|
Reforma inspekcijskog nadzora je jedan od ključnih elemenata za reformu javne uprave. Ciljevi su uspostavljanje predvidivog i transparentnog poslovnog ambijenta, unapređenje primene propisa, smanjenje direktnih i indirektnih troškova poslovanja i privrede i države, smanjivanje obima sive ekonomije i nelojalne konkurencije, kao i minimiziranje rizika korupcije. U narednom periodu, prioritet je puna primena i usaglašavanje posebnih zakona sa novousvojenim Zakonom o inspekcijskom nadzoru čija primena obuhvata: stručnu podršku radu koordinacionog tela, ulaganje u informisanje privrednika građana i javnosti o rešenjima u zakonu, obuku inspektora, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema, opremanje inspekcija na terenu za sprovođenje zakona. Ulaganja u informatičku infrastrukturu, logistiku i obuku inspekcija predstavljaju osnov za unapređenje primene zakona, smanjenje troškova privrede, povećanje predvidivosti poslovanja i smanjenja nelojalne konkurencije i korupcije. Za primenu Zakona je urađena analiza efekata propisa i definisan akcioni plan za primenu Zakona u periodu od tri godine. Primena Zakona će biti fazna, a priprema za izradu jedinstvenog informacionog sistema je već započeta.
-
U cilju smanjenja različitih oblika budžetske podrške javnim i državnim preduzećima sprovode se reforme najvećih javnih i državnih preduzeća. Smanjenje budžetske podrške ovim preduzećima podrazumeva: a) ograničenje direktnih i indirektnih subvencija, b) striktno ograničenje u izdavanju garancija za nove kredite i v) jačanje odgovornosti i transparentnosti u poslovanju ovih preduzeća. Započete su reforme koje se odnose na tri velike grupe javnih i državnih preduzeća.
U prvu grupu preduzeća spadaju preduzeća u portfoliju bivše Agencije za privatizaciju, čiji status će se rešiti stečajem ili privatizacijom. Na ovaj način je pronađeno rešenje za 330 preduzeća do kraja oktobra 2016. godine. Otpremnine je dobilo 24.474 zaposlenih. Za 172 kompanije koje zapošljavaju oko 45.000 radnika, među kojima ima i strateških kompanija kao što su PKB, RTB Bor, JP PEU „Resavicaˮ, Petrohemija i dr. rešenje se tek očekuje, bilo kroz unapred pripremljene planove restrukturiranja (UPPR), bilo kroz redovne postupke stečaja, u skladu sa zakonom.
U drugu grupu preduzeća bi se mogla svrstati ona preduzeća za koja se planira pronalaženje strateških partnera i za koja bi se dalje poslovanje nastavilo kroz različite vidove koncesija. Za Komercijalnu banku, drugu banku po veličini u Srbiji, izabran je privatizacioni savetnik, kako bi se privatizacija sprovela tokom 2017. godine. Privatizacija Železare Smederevo je završena u junu ove godine, čime je obezbeđeno poslovanje bez podrške budžeta u budućnosti i sprečeno dalje akumuliranje dugovanja. Istovremeno, angažovane su konsultantske kuće kako bi se razmotrile opcije davanja koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla” i dalje izgradnje Koridora 11.
U treću grupu preduzeća spadaju javna i državna preduzeća u oblasti energetike, železničkog saobraćaja i putne infrastrukture. Tokom 2016. godine, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, odvija se proces njihovog restrukturiranja, započet tokom 2015. godine i to posebno: JP „Elektroprivreda Srbije”, „Železnice Srbije” a.d, JP „Srbijagas” i JP „Putevi Srbije”:
-
JP „Elektroprivreda Srbije”. U prethodnom periodu usvojeni su Program reorganizacije i Plan fiskalne konsolidacije, koji je usaglašen sa Svetskom bankom i EBRD. Osnovni elementi plana su: povećanje prihoda kroz poboljšanu naplatu i smanjenje troškova kroz povećanje efikasnosti, optimizaciju procesa nabavke i smanjenje broja zaposlenih. Potrebno je sprovesti brojne mere kako bi JP EPS poslovao finansijski održivo i kako bi se smanjila razlika u ceni struje na domaćem tržištu i u regionu. S tim u vezi, jedan od prvih koraka je bilo povećanje cene električne energije za krajnje kupce u ukupnom iznosu od 12%, tokom avgusta 2015. godine, gde se 4,5% odnosi na povećanje cene, a 7,5% na akcizu, i dodatnih 3,8% poskupljenja u oktobru 2016. godine. U sklopu Plana finansijske konsolidacije definisan je Plan optimizacije broja zaposlenih za period do 2019. godine. Do kraja oktobra 2016. godine 1900 radnika se dobrovoljno prijavilo za otpremnine, a napravljen je i plan za dodatna smanjenja broja zaposlenih do 2019. godine. Planirano je da se JP EPS do kraja prve polovine 2017. godine transformiše u akcionarsko društvo, kao i da se sagledaju ostale mogućnosti za dalji razvoj kompanije u cilju poboljšanja performansi kompanije i obezbeđenja profesionalnog menadžmenta.
