Vlada usvaja

Radovi na železničkom Orijentalno/istočno-mediteranskom osnovnom koridoru koji podrazumevaju rekonstrukciju i modernizaciju pruge su u toku. Projekat rekonstrukcije pruge Beograd–Budimpešta jedan je od ključnih infrastrukturnih projekata u narednom periodu, uz projekte izgradnje Žeželjevog mosta u Novom Sadu i modernizacije i rehabilitacije pruge Niš–Preševo, Niš - Dimitrovgrad, kao i rekonstrukcija pruge Beograd–Bar. Projekat Beogradski železnički čvor – Beograd Centar Faza 1 je završen. U oblasti transevropskih energetskih mreža, Srbija nastavlja da pruža podršku za realizaciju projekta gasnog prstena u Jugoistočnoj Evropi. Intenziviraće se pripremni rad na izgradnji gasnog interkonektora Niš - Dimitrovgrad između Srbije i Bugarske kako bi se povećala sigurnost snabdevanja gasom. Započeće se sa izgradnjom elektroenergetske interkonekcije između Rumunije i Srbije, u okviru transbalkanskog koridora za prenos električne energije.

U pripremi je zakon o širokopojasnom pristupu internetu čijim usvajanjem će se izvršiti usaglašavanje nacionalnog zakonodavnog okvira iz oblasti elektronskih komunikacija sa okvirom EU i urediti uslovi i način razvoja širokopojasnog pristupa internetu (Direktiva 2014/61/EU). Strukturna reforma obuhvata i konsolidaciju širokopojasne mreže u vlasništvu javnog sektora, povezivanje javnih ustanova na nacionalnu mrežu, kao i izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture sa pristupnom mrežom u naseljima. Izgradnjom infrastrukture širokopojasnog pristupa u svim regionima Republike Srbije stvoriće se uslovi za smanjenje ekonomskog jaza tj. za ujednačen regionalni razvoj, rast BDP, zaposlenosti i produktivnosti, kao i za ostvarivanje međusektorske sinergije koja smanjuje potrebu za građevinskim radovima za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža.

Unapređenje energetske infrastrukture

• 
  Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine konstatovano je da je razvoj elektroenergetskog sektora ključna karika u razvoju kompletnog energetskog sistema Republike Srbije i prikazano je stanje proizvodnih kapaciteta i elektroenergetskih sistema.
  
• 
  Prosečna starost celokupnog instalisanog proizvodnog kapaciteta u termo i hidro elektranama Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbijeˮ je preko 25 godina. Potrebna je revitalizacija postojećih elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta i izgradnja novih kapaciteta u cilju sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja krajnjih kupaca električnom energijom. Takođe je potrebna revitalizacija postojećih i izgradnja novih prenosnih kapaciteta tako da se postigne uravnotežen, održiv i blagovremen razvoj prenosnog sistema, sa ciljem priključivanja novih konvencionalnih i obnovljivih izvora električne energije. Razvoj distributivne mreže obuhvata izgradnju nedostajućih, rekonstrukciju i modernizaciju postojećih transformatorskih stanica, vodova i mreže nižih naponskih nivoa. Ovim merama postići će se smanjenje trenutno vrlo visokih gubitaka u distributivnim sistemima i povećati njihova efikasnost, ostvariće se veći nivo pouzdanosti rada sistema i obezbediti bolji kvalitet snabdevanja kupaca električne energije. Modernizacija i unapređenje energetske efikasnosti će doprineti zadovoljenju energetske sigurnosti zemlje.
  
• 
  Da bi JP „Elektroprivreda Srbije” moglo da zadovolji povećane potrebe za električnom energijom, planirana je u okviru Druge faze paket projekta TE Kostolac B izgradnja novog bloka B3 u TE Kostolac (snage 350 megavata). U drugoj fazi projekta predviđena je i izgradnja novog termo bloka TEKO B3. Novi blok TEKO B3 biće zamenski proizvodni kapacitet umesto starih blokova TEKO A1 i A2 sa ciljem obezbeđenja sigurnosti u snabdevanju električnom i toplotnom energijom. U narednom periodu planirano je zatvaranje određenih proizvodnih kapaciteta u okviru usaglašavanja sa ekološkim standardima EU, odnosno sa smanjenjem broja zaposlenih i troškova poslovanja JP „Elektroprivrede Srbije”.
  
