Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
|
Izvor: MFIN Projekcija prihoda u periodu od 2017. do 2019. godine izrađena je na osnovu:
Nisu predviđene značajne promene poreske politike i visina postojećih poreskih stopa. To omogućava veću pouzdanost u proceni prihoda, jer je uvek potrebno određeno vreme da nove stope počnu da deluju punim intenzitetom i da subjekti poreskog sistema prilagode svoje ponašanje. Projekcija prihoda, takođe, podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate svih strukturnih oblika ukupnih prihoda. Porez na dohodak odslikava kretanje zarada i zaposlenosti u privredi. Porez na dohodak projektovan je na nivou od oko 3,7% BDP tokom celog srednjoročnog perioda. Projektovani iznosi su u skladu sa politikom zarada u javnom sektoru, predviđenim nivoom racionalizacije broja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava i pozitivnim predviđenim kretanjima zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru, u skladu sa oporavkom privredne aktivnosti. Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. Drugi deo ukupnih poreza na dohodak čine porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak itd. Jedan od razloga pada ove kategorije su niži prihodi od poreza na kamate uzrokovani opštim smanjenjem kamatnih stopa i posledičnim padom prihoda po osnovu štednje. Prihodi od dividendi i ostalih oblika poreza na dohodak prate kretanje opšte ekonomske aktivnosti i zarada. Određeni nivo rizika u naplati poreza na zarade postoji ukoliko izostane nominalni rast zarada u privatnom sektoru ili ako taj rast bude niži od predviđenog. Kod ove poreske kategorije ključna je borba protiv sive ekonomije s obzirom na veliki broj neprijavljenih radnika i isplate zarada „na rukeˮ. Tokom 2015. i 2016. godine intenzivirane su kontrole i pojačane sankcije što je dalo značajne rezultate u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja, ali je vrlo bitno da se na ovom polju nastavi sa ovakvim angažmanom i u narednom periodu. Projektovano je stabilno učešće doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u BDP za naredni srednjoročni period. Kretanje učešća ovog javnog prihoda u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti u narednom srednjoročnom periodu. Jedinu razliku predstavljaju doprinosi koji se naplaćuju po osnovu osiguranja poljoprivrednika i preduzetnika. Doprinosi su poreska kategorija kod koje je najizraženija poreska nedisciplina i registrovan najveći dug poreskih obveznika. Iako je u proteklom periodu bilo izmena stopa po kojima se obračunavaju i naplaćuju socijalni doprinosi (tokom 2013. godine povećana je stopa za PIO doprinose sa 22% na 24%, uz smanjenje stope poreza na zarade sa 12% na 10%, dok je u 2014. godini stopa PIO doprinosa povećana sa 24% na 26%, i istovremeno smanjena stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3% na 10,3%), u narednom periodu nisu predviđene dalje izmene u visini stopa. Projektovani su stabilni prihodi od poreza na dobit u periodu 2017–2019. godine (1,8% BDP). Realizacija prihoda od poreza na dobit u predstojećem trogodišnjem periodu zavisiće od očekivanog privrednog oporavka, stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procenu prihoda po ovom osnovu karakteriše visoka neizvesnost prilikom projektovanja kako zbog ekonomskih faktora tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja. Srednjoročnom projekcijom nisu predviđene veće izmene zakonskih propisa i načelo opreznosti je uticalo da projekcija buduće naplate ovog poreskog oblika bude vrlo konzervativna. Tome ide u prilog i činjenica da efekti ukidanja poreskih olakšica iz 2013. godine, usled postojanja prelaznog perioda od nekoliko godina, nisu uključeni u projekciju te postoji mogućnost većeg ostvarenja ovog poreskog prihoda. Kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost karakteriše blagi pad učešća u BDP, s obzirom da je projektovan sporiji rast privatne potrošnje u odnosu na nominalni rast BDP. Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada u javnom sektoru, penzija, socijalne pomoći, kretanja mase zarada u privatnom sektoru i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i dinamiku kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu. Relaksacija mera fiskalne konsolidacije u domenu zarada u javnom sektoru i penzija doprineće rastu raspoloživog dohotka stanovništva, ali sa druge strane paralelno se sprovodi završetak procesa restrukturiranja i racionalizacija u javnom sektoru, koji umanjuju ove efekte. Nominalni rast zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru, usled predviđenog ubrzanja privredne aktivnosti, kretanje doznaka i kreditne aktivnosti za krajnji rezultat će imati brži nominalni rast privatne potrošnje u narednom periodu. Ipak, usled rebalansiranja privrede predviđeno je postepeno smanjenje učešća prihoda od PDV u ukupnom BDP sa 10,6% BDP u 2016. godini, na 10,3% koliko se očekuje u 2019. godini. Takođe, projektovani rast izvoza u narednom periodu uticaće i na rast povraćaja PDV, a samim tim i na nivo naplaćenog PDV. Rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu su slični kao i kod poreza na dohodak i odnose se na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnosti u njenom smanjenju. Dodatni prihodi po osnovu mera za suzbijanje sive ekonomije nisu uključeni u projekciju, čime je ostavljena mogućnost da sadašnja procena prihoda bude premašena. Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su evidentni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. Povećanje stepena PDV naplate, u smislu sprovođenja nezavisnih antievazionih mera u oblasti poreza na dodatu vrednost, u proteklom periodu dalo je određene rezultate. U ovom segmentu postoji prostor za unapređenje. Nastaviće se dalje jačanje poreske administracije doslednim sprovođenjem Programa transformacije Poreske uprave u cilju poboljšanja naplate prihoda. Prognozira se da bi poboljšanje efikasnosti naplate, u narednom četvorogodišnjem periodu, omogućilo povećanja prihoda od PDV od 1,8% BDP. Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda (naftni derivati, duvanske prerađevine, alkohol, kafa i električna energija). U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda, u narednom srednjoročnom periodu očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU. To podrazumeva donošenje srednjoročnog plana postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 1,8 evra po paklici. Neophodno je da ove promene budu pažljivo dizajnirane, kako bi se izbegle promene u strukturi i obimu potrošnje koje bi ugrozile budžetske prihode, ali i kako ne bi bile suprotne ciljevima javne zdravstvene politike. U narednom periodu je za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen dalji pad legalnog tržišta duvanskih proizvoda u proseku od oko 3% godišnje. Ukoliko dođe do nastavka poboljšanja uslova na tržištu duvanskih proizvoda i smanjenja sive ekonomije postoji određeni „pozitivni rizik” u pogledu naplate ovog oblika prihoda. Za razliku od duvanskih proizvoda situacija na tržištu naftnih derivata je znatno manje volatilna. Bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata i približavanje cena derivata cenama u regionu suzbili su mogućnost i isplativost nelegalnih aktivnosti. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen nastavak rasta potrošnje naftnih derivata, međutim, može se očekivati da će rast privatne potrošnje i ubrzanje ekonomske aktivnosti doprineti rastu potrošnje, što već potvrđuju podaci o naplati akciza u 2016. godini. I u ovom slučaju postoji određeni „pozitivni rizik” po pitanju naplate prihoda ukoliko se nastavi trend rasta tržišta naftnih derivata. Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje. Trenutni nominalni iznosi akciza na alkoholna pića i kafu usklađeni su sa očekivanim iznosima stope inflacije u srednjoročnom periodu. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na vrednosno izraženu potrošnju električne energije. Za period 2017–2019. godine prihod od ove akcize na godišnjem nivou planiran je u iznosu od oko 15 mlrd dinara uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i važeće cene. Glavne determinante za projekciju prihoda od carina su kretanje uvoza i deviznog kursa. Prihodi od carina u 2016. godini čine 0,9% BDP i može se očekivati da se u budućnosti zadrže na ovom nivou. Imajući u vidu očekivano kretanje potrošnje, deviznog kursa, kao i završetak procesa usklađivanja carinskih tarifa usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju planirano je postepeno nominalno povećanje ovih prihoda, dok se ne predviđa promena učešća prihoda od carina u BDP u predstojećem periodu. Najznačajniji poreski oblik među ostalim poreskim prihodima čini porez na imovinu, čije učešće iznosi 70% u ovoj grupi poreskih prihoda. Ovi prihodi, koje čine i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara, drugi oblici poreza na lokalnom nivou itd. projektovani su u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika. Nivo