usponu, procenjeni ekonomski rast Nemačke u 2016. godini od 1,9% baziran je na rastu domaće potrošnje usled rasta raspoloživog dohotka, što je omogućeno povoljnijim kretanjima na tržištu rada, nižim troškovima zaduživanja kao i niskim cenama energenata. Rast privatne potrošnje će ostati glavni pokretač rasta, uz solidan doprinos investicija, koje će biti podržane snažnim rastom građevinske aktivnosti. Očekuje se da će rast ukupnih investicija iznositi 2,5% u 2016. i 1,9% u 2017. godini. Planirani rast socijalnih davanja, kao posledica povećanja neoporezivog dela dohotka i dečjeg dodatka, blago će povećati javne rashode, dok će u suprotnom smeru delovati niži izdaci za migrante. Prognozira se blago smanjenje budžetskog suficita sa 0,6% BDP na 0,4% BDP u 2017. godini. Spoljnotrgovinski suficit će biti blago snižen zbog slabljenja efekta niske cene energije, odnosno ubrzanog rasta uvoza usled rasta domaće tražnje. Efekti niskih cena nafte na inflaciju će do kraja sledeće godine biti iscrpljeni, pa se očekuje postepeno ubrzanje rasta cena sa 0,4% u 2016. na 1,5% u 2017. godini.

Započeti oporavak italijanske privrede tokom 2015. godine, podstaknut niskim cenama nafte i jačanjem privatne potrošnje, trebalo bi da se nastavi i u narednom periodu, sa 0,7% u 2016. na 0,9% u 2017. i 1,0% u 2018. godini. Glavni doprinos rastu u narednim godinama daće domaća potrošnja, dok će doprinos neto izvoza biti negativan. Niska inflacija, rast zaposlenosti i plata stimulativno će delovati na privatnu potrošnju, dok će visoko učešće nenaplativih kredita imati suprotan uticaj. Manje poresko opterećenje rada za upošljavanje novih radnika će rezultirati blagim smanjenjem stope nezaposlenosti sa 11,5% u 2016. na 11,4% u 2017. godini. Oporavkom eksterne tražnje povećaće se potrebe za širenjem kapaciteta prerađivačke industrije, dok će dodatni impuls dati promena legislative (npr. smanjenje poreza na dobit), pa se u narednom periodu očekuje snažan rast investicija. Takođe, predviđa se dalje jačanje građevinskog sektora usled započetih aktivnosti iz Investicionog plana za Evropu, u okviru kog se finansira osam infrastrukturnih projekata sa 1,4 mlrd evra. Suficit tekućeg računa platnog bilansa će biti manji za 0,3 p.p. u 2017. godini nego u 2016. godini i iznosiće 2,5% BDP. Sa rastom cena energenata i profita kompanija, inflacija će se ubrzati sa 0% u 2016. na 1,2% u 2017. godini. Fiskalni deficit će u 2016. godini biti manji za 0,2 p.p. u odnosu na prethodnu godinu i iznosiće 2,4%, zahvaljujući većem primarnom suficitu i nižim troškovima kamata. Povećani izdaci za penzije uz skroman rast plata u javnom sektoru uticaće na rast primarnih tekućih rashoda, što će biti kompenzovano daljim padom troškova zaduživanja, pa se očekuje da deficit u 2017. godini ostane nepromenjen. Javni dug će stagnirati na nivou od 133,1% BDP do 2018. godine usled nižih kamatnih stopa, odnosno rasta nominalnog BDP.

