Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu
Yüklə 0,65 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Krivične sankcije
- Sopstveno istraživanje
- Tabela 1
ge teže duševne poremećenosti. Uračunljivost može biti očuvana, bitno smanjena, smanjena do stepena bitnog, ali ne bitno i isključena. 12 Pravni institut samoskrivljene neuračun lji - vo sti odnosi se na konzumente PAS koji nemaju obe ležja toksikomanskih zavisnika. Kod sa mo - skrivljene neuračunljivosti i konzumiranjem opo jnih droga s gledišta krivične odgovornosti, od nosno podobnosti za ocenu vinosti, posebnu ka tegoriju čine ona lica koja nisu zavisnici (na r - ko mani, alkoholičari...), ali su u vreme izvrše nja krivičnog dela bili pod dejstvom PAS. Ova vrsta učinilaca krivičnih dela može odgovarati samo preko inkriminisanih pravila actiones libere in ca usa. To znači da će odredbe pravila actiones libere in causa biti primenjivane samo onda ka - da izmedju krivičnog dela, koje mu se stavlja na teret i koje je učinjeno u neuračunljivom stanju i dela koje je učinilac imao u svesti dok je bio u uračunljivom stanju, postoji srodnost. U praksi su retki slučajevi primene ovog instituta. Sama ura čunljivost, koja je pravni pojam, prevedena na jezik psihijatra, podrazumeva dve komponete - spo sobnost shvatanja značaja dela koje pripada kognitivno intelektualnim psihičkim funkcijama i sposobnost upravljanja sopstvenim postupci- ma, što spada u domen motivaciono-nagonskih, odnosno konotativnih funkcija. Kod
oš te ćenje svesti jačeg stepena i u kvalitativnom i u kvantitaivnom smislu, te krivična odgovor - nost postoji, ali se prevođenjem ovog stanja na te ren prava, stiču uslovi za umanjenje kazne, od - no sno inklinirane kazne ka donjoj granici koju je propisao zakonodavac za određeno krivično delo.
Kada je uračunljivost smanjena do stepena bit nog, ali ne bitno i ovo jeste najzastupljenija kate gorija kod zavisnika od opijata. Isključena uračunljivost je prisutna u prak- si najčešće ukoliko je u trenutku vršenja dela iz - vr ši lac imao poremećaj psihotičnog kvaliteta.
skom krivičnom pravu, a koje se odnose na kri - vič na dela definisana u čl. 246. i čl. 247. KZ Sr - bi je su kazna lišavanja slobode, novčana kazna, us lovna osuda, mera bezbednosti. Mere bezbednosti medicinskog karaktera su : 1. Mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i ču - va nja u zdravstvenoj ustanovi - čl. 81. KZ Srbije, 2. Mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slo bodi - čl. 82. KZ Srbije, 3. Mera obaveznog lečenja narkomana - čl. 83. KZ Srbije, 4. Mera obaveznog lečenja alkoholičara – čl. 84. KZ Srbije. Sve propisane mere se sprovode u skladu sa Za konom o izvršenju krivičnih sankcija. 13 U Službi za psihijatriju Opšte bolnice Les ko - vac sprovode se po nalogu suda sve zakonom pro
pisane mere bezbedonosnog karaktera, izuzev mere propisane čl. 81. KZ Srbije. Sopstveno istraživanje Grupa ispitanika koja se dobrovoljno javila na lečenje u vreme trajanja studije obuhvatila je 60 ispitanika. U zavisnosti od težine kliničke sli - ke, adikcionih varijabli, motivacionih potencija - la, kao i potreba samih pacijenata, nakon perio- da detoksikacije, ispitanici su trijažirani ka tera - pij skim modalitetima - duževremenom održava - nju na metadonu (Em) i opijatskom blokatoru Na lorexu (Em). Prosečna starost svih ispitanika iznosi 29,95 godina, sa standardnom devijacijom od 7,84. Is - pi tanik koji je najmlađi ima 20 godina i pripada eksperimentalnoj grupi Eb. Najstariji ispitanik u celokupnom uzorku ima 59 godina i pripada ek - spe rimentalnoj grupi Em. Eksperimentalna gru - pa Em je sa prosečnim životnim dobom od 31,87 godina i standardnom devijacijom 9,95. U Eb grupi prosečna starost ispitanika je 28,03 godina, sa standardnom devijacijom 4,30. Ispitanici koji pripadaju Em grupi u 86,7% imali su završenu srednju školu, u 10% slu ča je - va završenu osnovnu školu, dok je njih 3,3% bilo bez završene osmogodišnje škole. Kod ispi- tanika Eb grupe njih 96,7% izjasnilo se da ima završenu srednju školu, potom je najveći broj njih 3,3% kao i u grupi pacijenata na metadonu imao osnovnu školu. Eksperimentalna grupa Eb nije imala ispitanike bez škole. U odnosu na sve
ispitanike, srednjoškolsko obrazovanje ima 91,7% ispitanika, osnovnu školu 6,7% ispitani- ka, dok je 1,7% bez završene osnovne škole.
Poseban značaj tokom istraživanja dali smo bra čno-partnerskom odnosu ispitanika. Najveći br oj ispitanika, njih 23 ili 76,7% pripadali su gru pi neoženjenih. Rastavljena su bila 4, ili 13,3%, dok je broj onih koji su u braku 3 ili 10%. Kod ispitanika Eb grupe takođe je najveći broj neoženjenih - 24 ili 80%, potom slede u is - tom broju, po 3 ispitanika, tj. po 10% koji su u braku ili su rastavljeni. U celokupnom uzorku naj zastupljeniji su neoženjeni sa 78, 3%, potom rastavljeni sa 11,7% i u braku sa 10%.
Na pitanje kakva je materijalna situacija po - ro dica ispitanika u Em grupi njih 66,7% izjasni- lo se da je ispod proseka, 33,3% tvrdi da je ma - te rijalna situacija prosečna, dok se nijedan ispi- tanik nije izjasnio da ima natprosečnu materijal- nu situaciju u porodici. U Eb grupi najveći broj is pitanika izjasnio se da je materijalna situacija po rodice prosečna (53,3%), potom da je ispod pr oseka u 43,3%, dok je najređi odgovor bio da je natprosečna. Ovakav odgovor dao je samo je - dan ispitanik Eb grupe. U odnosu na kompletan uz orak, najučestaliji odgovor je zastupljen sa 55% i odnosi se na konstataciju da je materijal- na situacija porodice ispodprosečna. Potom sa 43,3% sledi odgovor da porodica ima prosečnu materijalnu situaciju, odnosno natprosečnu u 1,7%. Istraživanje je pokazalo da su se ispitanici Em grupe u odnosu na psihijatrijsku patologiju očeva u 20,7% izjasnili da otac ima problem sa al koholom, u po 6,9% da se otac lečio od ne u ro - ti čnih smetnji ili drugog oblika zavisnosti, u po 3,4% radilo se o psihotičnim problemima ili de - pre siji, dok se najveći broj ispitanika - 55,2% iz - ja snio da otac nema ili je negirao da ima psi hi č - kih problema. januar-mart/2014. Vol. 12 - Broj 1 36 APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM Yüklə 0,65 Mb. Dostları ilə paylaş:
|