Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

ka zavisnost)  podrazumeva po javu apstinencija -

l ne krize kada se smanji ko li čina unete droge ili

se ukine njeno unošenje. U odnosu na 

fenome-

nologiju sledeći su tipovi konzumacije PAS:

• akutna intoksikacija,

• problemsko, odnosno rizično uzimanje droga

ili narkofilija,

• štetna upotreba droga ili abusus,

• zavisnost od droga u kontinuitetu ili kao dip-

somanija.

Zloupotreba PAS koja se opisuje kao životni

stil pojedinca i lična odluka o rizičnom pona ša -

nju i pri tom ne zadovoljava kriterijume o abu -

su su i zavisnosti, tretira se kao aktuelna životna

problematika koja može, ali ne mora da utiče na

zdravstveno stanje konzumenta.

2

Kod štetne

upo  trebe, ili abususa, postoji slaganje u delu da

se radi o upotrebi PAS jedanput mesečno, ili vi -

še pu ta u toku godine i da ona dovodi do zd rav -

stvene problematike poput gastritisa, hepatitisa,

depresivnih epizoda, psihotičnih epizoda, am ne -

zi 

ja, ali su stavovi o društvenim posledicama

ova kve upotrebe različiti. DSM IV klasifikacija

(Diagnosis and Statisical Manual of Mental Di -

so rders, DSM-IV, Fourth Edition), govori o abu -

su su kao o klinički značajnim oštećenjima koja

dovode do socijalnih i interpersonalnih proble-

ma izazvanih prekomernom upotrebom PAS.

3

Sa stanovišta srpske psihijatrije, ova upotreba

do 

vodi do zdravstvenih, socijalnih, bračnih i

eko 

nomskih problema izazvanih upotrebom

PAS. 

MKB X klasifikacija propisuje da se dijagno -

za sindroma zavisnosti postavlja na osnovu bi -

he jvioralnih, kognitivnih i fizioloških fenomena

koji su u funkciji kriterijuma od kojih najmanje

tri mora biti manifestovano i to su:

1.  jaka i uporna želja ili osećaj prinude - kogni-

tivni fenomen,

2.  otežana kontrola nad ponašanjem oko uzima -

nja PAS u smislu početka, završetka ili ko li -

či ne - bihejvioralni fenomen,

3.  apstinencijalni sindrom nakon smanjenja ko -

li čine ili prestanka uzimanja PAS i ponovna

upotreba PAS da bi se olakšali ili izbegli ap -

sti nencijalni simptomi - fiziološki fenomen,

4.  porast toleranacije - fiziološki fenomen,

5. progresivno zanemarivanje alternativnih za -

do voljstava - bihejvioralni fenomen,

6.  nastavlja se sa upotrebom PAS uprkos sazna -

nju o neposrednim štetnim posledicama po

zd  ravlje - kognitivni fenomen.

Pravni aspekti zavisnosti od droga 

Krivičnim zakonom Republike Srbije pro pi -

sa na su dva krivična dela, kojim se pruža kri vi -

č no-pravna zaštita ljudi od ugrožavanja zlo upo -

tre bom korišćenja opojnih droga. To su:

1.  Neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje

u promet opojnih droga - član 246,

2.  Omogućavanje uživanja opojnih droga - član

247.

4

Praksa pokazuje da su izvršioci krivičnog de -

la iz člana 246. KZ Srbije iznudjeni delikventi.

Maloletnik koji je samo probao drogu ili je već

ra 

zvio toksikomansku zavisnost, sa sticanjem

pu  noletstva i dalje nastavlja sa zloupotrebom jer

je žudnja sve jača. U okolnostima materijalnog

osiromašenja konzumenta, usled redovnog na -

mi rivanja naraslih potreba za opijatom, sledeći

izvori prihoda nalaze se samo vršenjem imovin-

skog kriminala. U lancu organizovanog krimi-

na la, pomenuta lica nemaju poverenje šefova or -

ga nizovanih kriminalnih grupa, pa postaju dileri

malih količina droga, koje su najčešće pakovane

u jednokratne narkomanske doze. Tokom hap še -

nja, ova vrsta iznudjenih delikvenata pravda po -

se 

dovanje droge ličnom upotrebom. Pri tom,

sam dilerski posao ovim licima se naplaćuje

dro g om koju potom konzumiraju. U sferi krimi-

nala, aktivnost kojom se bave itekako je zna čaj -

na, obzirom da upravo oni drogu isporučuju di -

rek tnim  potrošačima.

