Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
|
Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije nevladinim organizacijama, političkim partijama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U proteklom periodu nivo ove kategorije je bio oko 1% BDP, jedino je u 2014. godini učešće ovih rashoda u BDP povećano na 1,4% zbog naknade štete uzrokovane katastrofalnim poplavama. Efekti Zakona o finansiranju lokalne samouprave bi trebalo da se odraze u većoj meri i na ovu rashodnu kategoriju. Do 2019. godine ovi rashodi će biti na nivou od 1,2% BDP. Kapitalne investicije su rashodna kategorija koja ima najveći uticaj na privrednu aktivnost i predstavljaju prioritetnu oblast. Nivo učešća kapitalnih investicija u BDP koji je u prethodnom periodu bio oko 3% se smatra nedovoljnim i poželjno je povećanje na bar 4%. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države stvorio se fiskalni prostor koji bi se morao delom iskoristiti za povećanje investicija. Kod kapitalnih izdataka prisutno je neefikasno i nedovoljno korišćenje sredstava iz potpisanih međunarodnih kredita koji se ne povlače u dovoljnoj meri. Najznačajniji infrastrukturni radovi su na Koridorima 10 i 11 koji se uglavnom finansiraju iz međunarodnih kredita. Iskorišćenjem dela fiskalnog prostora za kapitalne investicije njihov nivo bi mogao biti i veći od 3,6% BDP koliko je trenutno predviđeno u 2019. godini. Budžetske pozajmice predstavljaju sredstva koja se, u najvećoj meri, daju za obezbeđenje likvidnosti i dokapitalizaciju državnih preduzeća i banaka. Ovi rashodi su značajno povećani u periodu od 2012. do 2014. godine zbog rešavanja problema državnih banaka. Ovome treba dodati i preuzimanje duga avio kompanije JAT i obezbeđenje likvidnosti JP „Srbijagas”. Novina u 2017. godini su izdaci za tekuću likvidnost RTB Bor u iznosu od 2 mlrd dinara. S obzirom da se ne očekuju novi problemi u bankarskom sektoru i da je jedan od prioriteta u narednom periodu reforma javnih preduzeća, očekuje se stabilizacija ovih rashoda na nivou od 0,05% BDP. Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da te kompanije nisu mogle da ih izvršavaju. Ovi rashodi predstavljaju veliki teret za budžet s obzirom na dugogodišnje neefikasno poslovanje velikog broja državnih preduzeća i privrednih društava. Najveći izdaci po ovom osnovu odnose se na JP „Srbijagas”, „Železnice Srbije” a.d, Železaru Smederevo a.d, JAT i Galeniku a.d. Treba napomenuti da se značajna sredstva po ovom osnovu plaćaju i za JP „Putevi Srbijeˮ, ali da se ovi izdaci klasifikuju kao klasična otplata duga s obzirom da je ovo preduzeće deo opšte države. Slično kao i kod budžetskih pozajmica i ovde će doći do snižavanja značaja ovih rashoda ukoliko se na pravi način reše problemi neefikasnosti javnih preduzeća. Planom otplate predviđeno je značajno smanjenje već u 2017. godini, dok će u 2019. godini ovi rashodi iznositi samo oko 0,3% BDP.
Srbija se u prethodnim godinama suočila sa značajnim rashodima koji su rezultat realizovanih fiskalnih rizika. Reč je pre svega o otplatama po osnovu otplata po osnovu garancija, isplatama po osnovu sudskih odluka, rešavanje pitanja državnih finansijskih institucija, preuzimanje negarantovanih dugova javnih preduzeća u javni dug i sl. Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati kratkoročna i srednjoročna odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano. Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira. Makroekonomske pretpostavke i osetljivost fiskalnih agregata Odstupanja makroekonomskih pretpostavki od osnovnog scenarija mogu dovesti do odstupanja fiskalnih agregata od projektovanog nivoa. Negativni scenario koji u narednom periodu podrazumeva pad privredne aktivnosti ili manji rast, doveo bi do značajnog smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljnotrgovinske razmene. U tom slučaju došlo bi do manjih prihoda, i posledično većeg deficita, ukoliko se ne bi išlo na dodatno prilagođavanje na rashodnoj strani. U skladu sa ocenama osetljivosti fiskalnog balansa, svaka promena realnog rasta za 1 p.p. BDP dovodi do promene fiskalnog rezultata od oko 0,36% BDP. U slučaju da se u narednom trogodišnjem periodu ostvare niže stope realnog rasta BDP (po 1 p.p. manje prosečno godišnje) od planiranih, kumulativno povećanje fiskalnog deficita bi iznosilo preko 40 mlrd dinara. Inflacija je osnovna determinanta opšte makroekonomske stabilnosti. Usled modifikacije fiskalnih pravila o indeksaciji plata i penzija, u narednom periodu inflacija će u manjoj meri opredeljivati kretanje ukupnog nivoa rashoda, nego što je to bio slučaj u ranijem periodu. Što se tiče prihodne strane uticaj inflacije na indirektne poreze može biti kratkoročno povoljan, ali usled neminovnog prilagođavanja realnog nivoa potrošnje taj efekat se gubi ukoliko je nivo dohotka ograničen. Sličan