• 
  U cilju povećanja sigurnosti snabdevanja gasom i uspostavljanja uslova za pouzdan, bezbedan rad i održivi razvoj gasnog sistema, energetskog sistema i energetskog sektora uopšte, a u saglasnosti sa Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, u sektoru gasne privrede planirana je izgradnja novih gasovoda, podzemnih skladišta i stanica komprimovanog gasa. Među prioritetnim pravcima strateških projekata gasne privrede predviđen je magistralni gasovod Niš–Dimitrovgrad.
  
• 
  U saglasnosti sa Zakonom o robnim rezervama i preuzetim međunarodnim obavezama, kao i utvrđenim merilom za otvaranje pregovora o Poglavlju 15 – Energetika, planirana je izgradnja novih skladišnih kapaciteta u javnoj svojini za potrebe skladištenja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
  
• 
  U toku je izrada Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, kojim će se, saglasno čl. 5. i 6. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 145/14) definisati mere, projekti i aktivnosti koje je potrebno realizovati u periodu 2017–2023. godine u svim oblastima energetike: električna energija, toplotna energija, obnovljivi izvori energije, ugalj, nafta, prirodni gas i energetska efikasnost.
  
• 
  
  

Razvoj sektora poljoprivrede

• 
  Poljoprivredni sektor karakteriše tehničko-tehnološka zastarelost, kao i nepovoljna struktura gazdinstava (najveći broj gazdinstava je male ili srednje veličine), što može biti ograničavajući faktor razvoja uzimajući u obzir povoljne uslove za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji. Liberalizacijom poljoprivrednog sektora država je izgubila uticaj na veličinu gazdinstava. Stoga, u narednom periodu, država će nastojati da merama utiče na smanjivanje cene inputa proizvodnje i podsticati udruživanje malih i srednjih poljoprivrednika i da na taj način pomogne malim gazdinstvima, što će povećati njihovu konkurentnost na tržištu.
  
• 
  Izmenom Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku, kojim je olakšan pristup za korišćenje kredita, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nastavlja da kreditno pomaže poljoprivredni sektor i u 2016. godini s ciljem unapređenja poljoprivredne proizvodnje. Ukupan iznos kredita za fizička lica, preduzetnike i pravna lica je do 5.000.000 dinara, a za zemljoradničke zadruge do 15.000.000 dinara.
  
• 
  Unapređenje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje sprovodiće se kroz uspostavljanje institucionalnog okvira za realizaciju IPARD programa 2015–2020, Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2016. do 2020. godine i Nacionalnog programa ruralnog razvoja za period 2016. do 2020. godine, u kojima će biti definisane mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava na srednjeročnom nivou. Republika Srbija za sada ne ispunjava uslove za korišćenje pretpristupnih fondova za poljoprivredu IPARD, a jedan od uslova za dobijanje akreditacije za njihovo korišćenje jeste i unapređenje rada Uprave za agrarna plaćanja. U novembru 2016. godine Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj EK dogovorili su detalje o akreditacionom postupku za korišćenje IPARD fondova, a napravljen je i akcioni plan za uspešno otklanjanje nedostataka iz izveštaja revizora EK. U toku 2017. godine očekuje se od strane EK okončanje procesa akreditacije svih struktura u Republici Srbiji, neophodnih za sprovođenje reformi koje će unaprediti konkurentnost i položaj poljoprivrednih gazdinstava.
  
• 
  Sa međunarodnim finansijskim institucijama (MMF i Svetskom bankom) urađena je analiza postojećih mera agrarne politike i ruralnog razvoja. Nove mere razvojnog agrarnog budžeta sa fokusom na investicije i razvoj konkurentnosti će biti implementirane u budžetu za 2017. godinu.
  
