Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
| Preuzimanje obaveza u javni dug Republike Srbije
Značajan izvor rizika za javne finansije predstavlja preuzimanje obaveza državnih i javnih preduzeća što direktno utiče na rast javnog duga i deficita države. U prethodnom periodu u više navrata dolazilo je do preuzimanja obaveza javnih i državnih preduzeća. Preuzimanje obaveza, direktno povećava javni dug u iznosu u kome su preuzete obaveze dužnika. Istovremeno, taj iznos postaje rashod budžeta i tako utiče na povećanje deficita opšte države. Pored preuzimanja obaveza javnih i državnih preduzeća, na povećanje javnog duga i deficita po ovom osnovu uticale su i sudske odluke, ali i neadekvatno planiranje određenih rashoda (subvencija). U prethodnoj godini na povećanje duga i deficita uticale su i odluka Ustavnog suda o povećanju penzija vojnim penzionerima, te neadekvatno planiranje subvencija poljoprivrednicima, što je prouzrokovalo da se dug po ovom osnovu uključi u javni dug i u ratama isplati poljoprivrednicima. Tabela 18. Preuzimanje obaveza u javni dug, mlrd dinara
Izvor: MFIN Do kraja 2016. godine, u sklopu finansijskog restrukturiranja HIP „Petrohemijeˮ planirano je preuzimanje obaveza ove kompanije u javni dug u iznosu od 105 mil. evra, što je i dogovoreno u okviru programa sa MMF. Preuzimanjem duga uz finansijsko restrukturiranje kompanije, eliminišu se mogući fiskalni rizici i budući budžetski troškovi za podršku ovom preduzeću. Javna preduzeća Poslovanje javnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Javna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanje obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihovo je poslednje utočište u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje javnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite javnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju javna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koje uplaćuju u budžet. Javna preduzeća predstavljaju značajan segment srpske privrede, koji zapošljava blizu 79 hiljada ljudi. Javna preduzeća se osnivaju kao društva za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Njihov rad uređen je novim Zakonom o javnim preduzećima, usvojenim u februaru 2016. godine, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja koja nisu obuhvaćena Zakonom o javnim preduzećima (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr). U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća pokrenuti su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća („Železnice Srbijeˮ a.d, JP EPS i JP „Srbijagasˮ). Celokupan proces se sprovodi u saradnji za vodećim svetskim finansijskim institucijama – MMF-om, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja. Ključni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2015. godini Ukupan kapital republičkih javnih preduzeća na kraju 2015. godine iznosio je 1.530 mlrd dinara, dok je neto gubitak u 2015. godini realizovan u iznosu od 3,6 mlrd dinara. Tabela 19. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća*, mlrd dinara
Izvor: Zvanični finansijski izveštaji objavljeni na sajtu APR *zbirni podaci se odnose na preduzeća navedena u tabeli 20. Poslovanje republičkih javnih preduzeća je značajno unapređeno u 2015. godini. Iako je realizovan neto gubitak u iznosu od 3,6 mlrd dinara, on je znatno niži u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 65,3 mlrd dinara. Broj preduzeća koja primaju subvencije smanjen je sa 21 na 20. Primljene subvencije smanjile su učešće u strukturi prihoda javnih preduzeća i u 2015. godini čine 4,7% ukupnih prihoda. Određene subvencije imaju kapitalni karakter kao što su subvencije za „Puteve Srbijeˮ, u iznosu od 6,9 mlrd dinara, koje su namenjene rekonstrukciji putne infrastrukture. Tabela 20. Pregled pojedinih pozicija finansijskih izveštaja za 2015. godinu
Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
|