kratkoročni efekat ima i devizni kurs. Pojedine prihodne stavke se usklađuju godišnje sa inflacijom (uglavnom neporeski prihodi i visina pojedinih akciznih stopa), pa sa te strane postoji određeni rizik, ali usled niskih projektovanih vrednosti inflacije on nije visok. Inflacija sa druge strane može indirektno da utiče na visinu deficita i javnog duga. U slučaju da se kreće značajno iznad targetiranih vrednosti, tokom procesa usklađivanja relevantnih kamatnih stopa, može doći do povećanja kamatnih stopa na javni dug. Sa druge strane indeks potrošačkih cena velikim delom utiče na kretanje ukupnog deflatora BDP, samim tim i na visinu nominalnog BDP, kao imenioca učešća deficita i javnog duga u bruto domaćem proizvodu. Na izdatke za kamate, osim visine i strukture javnog duga utiču i faktori kao što su devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu. S obzirom na nepredvidivost kretanja pojedinih varijabli, moguće je povećanje potrebnih sredstava za kamate u narednom periodu. Kamatna politika koju vode određene međunarodne institucije (FED, ECB itd.) može uticati na opšti nivo kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, što za Republiku Srbiju kao malu otvorenu ekonomiju predstavlja dodatni fiskalni rizik. Državne garancije Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 9,7% u ukupnom javnom dugu, prema nacionalnoj metodologiji, na kraju 2015. godine. Najveće učešće ovih obaveza u javnom dugu, nešto iznad 14% u proseku zabeleženo je između 2009. i 2013. godine. Na kraju 2015. godine stanje duga po osnovu izdatih garancija iznosilo je 2,4 mlrd evra, odnosno 7,2% BDP. Stanje duga po ovom osnovu smanjeno je za nešto više od 300 miliona evra. Tabela 14. Stanje duga po osnovu izdatih garancija u mil. evra
Izvor: MFIN, Uprava za javni dug Ukupna planirana otplata po ovom osnovu u 2016. godini iznosi 61 mlrd dinara. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija. Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem. Tabela 15. Ukupno plaćene obaveze po osnovu garancija po korisnicima, mlrd dinara
Izvor: MFIN, Uprava za javni dug Rastući indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze iz izdatih garancija. S toga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije. Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih i javnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. Nove garancije u 2015. izdavane su ograničeno, samo za kredite koji su u funkciji javnih investicija. Garancije su izdate preduzeću JP „Srbijagasˮ za izgradnju gasovoda Aleksandrovac–Tutin u iznosu od 20 mil. evra i JP EPS za finansijsko restrukturiranje u iznosu od 200 mil. evra. Godišnjim budžetom za 2016. godinu planirano je izdavanje garancija najviše do 140 mil. evra, i to za kredite za infrastrukturne projekte. Tabela 16. Plan izdavanja garancija u 2016. godini
Izvor: MFIN Plan otplate po osnovu garancija (ukupno glavnica i kamata) u 2016. godini iznosi 61 mlrd dinara, od čega se u rashode koji utiču na deficit uključuje 32 mlrd dinara za otplatu glavnice po garancijama. Struktura izdataka za otplatu glavnice po osnovu garancija koji se uključuju u rashode budžeta prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela 17. Plan otplate po osnovu garancija u 2016. godini (deo uključen u rashode budžeta) u mlrd dinara
Izvor: MFIN, Uprava za javni dug, Zakon o budžetu za 2016. godinu Otplata po osnovu garancija će odstupiti u odnosu na iznos planirane budžetom za 2016. godinu. Izvršenje budžeta po ovom osnovu u septembru je dostiglo planirani iznos. Uzrok ovakvog kretanja je pozitivne prirode, a odnosi se na prevremenu otplatu garantovanog iznosa duga (dugovi preduzeća „Galenikaˮ a.d. i JP „Srbijagasˮ) čime se ostvaruju značajnije uštede na strani rashoda za kamate u narednom periodu. Planom je predviđeno da JP „Srbijagasˮ samostalno otplaćuje deo duga prema svojim poveriocima, što se nije u potpunosti ostvarilo. Pored poboljšanja likvidnosne pozicije ovog preduzeća ono još nije u mogućnosti da potpuno samostalno izvršava svoje obaveze. Stanje i struktura javnog duga po osnovu indirektnih obaveza, te rastući budžetski troškovi po osnovu garancija ukazuju da postoje značajni fiskalni rizici koji se mogu materijalizovati u narednih nekoliko godina. U narednim godinama takođe je planirana otplata po osnovu garancija, ali sa opadajućim trendom tako da njihovo učešće u BDP opada sa 0,9% BDP u 2016. godini na 0,3% BDP u 2019. godini. Zahvaljujući preduzetim merama u prethodnom periodu, kao i pregovorima sa domaćim poslovnim bankama u kojima su snižene kamatne stope po osnovu garantovanih obaveza JP „Srbijagasˮ i „Galenikaˮ a.d, smanjena je izloženost srpskih javnih finansija prema ovom riziku. Strukturne reforme javnih i državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.
Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||