-
JP „Srbijagas”. Od avgusta 2015. godine izmenjena je ogranizaciona struktura kompanije kojom su osnovani posebni delovi koji se bave transportom i distribucijom gasa. Sprovodi se plan kojim je predviđena prodaja imovine koja se ne koristi za obavljanje osnovne delatnosti, dok se nastavljaju napori na rešavanju problema potraživanja od najvećih dužnika, uključujući preduzeća: HIP Azotara, HIP Petrohemija i MSK Kikinda. Nakon usvajanja plana finansijskog restrukturiranja u martu 2016. godine, a koji je pripremljen uz podršku Svetske banke, došlo je do poboljšanja u naplati potraživanja. Tokom 2016. godine usvojiće se plan restrukturiranja duga kako bi se u budućnosti izbegle konverzije potraživanja u kapital, povećala disciplina u naplati potraživanja, izvršila ocena postojećih i budućih investiocionih planova u saradnji sa Svetskom bankom. Cilj ovih mera je zaustavljanje daljeg pogoršanja finansijskog položaja JP „Srbijagas” i eliminisanje potrebe za dodatnom državnom pomoći u skladu sa fiskalnim okvirom.
-
„Železnice Srbije” a.d. Plan korporativne i finansijske reorganizacije, koji je otpočeo u 2015. godini, podrazumeva organizacione i statusne promene. Iz jedinstvenog preduzeća „Železnice Srbijeˮ a.d. od avgusta 2015. godine izdvojene su, u skladu sa iskustvima iz zemalja EU, tri nove kompanije - „Srbija vozˮ a.d, „Infrastruktura železnice Srbijeˮ a.d. i „Srbija Kargoˮ a.d. Promene su praćene i reorganizacijom menadžmenta. Plan restrukturiranja obuhvata izmene u pogledu raspolaganja imovinom, saobraćajne mreže i racionalizacije broja zaposlenih. Sektor teretnog saobraćaja od avgusta 2015. godine ne dobija subvencije iz budžeta i posluje po tržišnim principima, u skladu sa preporukama Svetske banke. U januaru 2016. godine uvedena je naknada za korišćenje železničke infrastrukture, u sklopu otvaranja tržišta za železnički transport, a prvi privatni železnički operater dobio je odobrenje za korišćenje trase javne železničke infrastrukture u junu ove godine. Biće, takođe, nastavljena reorganizacija i unapređenje poslovnih planova kompanija „Srbija vozˮ a.d, „Infrastruktura železnice Srbijeˮ a.d. i „Železnice Srbijeˮ a.d. sa ciljem striktnog ograničavanja državne pomoći u srednjem roku. U oktobru 2015. godine u saradnji sa nezavisnim konsultantima i uz pomoć Svetske banke, EBRD i EU pripremljen je i usvojen plan sveukupnog korporativnog i finansijskog restrukturiranja. U 2016. godini je završen popis imovine i obaveza kompanije i njihova alokacija na novoosnovane kompanije. Planovi koji definišu racionalizaciju broja zaposlenih do 2020. godine usvojeni su od strane železničkih kompanija u septembru 2016. godine, koji podrazumevaju smanjenje od oko 3.000 zaposlenih u 2016. godini uključujući i prirodni odliv. U oktobru 2016. godine doneta je odluka o obustavi saobraćaja na prugama koje su van eksploatacije ili su označene kao nerentabilne, što će bitno uticati na finansijske performanse kompanije. Novoformirana preduzeća su preuzela punu odgovornost za plaćanje svojih obaveza prema JP EPS, što podrazumeva i da ne povećavaju docnje u plaćanjima prema JP EPS. Nastavlja se i sa procesom izbora menadžmenta za novoformirane kompanije u sastavu „Železnice Srbije” a.d, u skladu s programom restrukturiranja.
-
JP „Putevi Srbije”. Sa ciljem obezbeđenja adekvatnog održavanja infrastrukture, od 1. januara 2017. godine putarina će poskupeti za deset procenata. Dalja povećanja putarine će se odvijati fazno, a procena adekvatnih stopa biće pripremljena u saradnji sa Svetskom bankom. Usvojen je plan poboljšanja ugovora o održavanju puteva i uklanjanju administrativnih prepreka. Cilj je ostvariti uštede i povećati efikasnost sistema i na taj način smanjiti potrebe za subvencijama iz budžeta. Razmatraće se opcije za izgradnju i održavanje puteva putem koncesija. Planovi korporativnog i finansijskog restrukturiranja će se razvijati takođe u saradnji sa Svetskom bankom.