ovih prihoda je relativno stabilan i reakcije na pad ekonomske aktivnosti nisu u većoj meri izražene. U narednom srednjoročnom periodu učešće ostalih poreskih prihoda se stabilizuje. Neporeski prihodi su vrlo heterogena kategorija sa različitim kretanjima po pojedinim oblicima. Neporeski prihodi smanjuju učešće u BDP tokom srednjoročnog perioda, nakon skoka u 2015. i 2016. godini. Ovaj skok je rezultat uplate sredstava po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru (javna preduzeća i lokalne samouprave), većih prihoda od dividendi i dobiti od javnih preduzeća, kao i uvođenje naknade za obavezne rezerve nafte. Predviđeno je smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP, sa 5,6% BDP koliko se očekuje u 2016. godini na 4,4% koliko se očekuje da će iznositi u 2019. godini. Razlozi za pad projektovanog učešća u narednom periodu su isključenje iz bazne 2016. godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, što se najviše odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Pojedini neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ostali prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom, dok deo čine jednokratne uplate u budžet (vanredni neporeski prihodi). Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, u približno sličnim iznosima na mesečnom nivou uz određene sezonske varijacije. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd. Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se sredstva iz IPA fondova koja mogu da se koriste, tako da ova sredstva čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Restriktivna fiskalna politika u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama dovela je do stvaranja fiskalnog prostora u periodu od 2017. do 2019. godine koji se, između ostalog, može iskoristiti za nove politike na rashodnoj strani. Glavni element fiskalne konsolidacije bila je korekcija rashodne strane. Najveći deo prilagođavanja odnosio se na rashode za zaposlene i penzije s obzirom da ove dve stavke čine više od 50% ukupnih rashoda. Dobri rezultati konsolidacije ogledaju se i u smanjenju rashoda za kamate s obzirom na manje potrebe za zaduživanjem. Osim toga, smanjenju rashoda doprineće završetak procesa restrukturiranja društvenih preduzeća, rešavanje pitanja neefikasnih javnih preduzeća i stabilizacija finansijskog sektora. Svakako bi bilo značajno da se jedan deo raspoloživih sredstava iskoristi za povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede. Fiskalna kretanja u protekle dve godine i izgledi u narednom periodu dozvoljavaju promenu strukture rashoda u korist razvojne komponente budžeta, pre svega povećanje kapitalnih izdataka. Struktura rashoda je trenutno nepovoljna s obzirom da značajan deo čine obaveze proistekle iz neefikasnog poslovanja segmenata javnog sektora, kao što su subvencije i otplate po osnovu garancija, zatim visoke kamate, a nedovoljna je realizacija kapitalnih investicija. Socijalna komponenta budžeta se može poboljšati boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i prosvete. Do 2019. godine plate i penzije će se stabilizovati u smislu učešća u BDP što će biti još jedan od faktora koji će omogućiti pravedniju preraspodelu dohotka uz smanjenje pritiska na javne finansije. Tabela 13. Ukupni rashodi u periodu 2015–2019. godine, % BDP
Izvor: MFIN Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na snižavanja učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 10% u 2016. godini, a u narednom periodu i na skoro 9% BDP. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Prosečan nivo zarada opšte države u EU je oko 10% BDP, a najniži 8%, te je za Srbiju adekvatno učešće zarada od 9–9,5% BDP, što bi bilo dostignuto već 2018. godine. Višak i nepovoljna struktura zaposlenih problemi su koji su dugo uzrokovali neefikasnost javnog sektora i predstavljali teret za čitavu privredu. Početni plan racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru predviđao je smanjenje broja zaposlenih za 75.000 zaključno sa 2017. godinom. Nakon opsežnih analiza broja i strukture zaposlenih u svakoj od oblasti javnog sektora plan je revidiran na smanjenje broja zaposlenih za 25.000–30.000. Poslednji podatak je da je broj zaposlenih smanjen za oko 22.000 u odnosu na kraj 2014. godine, a za 2017. godinu predviđeno je smanjenje broja zaposlenih za još oko 5.000. U 2018. godini nije predviđeno dodatno smanjenje broja zaposlenih, ali će postojati preneti efekti racionalizacije iz 2017. godine. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između zaposlenih u javnom sektoru, ali ne bi značajno trebalo da utiče na ukupnu masu zarada. Očekuje se da se do kraja 2017. godine usvoje prateći propisi koji uređuju ovu oblast. Plate delu zaposlenih u javnom sektoru biće povećane za 3–6% u 2017. godini. Radi se o zaposlenima u zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji, kulturi i delu zaposlenih u pravosuđu. Efekat ove mere je oko 0,2% BDP na deficit opšte države. Učešće rashoda za robe i usluge već godinama se kreće u rasponu između 6,3% i 6,8% BDP. U 2016. godini je visok nivo ovih izdataka rezultat metodoloških promena na nivou lokalnih samouprava kojima je proširen obuhvat za deo prihoda i pripadajućih rashoda. Za ovu kategoriju rashoda predviđena je stabilizacija učešća na 6,8% BDP do 2019. godine. Dostizanje ovog cilja olakšaće i novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave kojim bi se najviše obezbedile uštede upravo na ovoj rashodnoj stavci, počevši od 2017. godine. Smanjenje rashoda za kamate jedan je od najboljih pokazatelja uspeha fiskalne konsolidacije. Izuzetno visok nivo javnog duga i visoki fiskalni deficiti doveli su do toga da kamate postanu jedna od najznačajnijih rashodnih stavki, a svakako stavka sa najbržim rastom. Očekuje se da će nivo kamata dostići vrhunac ove godine i nakon toga će početi postepeno smanjivanje njihovog učešće u BDP. U 2019. godini nivo rashoda za kamate će pasti ispod 3% BDP. Dobri rezultati u 2015. i 2016. godini, u smislu nižih deficita, omogućili su manje potrebe za zaduživanjem. Došlo je do preokretanja trenda kretanja kamata tako da se već u 2017. godini može očekivati i nominalno sniženje rashoda za kamate. Poboljšanje pozicije Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu dovešće do daljeg smanjivanja iznosa kamata. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta opšte države. Smanjenje iznosa penzija i reforma penzionog sistema dali su značajan doprinos smanjenju učešća rashoda za penzije u BDP. Njihovo učešće u BDP pašće sa 13% u 2014. godini na oko 10,8% u 2019. godini. Osim nominalnog smanjenja penzija ovakvoj putanji doprineo je i izostanak indeksacije, kao i izmene penzionog sistema koje su usvojene tokom 2014. godine. U 2016. godini penzije su povećane za 1,25%, a u 2017. godini biće veće za 1,5%. Efekat povećanja penzija u 2017. godini iznosi oko 0,2% BDP. Od 2018. godine penzije će biti indeksirane u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Prema ovom zakonu penzije bi trebalo da budu na nivou od 11% BDP što potvrđuje i ovaj fiskalni okvir. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i sa projektovanim brojem korisnika. Tokom 2015. i 2016. godine povećano je trošenje sredstava za određene vidove socijalne pomoći s obzirom na sprovođenje mera fiskalne konsolidacije. Ovo podrazumeva sredstva za otpremnine, veće naknade za nezaposlenost i moguće veće izdvajanje za penzije. I u 2017. godini predviđen je deo sredstava za ove namene. Učešće rashoda za socijalna davanja opada sa 17,6% BDP, koliko je iznosilo u 2015. godini na 15,4% u 2019. godini. Fiskalno prilagođavanje u posmatranom periodu dobrim delom će se sprovesti smanjenjem sredstava za subvencije. U 2016. godini ukinuto je subvencionisanje zemljišta površine veće od 20 hektara, kao i državnog zemljišta koje je izdato u zakup. U narednom trogodišnjem periodu predviđeno je i smanjenje subvencija za ,,Železnice Srbije” a.d, odnosno „Infrastruktura železnice Srbije” a.d. i „Srbija Voz” a.d. po osnovu restrukturiranja ovih preduzeća i racionalizacije broja zaposlenih. U 2017. godini očekuje se zatvaranje jednog broja rudnika koji posluju u sastavu JP PEU ,,Resavica”, te posledično i smanjenje broja zaposlenih u ovom preduzeću. Ovo preduzeće će sledeće godine dobiti subvencije u iznosu od 5,1 mlrd dinara, od čega se 0,6 mlrd dinara odnosi na troškove zatvaranja rudnika. Nakon toga će doći do smanjenja iznosa subvencija, a u slučaju pronalaska adekvatnog rešenja za ovo preduzeće, i do potpunog ukidanja njegovog subvencionisanja. S obzirom na proces restrukturiranja javnih preduzeća i nekadašnjih društvenih preduzeća smanjenja subvencija će biti i po ovom osnovu. Smanjenje subvencija koje služe kao pomoć neefikasnim segmentima javnog sektora omogućilo bi povećanje onog dela subvencija koje predstavljaju prave podsticaje privredi i koje bi dovele do ubrzanja privrednih aktivnosti. Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||