Vlada usvaja

Tabela 9. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, u mlrd dinara

	I - IX 2015	I - IX 2016	I-IX % rasta	2016/2015 % rasta
JAVNI PRIHODI	1.237,7	1.352,4	9,3	7,4
Tekući prihodi	1.232,8	1.344,6	9,1	7,2
Poreski prihodi	1.066,9	1.163,6	9,1	7,5
Porez na dohodak građana	105,7	112,7	6,6	5,7
Porez na dobit pravnih lica	50,4	62,6	24,1	25,3
Porez na dodatu vrednost	304,5	331,5	8,9	7,6
Akcize	167,3	198,1	18,4	12,5
Carine	24,1	26,6	10,2	8,9
Ostali poreski prihodi	46,7	48,2	3,4	1,4
Doprinosi	368,2	383,9	4,3	4,0
Neporeski prihodi	166,0	181,0	9,1	5,6
Donacije	4,9	7,8	59,8	44,1
JAVNI RASHODI	1.288,8	1.356,9	5,3	3,5
Tekući rashodi	1.200,3	1.239,7	3,3	2,3
Rashodi za zaposlene	306,2	308,1	0,6	0,8
Kupovina robe i usluga	174,7	193,0	10,5	11,4
Otplata kamata	105,7	109,6	3,7	6,7
Subvencije	67,8	62,5	-7,8	-10,6
Socijalna pomoć i transferi	515,4	526,5	2,2	0,9
od čega penzije	365,9	369,1	0,9	1,2
Ostali tekući rashodi	30,5	40,0	31,1	13,4
Kapitalni rashodi	64,0	86,3	34,9	13,7
Neto budžetske pozajmice	2,0	2,6	30,9	28,3
Otplata po osnovu garancija	22,6	28,1	24,7	29,5
REZULTAT	-51,1	-4,5

Izvor: MFIN
Stanje docnji budžetskih korisnika i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja poslednjeg dana septembra 2016. godine iznosilo je 5,2 mlrd dinara (oko 0,1% BDP), što je manje u odnosu na kraj 2015. godine za 1,6 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP „Putevi Srbije” smanjili su docnje u plaćanju za 1,6 mlrd dinara, dok je stanje docnji organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ostalo nepromenjeno.
Tabela 10. Stanje docnji u plaćanju budžetskih korisnika i OOSO, u mlrd dinara

	31.12.2015.	30.9.2016.
Budžetski korisnici i JP Putevi Srbije	5,4	3,8
OOSO	1,4	1,4
UKUPNO	6,8	5,2

Izvor: MFIN

Povoljnija fiskalna pozicija u 2016. godini je u najvećoj meri rezultat boljeg ostvarenja prihoda. Faktori koji su doprineli revidiranju procene fiskalnog deficita u 2016. godini naniže, svrstani su u sledeće grupe: uticaj bazne vrednosti (ostvarenje u 2015. godini), efekti revidiranog makroekonomskog okvira, procena uplate jednokratnih neporeskih prihoda, kretanje potrošnje akciznih proizvoda, znatno bolja naplata poreza na dobit itd. Identifikacija ovih faktora i njihovog dejstva izvršena je prevashodno u analitičke svrhe. Ukupno dejstvo svih identifikovanih faktora na procenu deficita u 2016. godini iznosi 1,8%.

Ukupno naplaćeni prihodi u 2015. godini bili su za 19 mlrd dinara veći od procene koja je poslužila kao osnova za izradu plana za 2016. godinu. Od toga 4 mlrd dinara nema trajni uticaj na deficit, te je kao bazni efekat, koji je umanjio deficit, identifikovano 15 mlrd tj. 0,36% BDP.

Efekat revidiranog makroekonomskog okvira na niži fiskalni deficit je procenjen na 0,24% BDP. Već je bilo reči o efektima bržeg privrednog rasta (revizija sa 1,8% na 2,7%) na pojedinačne poreske oblike. Ocena ukupnog efekta dobijena u ovoj analizi je zasnovana na konceptu osetljivosti javnih prihoda u odnosu na stopu realnog rasta BDP. Snažniji rast privredne aktivnosti odražava se pre svega na rast socijalnih doprinosa i poreza na dohodak, ali i na ostale oblike prihoda. Neki oblici neporeskih prihoda takođe su pod uticajem nivoa ekonomske aktivnosti. Makro efekti na kretanje PDV su nešto manji usled uticaja niže inflacije na nominalni nivo potrošnje, ali i drugih faktora kao što su rast kreditne aktivnosti, kretanje ostalih oblika raspoloživog dohotka građana i efikasnost naplate. Treba napomenuti da u ovako izračunat efekat nije ušla potrošnja akciznih proizvoda koja je identifikovana zasebno (svakako delom pod uticajem makro okruženja), imajući u vidu da je prilikom originalne projekcije prihoda od akciza potrošnja uzeta kao konstantna. Dodatno, jedan manji deo efekta boljeg makroekonomskog okvira na niže učešće fiskalnog deficita u BDP, može se pripisati većem nominalnom iznosu BDP u odnosu na planiran.