Kako bi se osigurale uštede koje proističu iz korporativnog i finansijskog restrukturiranja najvećih državnih/javnih preduzeća istovremeno se sprovodi set reformi u oblasti upravljanja javnim finansijama u segmentu poslovanja države sa javnim i državnim preduzećima.
U cilju jačanja finansijske discipline u okviru javnog sektora prošireno je dejstvo Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, izmenama Zakona u julu 2015. godine, tako da se odnosi i na transakcije između institucija javnog sektora. Izmenjene odredbe Zakona se primenjuju od 1. januara 2016. godine.
Imajući u vidu visinu i uticaj na fiskalni deficit plaćanja po osnovu garancija, od 1. januara 2015. godine strogo je ograničeno izdavanje državnih garancija. U tom smislu, ne mogu se izdavati nove državne garancije za podršku likvidnosti, odnosno za bilo koju kompaniju iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju. Mogućnost izdavanja garancija ostavljena je samo u slučaju kapitalnih projektnih zajmova, uz poštovanje granice koja je određena ciljem održivosti javnog duga.
-
U skladu sa donetim strateškim dokumentima i sistemskim zakonima u oblasti zdravstva nastaviće se reforme kojima se obezbeđuje povećanje efikasnosti zdravstvenog sistema, povećanje finansijske održivosti sistema zdravstvene zaštite, unapređenje zdravlja stanovništva i povećanje kvaliteta zdravstvene zaštite.
-
Unapređenje zakona i odgovarajućih podzakonskih akata u cilju planirane reforme zdravstvenog sistema Republike Srbije – donošenje strateškog dokumenta Plana razvoja zdravstvene zaštite od 2017–2021. godine, kojim se definiše politika zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, odnosno donošenje sistemskih zakona, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju kao i drugih zakona iz oblasti zdravstva i odgovarajućih podzakonskih akata.
-
Unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite radi održivog zdravstvenog sistema unapređenjem primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite – jačanje primarne zdravstvene zaštite unapređenjem rada u oblasti prevencije i ranog otkrivanja kao i lečenja hroničnih nezaraznih bolesti koje u najvećoj meri opterećuju zdravlje stanovništva u Republici. U okviru sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite naglasak je na uvođenju novih, visokorazvijenih zdravstvenih tehnologija kroz nabavku aparata neophodnih za lečenje obolelih od malignih bolesti, kao i unapređenje rada zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti zdravstvene zaštite.
-
Unapređenje finansiranja zdravstvenog sistema kroz uvođenje sistema za uspostavljanje Nacionalnog zdravstvenog računa (NZS) – koji obezbeđuje pouzdane informacije o finansijskim sredstvima izdvojenim za zdravstvenu zaštitu i načinima njihovog korišćenja. Radi boljeg uvida u tokove novca u zdravstvu (budžetska izdvajanja za zdravstvo, privatno zdravstvo, donacije u zdravstvu i dr.) izradiće se nacionalni zdravstveni račun. Nacionalni zdravstveni račun je instrument za praćenje protoka novca kroz zdravstveni sistem zemlje, povećanje efikasnosti zdravstvenih usluga i ravnopravne raspodele raspoloživih sredstava u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.
-
Nastavak informatizacije zdravstvenog sistema – sastoji se u povezivanju zdravstvenih ustanova u jedinstveni informacioni sistem, koji je započet u 2015. godini.
-
Unapređenje baze kadrova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova radi sagledavanja kadrovske obezbeđenosti u skladu sa normativima i standardima.
-
Definisanje uloge privatnog sektora u pružanju zdravstvenih usluga stanovništvu.
U sklopu fiskalne konsolidacije sprovešće se racionalizacija zdravstvenog sistema prvenstveno kroz smanjenje broja nemedicinskog osoblja, unapređenje mehanizama za odabir prioriteta u pogledu nabavki nove opreme i bolju kontrolu rashoda za medicinske usluge. Time će se povećati efikasnost zdravstvenih ustanova, obezbediti vrednovanje njihovih stvarnih učinaka i povećati kvalitet zdravstvene zaštite.
-
Reformske aktivnosti u okviru različitih podsistema upravljanja javnim finansijama (UJF) obuhvaćene su Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2016–2020. godina (Program RUJF). Cilj Programa RUJF je da pruži sveobuhvatni i integrisani okvir za planiranja, koordinaciju, sprovođenje i pra
-
enje napretka u realizaciji održivih aktivnosti kako bi se unapredila makroekonomska stabilnost, obezbedilo efikasno i svrsishodno raspoređivanje i korišćenje javnih resursa za realizaciju nacionalnih prioriteta i unapredile usluge koje pruža državna uprava u Republici Srbiji, uz istovremeno pove
-
anje transparentnosti i ukupne funkcionalnosti upravljanja javnim finansijama i ispunjenje neophodnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Takođe, pripremljen je Nacrt strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru 2017–2019. godine, a u pripremi je i Nacrt strategije za borbu protiv prevara (Anti-Fraud Strategy).