Oporavak privreda zemalja EU prate povećani unutrašnji i spoljni rizici. Rast zemalja EU neće biti ujednačen i dovoljan da se ubrza konvergencija među zemljama članicama. Rizici se odnose na mogućnost da se efekti usporavanja privreda zemalja u usponu, posebno u Kini, preliju na evro zonu preko trgovinskih i investicionih tokova, ali i na neizvesnost u pogledu budućih kretanja cena sirovina i energenata na međunarodnom tržištu. Sa druge strane, brži globalni rast od projektovanog rezultirao bi rastom tražnje za naftom, dok bi smanjena ulaganja u kapacitete naftnog sektora usled nepovoljnih cenovnih kretanja, mogla imati za posledicu smanjenje ponude ovog energenta, što bi združeno uslovilo rast cena nafte veći od pretpostavljenog. Politički faktori će takođe uticati na rast zemalja EU u 2017. godini, s obzirom na pregovore o izlasku UK, što može usporiti slobodan protok robe, kapitala i radnika unutar EU, ali i geopolitičke tenzije koje povećavaju averziju investitora prema riziku, tj. utiču na smanjenje investicija.
3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period od 2017. do 2019. godine
Uspešno sprovedene mere fiskalne politike i uspostavljanje povoljnog poslovnog i investicionog ambijenta tokom 2015. godine rezultirali su značajnim poboljšanjem svih ekonomskih tokova u 2016. godini. Privredna aktivnost se ubrzava, fiskalni deficit i deficit spoljnotrgovinske razmene se smanjuju, stanje na tržištu rada se poboljšava, a inflacija je niska i stabilna. Postignuta makroekonomska stabilnost, uz reformu privrednog sistema, stimulativno je delovala na investicionu aktivnost i rast konkurentnosti domaće privrede na međunarodnom tržištu, čime je, uz poboljšane uslove razmene, obezbeđen rast izvoza. Pored toga, oporavak naših spoljnotrgovinskih partnera, u uslovima ekspanzivne monetarne politike ECB i pada cene nafte, dodatno je uticao na povoljna ekonomska kretanja. Učvršćivanje makroekonomske stabilnosti manifestuje se kroz smanjenje unutrašnjih i spoljnih neravnoteža i povećanje investicija, dok su očekivani negativni efekti fiskalne konsolidacije izostali. Sistemsko rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, uz implementaciju strukturnih reformi iz oblasti radnog zakonodavstva i građevinarstva, povoljno se odrazilo na poslovni ambijent i napredak Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti, kao i na poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje. Uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike omogućena je dalja relaksacija monetarne politike, uz očuvanje relativne stabilnosti kursa kojoj je doprinosilo i smanjenje neravnoteža.

Privredna aktivnost
Rast privredne aktivnosti je makroekonomski održiv. Pokretači privrednog rasta na strani tražnje su investicije i izvoz, a na strani ponude usluge i industrijska proizvodnja. Trenutni pokazatelji, kao i srednjoročni izgledi za realni sektor ukazuju na ubrzanje privredne aktivnosti. Poboljšana kretanja uslovila su reviziju svih makroekonomskih agregata za naredni srednjoročni period. Osnovni scenario razvoja u naredne tri godine zasnovan je na povećanju udela investicija u BDP, smanjenju udela javnih rashoda u BDP, povećanju udela izvoza robe i usluga u BDP, uz smanjenje udela deficita tekućih transakcija u BDP. Ključne pretpostavke za ostvarivanje predviđenog srednjoročnog scenarija su očuvanje fiskalne stabilnosti, nastavak restrukturiranja privrede (posebno u delu javnog sektora), dalje unapređenje poslovnog okruženja, širenje i modernizacija proizvodnih kapaciteta, pre svega u sektoru razmenljivih dobara, kao i održavanje kontinuiteta u približavanju EU.

Realni sektor
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS), u 2015. godini zabeležen je rast BDP od 0,8%, uprkos snažnom fiskalnom prilagođavanju, povećanoj neizvesnosti na međunarodnom planu i usporenom oporavku glavnih spoljnotrgovinskih partnera. Takođe, jaka suša u letnjim mesecima imala je za posledicu pad bruto dodate vrednosti (u daljem tekstu: BDV) sektora poljoprivrede od 7,7%, što se negativno odrazilo na stopu ukupnog ekonomskog rasta u toj godini. Rast BDP je postignut na ekonomski zdrav način, kroz jačanje investicione i izvozne aktivnosti, što je neophodan uslov za njegovu održivost. Reforme poslovnog ambijenta, uz poboljšanje finansijske pozicije preduzeća, pozitivno su se odrazile na rast investicija koji je iznosio 5,6%. Negativni efekti fiskalne konsolidacije na finalnu potrošnju ublaženi su padom cena nafte, nižim troškovima zaduživanja i povećanim prilivom doznaka. Poželjnu strukturu započetog oporavka privredne aktivnosti tokom 2015. godine dodatno potvrđuje solidan rast industrijske proizvodnje od 3,2%, vođen pre svega oporavkom elektroenergetskog sektora, ali i nastavkom rasta prerađivačke industrije. Nakon trogodišnjeg pada, građevinarstvo ostvaruje rast od 2,7%, što je rezultat intenzivirane investicione aktivnosti koja je dodatno podstaknuta ubrzanjem procedura izdavanja građevinskih dozvola. Mere fiskalne konsolidacije uslovile su pad BDV manjeg dela uslužnog sektora (delatnosti državne uprave, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite), dok je veći broj uslužnih grana ostvario pozitivna kretanja (turizam, trgovina, saobraćaj, telekomunikacije i finansijske usluge).
Tabela 2. Bruto domaći proizvod, stope realnog rasta, %

	2015	Q1 2016*	Q2 2016*	2016
Bruto domaći proizvod	0,8	3,8	2,0	2,7
Rashodni pristup
Privatna potrošnja	0,5	0,9	1,3	0,6
Državna potrošnja	-1,5	3,3	4,6	3,9
Investicije	5,6	8,4	4,9	6,4
Izvoz robe i usluga	10,2	11,6	10,0	9,2
Uvoz robe i usluga	9,3	4,7	12,3	6,2
Proizvodni pristup
Poljoprivreda	-7,7	7,1	4,3	8,4
Industrija	3,2	6,4	-0,6	3,1
Građevinarstvo	2,7	15,1	6,1	8,9
Usluge	0,8	2,4	2,4	1,7