• 
  
  

Paket mera za unapređenje prihoda od turizma

• 
  U okviru sektora usluga, među prioritetima će biti podsticanje turizma kroz ulaganja u razvoj infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama, u projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu, unapređenja turističkog prometa domaćih turista i privlačenja organizovanih grupa stranih turista. Sprovođenje ovih mera podržano je kroz dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude, dodelu subvencija i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma, dodelom vaučera za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u domaćem turizmu, kao i drugim aktivnostima predviđenim u okviru podsticajnih mera definisanih Zakonom o turizmu. Očekuje se da će privatizacija banja i specijalnih bolnica biti sprovedena u narednom periodu i da će dati pozitivan impuls rastu i razvoju ovog segmenta turizma.
  
• 
  
  
• 
  Strukturne reforme javnog sektora
  

Visok nivo javnog duga, iznad granice koja je postavljena Zakonom o budžetskom sistemu, i rastući deficit u sektoru države u proteklom periodu, ozbiljno su ugrozili održivost javnih finansija. Povratak javnih finansija na održivu putanju zahtevao je ozbiljan zaokret u fiskalnoj politici, snažno prilagođavanje na strani javnih rashoda i posledično smanjenje deficita i duga. Predviđena fiskalna konsolidacija podržana je i aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF. Rezultati fiskalne konsolidacije, smanjenje deficita i duga, postignuti su godinu dana ranije u odnosu na rok koji je predviđen programom sa MMF.

Republiku Srbiju u narednom srednjoročnom periodu očekuje završetak procesa konsolidacije i održavanje stabilnih javnih finansija. Za ovaj proces ključno je sprovođenje strukturnih reformi kojima bi se redefinisala uloga države i veličina uticaja države u pojedinim segmentima.
Osnovni izazovi za održivu fiskalnu poziciju

• 
  Broj i struktura zaposlenih u sektoru države. Cilj fiskalne politike u srednjem roku je smanjenje rashoda za zaposlene na održiv nivo. Nivo od 7% BDP, kako je definisano Zakonom o budžetskom sistemu, potrebno je revidirati i prilagoditi kako bi se obezbedio maksimalan kvalitet pruženih usluga uz održiv nivo rashoda koji su za to potrebni. Prosečan nivo zarada opšte države u EU je oko 10% BDP, a najniži 8%, te je za Republiku Srbiju adekvatno učešće zarada od 9-9,5% BDP. Fiskalnom dinamikom predstavljenom u ovom dokumentu ovaj nivo se dostiže u 2018. godini. Funkcionalnom analizom od strane Svetske banke identifikovani su manji viškovi nego što se inicijalno pretpostavljalo, što uz strukturna poboljšanja u naplati poreskih prihoda smanjuje potrebu za drastičnim rezovima u broju zaposlenih. Umesto linearnih otpuštanja kojima se često narušava kvalitet pruženih usluga potrebno je završiti dubinsku analizu po sektorima javne uprave, kako bi proces racionalizacije pored smanjenja troškova obezbedio očuvanje strukture u pogledu kvaliteta kadrova. Smanjenje zarada u javnom sektoru u nominalnom iznosu od 10%, počevši od 2015. godine, a zatim njihovo zamrzavanje (izuzetno od ciljanih povećanja za pojedine sektore u 2016. i 2017. godini) ključna je mera fiskalne konsolidacije i dala je očekivane rezultate. Masa isplaćenih zarada u sektoru države smanjena je sa 11,7% BDP u 2014. godine na 10,4% BDP u 2015. godini, dok je procena za 2016. godinu 10,1% BDP. Kako je proces racionalizacije izmenjen u odnosu na predviđenu dinamiku u 2015. godini, ovo smanjenje učešća zarada u BDP uglavnom se duguje njihovom nominalnom smanjenju i zamrzavanju. Na osnovu podataka s kraja septembra 2016. godine utvrđeno je da se broj zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na kraj 2014. godine smanjio za oko 22.000 što je u skladu sa najnovijom revizijom aranžmana sa MMF.
  
