Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

karakterišu psihopatskim crtama ličnosti i to je u

eksperimentalnoj grupi samo profil D-Pd-Pt koji

se u uzorku pojavio 4 puta ili 13,33%. Drugu

gru pu čine neurotski profili, kojih je ukupno 21

ili 70% i to su profil D-Hs-Hy-Pt koji je identi-

fikovan kod 12 ispitanika i profil D-Pt koji je id -

e ntifikovan kod 9 ispitanika. Treća grupa profi-

la sačinjena je od onih profila koji imaju psi ho -

ti čni potencijal. Oni su u Eb uzorku zastupljeni

sa 16,67% i to profil Sc-D-Pd koji je prepoznat

kod dvojice ispitanika i profil Sc-(Hy,Hs), koji

je bio zastupljen 3 puta. Tabela prikazuje da je

naj zastupljeniji profil u eksperimentalnoj grupi

Eb imao neurotska obeležja. 

Tabela 19: Distribucija psiholoških profila Eb grupe

Grafikon 2: Distribucija profilskih grupa kod ispitanika Eb

grupe

Najveći procenat ispitanika Em grupe, na pi -

ta nje o aktuelnim sudskim problemima dao je

od govor da ih nema (50%), u 23,3% dat je od -

go vor da se očekuje izvršenje sudske kazne, dok

je 6,7% ispitanika kazalo da je sudski proces u

toku. Kod ispitanika Eb grupe, najučestaliji od -

go vor je da nema aktuelnih sudskih problema u

60%, potom sa po 10% da je ispitanik pod us lo -

v nom kaznom ili da je u toku sudski proces, dok

je kod obe grupe ispitanika u istom procentu od

6,7% započeta istraga. U odnosu na ukupan broj

ispitanika, najučestaliji odgovor je da ispitanik

ak tuelno nema sudskih problema i to u 55%, u

15% da je sudski proces u toku ili da očekuje iz -

v 

ršenje sudske kazne, dok su ostali odgovori

ređi. 

Tabela 20: Prisutnost sudskih problema ispitanika tokom

perioda praćenja 

U celokupnom opijatskom uzorku signi fi kan -

t no veći je bio broj ispitanika koji tokom perio-

da praćenja nisu imali sudskih problema. 

Statistički prikaz opijatskih zavisnika

kod kojih se sprovode mere bezbed-

nosti medicinskog karaktera

Od 60 opijatskih zavisnika lečenih na Ode lje -

nju za bolesti zavisnosti Službe za psihijatriju

Op 

šte bolnice Leskovac tokom 2011. i 2012.

godine, njih 7 je nakon procesuiranja od stra ne

suda upućeno ponovo na odeljenje radi sp ro vo -

djenja bezbedonosne mere medicinskog karak-

tera, do preostala 23 pacijenta koji takođe ima ju

kliničke znake i simptome opijatske zavisnosti,

nikada do sada nisu bili u terapijskom procesu.

Praktično se prvo lečenje i poklapa sa po če t kom

sprovodjenja mere. Od pacijenata koji su na

meri, a već su lečeni na odeljenju po principu

do brovoljnosti, samo je jedan ispitanik na meta-

donskoj terapiji, dok je ostalih 6 bilo na terapiji

opijatskim blokatorom Nalorexom.

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

42

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

---

Najveći broj ispitanika koji su na meri, nalazi

se u intervalnom starosnom dobu od 30. do 34.

i od 40 do 44. godine (po 6 ispitanika). 

Tabela 21: Prikaz starosnog doba ispitanika na meri

bezbednosti medicinskog karaktera po dobnim intervalima

Meru bezbednosti medicinskog karaktera,

čak 14 zavisnika od opijata, dobilo je za delo -

na silje u porodici, a njih 8 za delo neovlašćene

tr govine, držanja i stavljanja u promet opojnih

dro ga i spadaju u red malih dilera. 

Tabela 22: Prikaz broja učestalosti krivičnih dela i prekrša-

ja na osnovu kojih je izrečena mera bezbednosti medicin-

skog karaktera

Zaključak

Povezanost droge i kriminala je opšte pri hva -

će na činjenica, što se ne može reći i za razma-

tranje uzročno posledičnih pretpostavki i odgov-

ora na pitanje - da li je starija droga ili kriminal.

Stav psihijatara i psihijatrijskih forenzičara je

sva kako najbliži istini. Stvari ne treba generali-

zovati, već svakog pacijenta - opijatskog zavis-

nika koji je uz to i nosilac kriminogenih aktiv no -

sti, razmatrati zasebno. U prikazanoj studiji u

ko joj je većina dobrovoljno lečenih ispitanika

imala dela iza sebe i pre početka lečenja, potvrd-

jen je često sugerisan stav brojnih studija da ra -

ni ji početak uzimanja opijata, učestalost uzima -

nja, prisustvo psihijatrijskog morbiditeta, u na -

šem uzorku depresivni poremećaj majki i alko-

holizam očeva, kao i odsustvo adekvatne soci-

jal ne podrške, prvenstveno kroz postojanje i ad -

e kvatnost bračno partnerskog odnosa, jesu mo -

gu ći prediktori kriminogenosti i kasnijih krimi-

nalnih manifestacija. Kada se tiče ulaska u samu

kriminogenu aktivnost, nesumnjivo je da an 

-

ksioznost i depresivnost jesu, pored nekih dru -

gih parametara koji se dijagnostikuju suptilnijim

psihološkim testovima, okidači impulsivnosti i

nedozvoljenih radnji kojim društvo sankcioniše

shodno propisanoj zakonskoj regulativi. U pri -

log ovome govori i činjenica, da su naši pacijen-

ti imali ne samo visoke skorove na postignućima

za detekciju anksioznosti i depresivnosti, već su

ispoljavali i znake poznate kao depresivni ekvi-

valenti koji spadaju u adikcione varijable i tiču

se rizičnog ponašanja u odnosu na upotrenu he -

ro ina. 

Varijable vezane za prisustvo kriminogenih

as pekata ispitanika ukazale su na trajnu spregu

narkomanije kao pojave i maloletničkog pre 

-

stup ništva i kasnijih krivičnih dela, ali i na či nje -

ni cu da aktuelni sudski problemi mogu biti, i

naj če šće jesu, motiv da se započne sa lečenjem,

čak i kada ne postoji jasna motivacija ka pot-

punom prekidu unosa opijata, odnosno ostvari-

vanju traj nije apstinencije. 

U eksperimentalnoj grupi na metadonu, čak

83,3% ispitanika kažnjavano je pre navršene 18.

godine života. U grupi opijatskih zavisnika na

blo 

katoru, 60% ispitanika su kažnjavani kao

ma loletnici. U odnosu na celokupan uzorak, taj

broj je 71,7%. U celokupnom uzorku, krivično

je kažnjeno do trenutka dolaska na lečenje

81,7% ispitanika. 

U eksperimentalnoj grupi Em, tokom perioda

praćenja 50% ispitanika je aktuelno imalo sud -

ske probleme, dok je u eksperimentalnoj grupi

Eb njih 40% takođe aktuelno imalo sudske prob-

leme. Ovako visok procenat prisustva sudskih

pro blema ukazuje na moguću motivaciju us me -

43

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

---