Visok nivo sive ekonomije, koja negativno utiče na budžetski deficit i uslove poslovanja i investiranja, u znatnoj meri je posledica neefikasnog mehanizma kontrole, utvrđivanja i naplate poreza i drugih javnih prihoda. Neadekvatna organizacija rada Poreske uprave i procesa u njoj, sa neodgovarajućim obimom i strukturom ljudskih resursa i nepostojanjem odgovarajućeg sistema za procenu rizika, onemogućivali su da se ograničeni resursi usmere na obveznike koji su najviše skloni nepoštovanju poreskih propisa. S druge strane, dosadašnji način funkcionisanja Poreske uprave često je imao negativne efekte na poreske obveznike koji u potpunosti i na vreme izvršavaju svoje obaveze prema državi, kroz neujednačenu praksu tumačenja poreskih propisa, komplikovane administrativne procedure što sve zajedno dovodi do rasta rizika i troškova poslovanja u Srbiji.
Program transformacije Poreske uprave za period 2015–2020. godine usvojen je u junu 2015. godine, a prioriteti u daljem sprovođenju Programa su: jačanje upravljanja PU, pojednostavljenje organizacione strukture u centrali i filijalama, odnosno ekspoziturama, uključujući i smanjenje broja glavnih filijala, implementacija modernog pristupa upravljanja rizicima, jačanje upravljanja docnjama, uključujući i procedure otpisa, modernizacija informacionih tehnologija i poslovnih procesa i poboljšanje koordinacije i razmene informacija sa drugim državnim organima.
Potrebno je da filijale PU unaprede svoj način rada sa poreskim obveznicima. Programom RJF i Programom transformacije PU, predviđeno je da se formiraju posebni organizacioni delovi za pružanje usluga poreskim obveznicima kako bi se unapredila komunikacija i interakcija sa poreskim obveznicima, uključujući blagovremeno pružanje ažurnih informacija o promenama u zakonima i propisima.
-
Strukturne reforme javnog sektora obuhvataju i mere koje se tiču reforme sistema odbrane. U skladu sa dokumentima planiranja odbrane i sistemskim zakonima u oblasti odbrane nastaviće se reforme koje treba da obezbede delotvornije i efikasnije funkcionisanja sistema odbrane.
Osnovne strukturne reforme koje će se sprovoditi u oblasti odbrane odnose se na:
-
uspostavljanje i primenu novog strategijskog okvira u oblasti bezbednosti odbrane radi zaštite nacionalnih i odbrambenih interesa Republike Srbije;
-
održavanje i delimično unapređenje operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za izvršenje misija i zadataka utvrđenih Strategijom odbrane Republike Srbije;
-
optimizaciju organizacije i funkcionisanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije;
-
obezbeđenje projektovanog nivoa popunjenosti ratnim materijalnim rezervama;
-
unapređenje međunarodne vojno-ekonomske i vojno-tehničke saradnje;
-
pripremu snaga za učešće u borbenoj grupi Evropske unije;
-
unapređenje industrijske i tehnološke baze Republike Srbije od interesa za odbranu i u skladu sa potrebama razvoja operativnih sposobnosti Vojske Srbije.
Prioritet strukturnih reformi u 2017. godini Ministarstva odbrane će imati na obezbeđenju administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija, obezbeđenju neprekidne kontrole i zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije, unapređenje sposobnosti snaga za reagovanje Vojske Srbije, podršci civilnim vlastima u suprotstavljanju nevojnim pretnjama bezbednosti, pripremama za učešće u multinacionalnim operacijama i drugim aktivnostima i zadacima, a koji su utvrđeni uputstvom ministra za 2017. godinu koje je poverljivo.
U skladu sa rezultatima rada na izradi nacrta Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije za održiv razvoj i funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije potrebno je obezbediti približno 1,5% bruto domaćeg proizvoda. Nakon poboljšanja ekonomskih mogućnosti Republike Srbije potrebno je postepeno povećavati izdavanje iz bruto domaćeg proizvoda za potrebe odbrane, tako da se u narednom periodu dostigne iznos od oko 2% bruto domaćeg proizvoda.
Sastavni deo ove fiskalne strategije čine Prilog 1 – Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora i Prilog 2 – Fiskalni okvir opšte države u 2017. godini, koji su odštampani uz ovu fiskalnu strategiju.
Ovu fiskalnu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj:400-11440/2016-1
U Beogradu, 1. decembra 2016. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
Aleksandar Vučić
Dostları ilə paylaş: |