• 
  Budžetska podrška javnim i državnim preduzećima. U prethodnom periodu velika budžetska izdvajanja odnosila su se na pomoć državnim i javnim preduzećima. Osim klasičnih subvencija uglavnom za tekuće poslovanje (JP PEU „Resavicaˮ i „Železnice Srbijeˮ a.d) i namenskih subvencija (npr. za održavanje puteva), značajna sredstva su izdvajana po osnovu budžetskih kredita i plaćanja po garantovanim kreditima javnim preduzećima. Izdaci za budžetske kredite i plaćanja po osnovu garancija dostigli su učešće od 2,2% BDP u 2014. godini, da bi u 2015. godini bili na nivou od 0,8% BDP, što je u skladu s planom smanjenja njihovog učešća s ciljem da u 2019. godini ne prelaze 0,4% BDP.
  
• 
  Poboljšanje upravljanja javnim finansijama. Za uspešno sprovođenje programa fiskalne konsolidacije pored strukturnih fiskalnih mera, kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, koje za rezultat imaju smanjenje deficita i javnog duga, potrebno je poboljšati i procedure ukupnog budžetskog procesa od faze srednjoročnog planiranja, pa do kontrole i revizije trošenja budžetskih sredstava. Poboljšanje procedura u planiranju, izvršavanju i kontroli, s jedne strane, i povećanje efikasnosti institucija čiji je zadatak naplata prihoda, s druge strane doprinose i podržavaju program fiskalne konsolidacije.
  

Jedna od oblasti upravljanja javnim finansijama kojoj je ozbiljno posvećena pažnja i na čijem se unapređenju radi je upravljanje javnim investicijama. Neefikasnost sprovođenja planiranih javnih investicija, za koje su obezbeđena sredstva i koje su ekonomski opravdane, predstavlja prepreku u unapređenju konkurentnosti tj. podizanju kapaciteta infrastrukture i ostalih pozitivnih efekata realizacije ovih projekata. Većina pojedinačnih projekata je sprovođena uz brojne probleme: od neodgovarajuće projektne dokumentacije, poteškoća u eksproprijaciji zemljišta, nedovoljno dobre kontrole izvođača koja je dovodila ne samo do probijanja ugovorenih rokova već i do povećanja cene radova, sporog izdavanja dozvola i drugo.

U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama stvoriće se regulatorni okvir za uređenje ove oblasti. Razvoj kapaciteta, kako u Ministarstvu finansija, tako i kod svih budžetskih korisnika, jedan je od prioriteta, a implementacija i ažuriranje jedinstvene informacione baze kapitalnih projekata i ocena kapitalnih projekata od strane budžetskih korisnika i Ministarstva finansija započeće tokom 2017. godine i sprovodiće se kontinuirano u narednom periodu. Unapređeno upravljanje realizacijom kapitalnih investicija obezbediće, pored ostalog, pozitivne efekte na budžet po osnovu ušteda i smanjenja izdataka za penale usled nepovlačenja odobrenih kredita i dodatne naknadne nepredviđene rashode za izvođenje radova.

Najvažnije strukturne reforme predviđene u narednom srednjoročnom periodu kao podrška procesu fiskalne konsolidacije odnose se na:

• 
  Nastavak reformi u oblasti zapošljavanja i sistema plata u sektoru države. Nakon kratkoročnih mera, smanjenja nominalnog iznosa plata u sektoru države, koje je bilo nužno za početak fiskalne konsolidacije, u narednom srednjoročnom periodu akcenat je na strukturnim merama, koje bi preko racionalizacije broja zaposlenih s jedne strane, i uspostavljanja novog sistema plata u sektoru države s druge strane, doprinelo kretanju mase plata ka održivom nivou.
  