Ostali faktori koji su uticali na bolju fiskalnu poziciju zemlje su i nastavak rasta ukupne efikasnosti naplate poreskih prihoda, kretanje visine i dinamike PDV povraćaja u odnosu na prvobitno planirane, znatno bolja naplata poreza na dobit, uplata vanrednih neporeskih prihoda i podbačaj izvršenja na pojedinim kategorijama rashoda. Faktor koji će negativno delovati na nivo deficita u 2016. godini je preuzimanje duga HIP Petrohemija u javni dug. Deficit će povećati i isplata jednokratne pomoći penzionerima.

• 
  Fiskalne projekcije u periodu od 2017. do 2019. godine
  

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike su usmereni na dalje smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa smanjenje deficita opšte države na 1% BDP do 2019. godine, i učešća javnog duga na ispod 70% BDP. Ovo podrazumeva strukturno fiskalno prilagođavanje od oko 4% BDP, od čega je već u 2015. godini ostvareno prilagođavanje od 2,6%, a u 2016. od oko 1,3% BDP. Strukturni deficit je nivo deficita koji ne zavisi od privrednog ciklusa i iz kog su isključeni jednokratni prihodi i rashodi. Primarni rezultat, kao razlika fiskalnog rezultata i neto otplata kamata, ima rastući trend i već ove godine se očekuje ostvarivanje primarnog suficita. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2017. do 2019. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i odgovarajućim merama na prihodnoj i rashodnoj strani, uključujući i reforme velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor za nove politike. Fiskalni prostor predstavlja pozitivnu razliku između ciljanog i očekivanog deficita, to jest raspoloživa sredstva koja nastaju kao razlika između očekivanih prihoda i raspoređenih rashoda. Smanjenje deficita prevashodno prilagođavanjem na rashodnoj strani budžeta i povoljna makroekonomska kretanja koja su dovela do boljih rezultata na prihodnoj strani rezultirali su boljim rezultatom od očekivanog. U narednom periodu, shodno tome, nivoi deficita u slučaju nepromenjene politike biće niži od ciljanih deficita što omogućava usvajanje i sprovođenje novih politika. Kreatorima fiskalne politike, fiskalni prostor omogućava veću slobodu u izboru načina raspodele sredstava s obzirom da im je na raspolaganju veći broj opcija. Fiskalni prostor se može iskoristiti kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani, smanjenjem poreskih stopa ili ukidanjem određenih nameta. Ukoliko bi se, pak, fiskalni prostor iskoristio za prevremenu otplatu duga ili povećanje depozita dodatno bi se smanjio deficit. U predstavljenom srednjoročnom fiskalnom okviru, fiskalni prostor je prikazan kao neraspoređeni deo rashoda.

Fiskalni prostor u 2017. godini biće iskorišćen za povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora. Zahvaljujući odličnim fiskalnim rezultatima u 2015. i 2016. godini omogućeno je delimično povećanje plata i blago povećanje penzija svim penzionerima. Povećanje plata delu javnog sektora u iznosu od 3–6% i povećanje penzija u iznosu od 1,5% će povećati deficit za oko 0,4% BDP. Ove mere i njihovi iznosi su dizajnirani tako da ne ugroze intenzitet fiskalne konsolidacije i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard delu stanovništva i stimulišu privatnu potrošnju.

Tabela 11. Fiskalni agregati u periodu 2015–2019. godine, % BDP

opis	izvršenje	procena	projekcija
	2015	2016	2017	2018	2019
Javni prihodi	41,9	43,3	42,4	41,6	41,1
Javni rashodi	45,6	45,4	44,1	42,9	42,1
od čega fiskalni prostor				0,3	0,8
Konsolidovani fiskalni rezultat	-3,7	-2,1	-1,7	-1,3	-1,0
Primarni konsolidovani rezultat	-0,5	1,2	1,4	1,6	1,7
Dug opšte države	76,0	74,6	73,9	70,7	67,0
Realna stopa rasta BDP	0,8%	2,7%	3,0%	3,5%	3,5%