* Prema redovnom kalendaru RZS 30. novembra 2016. godine očekuju se manje korekcije navedenih podataka

Izvor: RZS i MFIN

Pozitivna privredna kretanja, započeta u 2015. godini, nastavljena su i tokom 2016. godine. Nakon međugodišnjeg rasta od 3,8% u prvom kvartalu, odnosno 2,0% u drugom, prema fleš proceni RZS u trećem tromesečju ostvaren je rast BDP od 2,5%, što rezultira rastom BDP u prvih devet meseci od 2,7%.

Posmatrano po agregatima upotrebe, neto izvoz i investicije dali su najznačajniji doprinos međugodišnjem rastu BDP u prvom tromesečju (2,7 p.p. i 1,3 p.p, respektivno). U drugom kvartalu investiciona aktivnost je i dalje značajan generator rasta, ali uz vodeću ulogu privatne potrošnje sa doprinosom od 1,0 p.p, dok u trećem kvartalu, prema proceni Ministarstva finansija, pozitivan doprinos rastu daju svi agregati, osim zaliha. Povoljan ambijent za intenziviranje privredne aktivnosti kreiran je uspešnom fiskalnom konsolidacijom, reformom radnog zakonodavstva i efikasnijom državnom administracijom. Rast zaposlenosti i zarada, smanjenje troškova finansiranja i veći obim novoodobrenih kredita, posebno gotovinskih, kao i povoljna kretanja cena, daju stimulans potrošnji, što je opredelilo rast finalne potrošnje u prvih devet meseci od 1,4% uvozne aktivnosti. Istovremeno, niži troškovi zaduživanja i niske cene nafte pozitivno utiču na portfolija preduzeća intenzivirajući investicionu aktivnost privatnog sektora, što je uz obimnije infrastrukturne radove obezbedilo rast ukupnih investicija od oko 5,5%. Veća izvozna tražnja, nove tržišne niše, poboljšanje konkurentske pozicije uz povoljne odnose razmene rezultirali su rapidnim rastom izvoza od oko 11%. Diversifikacija investicija u veliki broj delatnosti koje proizvode razmenljiva dobra obezbedila je široku disperzivnost izvoza, čime je smanjen rizik njegovog usporavanja u srednjem roku. Uvozna aktivnost je determinisana potrebama privrede za investicionim dobrima i sirovinama, što ima za posledicu rast uvoza, ali po nižoj stopi od rasta izvoza, pa je doprinos neto izvoza pozitivan.

Posmatrano na strani ponude pozitivan doprinos rastu daju svi proizvodni sektori. U prvom kvartalu rast BDP vođen je rastom industrije i usluga, 1,4 p.p. i 1,2 p.p, respektivno, dok u drugom tromesečju usluge preuzimaju ulogu vodećeg izvora rasta (1,2 p.p), a industrija beleži negativna kretanja usled smanjenog obima proizvodnje elektroenergetskog sektora. Ovaj pad delom je posledica sprovođenja kapitalnog remonta proizvodnih kapaciteta, a delom mu se može pripisati i obračunski karakter imajući u vidu rekordnu proizvodnju ovog sektora u istom periodu prošle godine sa ciljem da se nadomeste gubici izazvani poplavama, čime je baza sa kojom se poređenje vrši izuzetno visoka. U trećem kvartalu zadržana je struktura rasta iz prve polovine godine, ali uz najznačajniji doprinos poljoprivrede, kao rezultat ostvarenih rekordnih prinosa pojedinih biljnih kultura.
Indikator privredne aktivnosti Srbije – IPAS

Indikator privredne aktivnosti Srbije predstavlja pokazatelj koji Ministarstvo finansija izrađuje za potrebe praćenja ukupne ekonomske aktivnosti u mesečnoj dinamici. Pripada grupi koincidirajućih kompozitnih indikatora, a bazira se na primeni Čao-Lin (Chow-Lin) regresionog metoda za temporalnu dezagregaciju vremenskih serija. Za razliku od zvaničnih kvartalnih statističkih podataka o BDP, IPAS daje ocenu ekonomske aktivnosti u frekventnijoj dinamici, te s jedne strane pokazuje mesečne fluktuacije ekonomske aktivnosti koje ostaju prikrivene u zvaničnim kvartalnim podacima, a s druge strane, budući da je dostupan značajno pre zvaničnih podataka o BDP, služi i kao pravovremeni pokazatelj tekućih ekonomskih kretanja.