Zakonom o Registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava koji je usvojen krajem jula 2015. godine stvorena je pravna osnova za precizno utvrđivanje broja zaposlenih u širem javnom sektoru na koji se zakon odnosi (pored sektora države – direktni i indirektni korisnici budžeta na svim nivoima vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, zakon se odnosi i na javna preduzeća, NBS, javne agencije i na privredna društva u većinskom državnom vlasništvu). Utvrđivanje preciznog broja zaposlenih u okviru različitog obuhvata javnog sektora neophodna je polazna osnova da bi se u narednom koraku utvrdio optimalan broj zaposlenih u pojedinim sektorima. Ovako utvrđen registar moći će da reši i nedoumice koje su se pojavile oko ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru, odnosno užem sektoru države, koje su bile prisutne u prethodnom periodu. Takođe, omogućeno je i slobodno izjašnjavanje i unos podataka u Registar o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih što će omogućiti vođenje proaktivne politike zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Odlukom Vlade tokom 2016. godine formirana je međuresorna Radna grupa za integraciju ovog Registra u CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) što će omogućiti dalji razvoj, viši nivo pouzdanosti i verifikaciju podataka.

Broj zaposlenih u sektoru države na kraju 2014. godine iznosio je 500.038. Analiza javne uprave koju je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokazala je da Srbija ne odstupa značajnije od proseka EU prema broju zaposlenih u sektoru države u odnosu na broj stanovnika. U Srbiji prema podacima za 2014. godinu ovaj pokazatelj iznosi 7,0% dok je prosek na nivou EU (28) 7,2%. Ako govorimo isključivo o opštoj državi u Srbiji, ona nije predimenzionirana, čak je i manja nego što je to slučaj u zemljama EU. Naime, Srbija je na nivou od oko 6,5 zaposlenih u centralnoj administraciji na 100 stanovnika, dok je ovaj parametar kod zemalja članica EU viši – iznosi oko 8,5. Ono što je problematično za našu zemlju je da su troškovi potrebni za finansiranje ovog broja zaposlenih visoki kada se uzme u obzir da je u Srbiji, u privredi, zaposleno svega 34,2% stanovništva, dok taj procenat u EU iznosi 45,2.

Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je usvojen u julu 2015. godine predstavlja pravni osnov za utvrđivanje maksimalnog godišnjeg broja zaposlenih u periodu od 2015. do 2018. godine po pojedinačnim institucijama, a u skladu sa očekivanim unapređenjem njihove produktivnosti do koje bi trebalo da dođe nakon reorganizacije. Od januara 2016. godine, za subjekte za koje važi Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, obnavljanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima je dozvoljeno samo ako je to u skladu sa limitima koji su predviđeni zakonom i ukoliko je učešće zaposlenih po tom osnovu ispod 10% od broja stalno zaposlenih ili u drugim izuzetnim slučajevima predviđenim zakonom. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru biće na snazi i tokom 2017. godine, uz izuzetke koje razmatra Komisija za zapošljavanje uzimajući u obzir utvrđene limite broja zaposlenih, budžet, kao i potrebe za stručnim kadrom konkretne institucije.

Krovni Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kojim se uspostavljaju ključni principi novog sistema i utvrđuju rokovi za postepenu implementaciju je usvojen u februaru 2016. godine. Očekuje se da će krajem decembra 2016. godine Vlada usvojiti Predlog zakona o platama zaposlenih u AP i JLS, a potom do juna 2017. godine usvojiti i Predlog zakona o radnopravnom statusu i platama zaposlenih u javnim službama. Do 1. januara 2018. godine Vlada će usvojiti predloge zakona kojim se usklađuju plate državnih službenika i nameštenika, kao i usklađivanje plata u Vojsci i Policiji sa sistemskim zakonom o platama. Ovim sistemskim zakonom stvara se pravni osnov za ujednačavanje osnovice, smanjenje broja koeficijenata i njihovo pojednostavljenje, jačanje kontrole budžeta i upravljivost masom plata i povećanje transparentnosti sistema, a sve to u krajnjoj instanci treba da ima za rezultat jednaku platu za isti rad, bez obzira u kom segmentu javnog sektora zaposleni radi. Pored toga, širi cilj reforme javne uprave u čiji kontekst se smešta reforma plata jeste i jačanje učinka i delotvornosti javne uprave.

Vlada je usvojila Uredbu o šifarniku radnih mesta u februaru 2016. godine, kako bi se omogućila bolja analiza i uporedivost zarada zaposlenih u opštoj državi. Nakon što je Vlada donela šifarnik, svi korisnici javnih sredstava (11.000 institucija, uključujući javna preduzeća) su počeli sa unošenjem podataka u registar u skladu sa novim šifarnikom. Registar sadrži podatke o radnim mestima i zvanjima koja su u skladu sa novim šifarnikom i radnom verzijom kataloga radnih mesta. Katalozi predstavljaju popis, klasifikaciju i vrednovanje radnih mesta, što je jedan od najvažnijih koraka u sprovođenju reforme sistema plata. Osim naziva radnih mesta, odnosno zvanja u kojem se obavljaju poslovi na radnim mestima, katalog sadrži i tipičan opis radnog mesta, zahtevanu stručnu spremu, dodatna znanja i ispite/sertifikate, kao i zahtevano iskustvo za rad na tim poslovima. Podsistemi javnog sektora, po kojima su koncipirani katalozi su: državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita, kultura i sport. Generička radna mesta koja se pojavljuju u celom sistemu posebno su izdvojena u cilju uporedivosti.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokrenulo je aktivnosti koje se odnose na unapređenje oblasti stručnog usavršavanja u sistemu javne uprave. U toku je rad na pripremi zakona kojim će se urediti sva pitanja značajna za ostvarivanje ovog cilja, a u navedenom periodu očekuje se osnivanje Nacionalne akademije za stručno usavršavanje u javnoj upravi. U ovoj oblasti, radi sprovođenja odredaba propisa koji uređuju stručno usavršavanje državnih službenika, uspostaviće se i evidencija o utvrđenim i sprovedenim programima opšteg stručnog usavršavanja i planiranim i sprovedenim programima stručnog usavršavanja državnih službenika. Uz sve navedeno, obezbediće se kontinuitet u poslovima državne uprave koji se odnose na državni stručni ispit, poseban stručni ispit za matičara i stručno usavršavanje matičara. Ključni rezultati u uspostavljanju celovitog službeničkog sistema u organima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave očekuju se kroz dalju implementaciju Strategije stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji i potpunu primenu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Predviđeno je uspostavljanje jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave uvažavanjem specifičnosti koje postoje u odnosu na sistem državne uprave, a pre svega u pogledu razlikovanja opštih i posebnih programa stručnog usavršavanja, i specifičnih potreba jedinica lokalne samouprave. Nova zakonska rešenja primenom Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave uneće značajne promene u oblasti karijernog razvoja, napredovanja u službi i stručnog usavršavanja zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Pravni osnov za reformu službeničkog sistema u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, za čiju primenu se formira i Savet za stručno usavršavanje, koji je u postupku osnivanja.

U domenu reforme sistema lokalne samouprave Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, je u mandatnom periodu prethodne Vlade, pripremilo paket zakona koji se odnose na lokalnu samoupravu: Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, i predlog Zakona o komunalnoj policiji. U narednom periodu, planirana je izrada Zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji. Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji, utvrđena je, kao jedan od ključnih reformskih ciljeva, potreba dalje decentralizacije (i dekoncentracije), koja bi pre svega imala za rezultat unapređenje sistema lokalne samouprave i efikasniju raspodelu nadležnosti između pojedinih nivoa vlasti. Realizovane su aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, neophodne za pripremu polaznih osnova Strategije decentralizacije, na čijoj će se izradi raditi u narednom periodu.

Uvođenje elektronske uprave ima za cilj da poveća delotvornost, efikasnost i ekonomičnost na unutrašnjem planu, a sve zajedno u cilju povećanja kvaliteta javnih usluga. Ministarstvo predlaže politike i strategije razvoja elektronske uprave. Donošenje zakona o elektronskoj upravi urediće opšte postupanje osnovnih registara koji se uspostavljaju, klasifikaciju podataka i način elektronske razmene podataka između organa državne uprave i korišćenje portala elektronske uprave od strane državnih organa, organa teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, javnih preduzeća i svih drugih kojima su povereni poslovi javne uprave. Elektronska uprava će na najbolji način da identifikuje potrebe korisnika javne uprave sistematskim praćenjem rezultata upravnih postupaka i analizom postojećih statistika da bi se otkrili nedostaci u postojećim procedurama.