Kretanje ekonomske aktivnosti mereno ovim indikatorom konzistentno je sa zvaničnim statističkim podacima o kretanju BDP. Prema podacima IPAS privredna aktivnost se počev od septembra 2014. godine nalazi na putanji kontinuiranog rasta, pri čemu je do februara 2016. godine taj rast snažan, a potom nešto umerenijeg intenziteta. Mesečnu dinamiku ekonomske aktivnosti tokom 2016. godine karakterišu neujednačene stope rasta. Najveći rast, međugodišnje posmatrano, ostvaren je u februaru kada je privreda rasla po stopi od 4,7% što je ujedno i najviši nivo ekonomske aktivnosti na mesečnom nivou još od aprila 2008. godine. Rast u ovom mesecu rezultat je snažnog povećanja ekonomske aktivnosti u industrijskom i uslužnom sektoru koji daju najveći doprinos ukupnom privrednom rastu. Relativno visok rast privrede ostvaruje se i u narednim mesecima, da bi u junu bila zabeležena najniža stopa ekonomskog rasta od 0,9% mg, pre svega kao posledica pada industrijske proizvodnje usled remonta elektroenergetskih kapaciteta, čiji je negativan uticaj zabeležen i u julu. U avgustu ukupna ekonomska aktivnost raste po stopi od 3,0%, dok u septembru ostvaruje nešto usporeniji rast od 2,1% usled jednokratnog efekta potpune obustave proizvodnje u naftnoj industriji.

Kretanje IPAS u prvih devet meseci i očekivano kretanje do kraja godine, uz realizaciju određenih pozitivnih rizika, ukazuje da bi godišnji rast BDP mogao biti i nešto veći od trenutno aktuelne procene od 2,7%.

Rast BDV potvrđen je i kretanjima visoko frekventnih indikatora u svim proizvodnim delatnostima. Fizički obim ukupne industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2016. godine povećan je za 5,2% u odnosu na isti period 2015. godine, pri čemu su generatori rasta široko disperzovani, što potvrđuje činjenica da pozitivan doprinos daje 20 od ukupno 29 delatnosti. Ostvaren je rast rudarstva od 5,4% mg, dok je proizvodnja električne energije veća za 4,5% mg. Rast prerađivačke industrije od 5,5% mg, vođen je izvozno orijentisanim granama (prehrambena, hemijska i duvanska industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja električne opreme). Posmatrano po namenskim grupama najveći rast proizvodnje u odnosu na isti period prethodne godine ostvaren je kod trajnih industrijskih proizvoda (10,7% mg), što je rezultat povećanog obima proizvodnje električnih aparata i nameštaja. Značajno povećanje zabeleženo je i u segmentu intermedijarnih proizvoda (9,9% mg), vođeno rastom hemijske i industrije gume i plastike, čime je ova grupa proizvoda dala najveći doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje od 2,7 p.p. Netrajnih industrijskih proizvoda proizvedeno je više za 3,9% mg, uz najznačajniji rast duvanske i prehrambene industrije, dok je proizvodnja kapitalnih dobara na približno istom nivou kao u periodu januar-septembar 2015. godine, uz nastavak negativnih trendova u proizvodnji motornih vozila. Promena legislativnog okvira i pojednostavljenje administrativnih procedura podržali su investicioni ciklus u građevinarstvu što je rezultiralo rastom vrednosti izvedenih radova u prvih devet meseci od 9,3% mg. i rastom broja izdatih građevinskih dozvola od 16,8% mg. Intenziviranje građevinske aktivnosti ostvareno je kako u segmentu visokogradnje tako i u segmentu infrastrukturnih ulaganja. Rast zarada i povoljna cenovna kretanja obezbedila su veći raspoloživi dohodak domaćinstava, što je opredelilo rast uslužnog sektora uprkos pesimističnim očekivanjima usled mera fiskalne konsolidacije. Realni promet u trgovini na malo je povećan za 8,0% mg, uz najznačajniji rast prometa neprehrambenim proizvodima za 9,7% mg, zatim prometa hrane, pića i duvana koji je iznosio 7,6% mg, dok se motornim gorivima trgovalo u obimu većem za 6,8% mg. Strateška orijentacija Vlade ka jačanju turističkih usluga rezultirala je rastom broja turista kojih je u ovom periodu bilo oko 2,1 milion, što je povećanje od 12,3% u odnosu na isti period prethodne godine uz preko šest miliona ostvarenih noćenja. Prema trenutnim procenama, prinosi najvažnijih poljoprivrednih kultura su znatno iznad višegodišnjeg proseka. Rod kukuruza, kao najznačajnije poljoprivredne kulture veći je za 36,6% u odnosu na prošlogodišnji, a pšenice za 18,8%. Pored žitarica veća je i proizvodnja industrijskog bilja i to suncokreta za 43,6%, soje za 29,2% i šećerne repe za 17,2%.