5

Istraživanje S. Rado sav -

lje  vića, na uzorku od 100 lečenih zavisnika u

KPD bolnici u Beogradu, kojima je izrečena

me  ra bezbednosti obaveznog lečenja narkoma -

na, njih 27% počinilo je upravo krivično dela iz

čl. 246. KZ Srbije, što je značajan udeo u ukup-

nom kriminalu koji vrše zavisnici. 

33

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

---

Krivična dela koja su u vezi sa uzimanjem

PAS su i:

• krivična dela oduzimanja i prisvajanja tuđe

imo 

vine sa ciljem da izvršilac za dobijenu

imo 

vinu pribavi drogu ili novac. Najčešće

for me delikventnog ponašanja, kod ovih kri -

vič nih dela, su krađe i korišćenje ukradenih

st vari, razbojništo, ucena, provala, prevara i

falsifikat, 

• krivična dela uništavanja (destrukcije) tuđe

imo 

vine sa vandalizmom kao najčešćom

deli k ventskom  ponašajnom  manifestacijom.

Uživaoci droga, takođe, su skloni i činjenju

pre kršaja u vidu nabavke droge, što može biti

po sledica apstinencijalne krize ili anksioznosti i

panike pri nabavci neophodne količine droge za

ličnu upotrebu, ali i delima i prekršajima iz ob -

la sti porodičnog kriminala, poput psihičkog i fi -

zi čkog maltretiranja koje sprovode nad čla no vi -

ma porodice, vršeći pri tom porodično nasilje. U

zlo 

činima protiv druge ličnosti, poput vršenja

kri vičnih dela protiv života i tela, nije evidentno

da droga predstavlja neposredni uzrok zločina,

već je njen uticaj sekundaran.

6

Povezanost droge i kriminala kroz

prizmu uticaja droge na ličnost

Istraživanja ukazuju da postoji povezanost

an tisocijalnog ponašanja i kriminogenih ak tiv -

no sti sa dužinom adikcionog staža, intenziteta i

dužine uzimanja heroina. Bračni status, materi-

jalno stanje, prisustvo anksioznih i/ili depresiv -

nih manifestacija, pozitivan hereditet na psihija-

trijske bolesti i bolesti zavisnosti, takođe pred-

stav 

ljaju prediktore kriminogenih aktivnosti

opi jatskog zavisnika. Ukoliko je osoba prvo de -

lo izvršila pre početka konzumacije PAS, velika

je verovatnoća da se radi o karakternim crtama

bli 

skim antisocijalnom poremećaju ličnosti, a

uko liko je delo usledilo nakon početka koriš će -

nja PAS, radi se o sekundarnom antisocijalnom

poremećaju ličnosti. Brojne studije ukazuju da

su izvršioci krivičnih dela iz redova opijatskih

za 

visnika uglavnom i poremećene strukture

ličnosti.

7,8

Iz brojnih istraživanja generalno pro i -

zilazi određen zaključak supstance tipa opijata,

ređe dovode do nasilničkog ponašanja, ako je

oso ba pod njihovim dejstvom.

9

Ali, s druge stra -

ne, sudsko-psihijatrijske implikacije su pre pra -

vi lo, a retko izuzetak, kada osoba nije pod dej st -

vom droge, kada napetost kulminira, a sve zbog

apstinencijalne krize ili bojazni od njenog nastu-

panja, obzirom da je opijatski zavisnik kao oso -

ba ego centrično usmeren prvenstveno na sebe,

ni je spreman da toleriše neprijatnosti, i u tom

kontekstu doživljava neprijatne simptome apsti-

nencijalne krize (Self-centred orientation). Kada

se tiče terapijskih modalteta u kojima je opijats-

ki zavisnik bezbedniji u odnosu na krimiminalne

aktivnosti, prvobitno se pretpostavljalo da me ta-

 donska terapija može biti prediktor u redukciji

krimalnih aktivnosti opijatskih zavisnika. Na 

-

kon početnih iskustava u radu sa pacijentima na

dužem održavanju metadonom, čiji je be 

nefit

između ostalog i socijalna adaptacija ko 

m 

zu-

menta i apstinencija od kriminala, u literaturi su

i dalje prisutni oprečni stavovi po tom pi 

ta 

n-

ju.

10,11

Krivična odgovornost narkomana s

gledišta njihove (ne) uračunljivosti

Vinost je psihičko saglašavanje učinioca sa

ra dnjom krivičnog dela, kao i određeni psihički

od nos učinioca prema posledici krivičnog dela.

Bez vinosti, nema krivične odgovornosti. Vinost

je subjektivni element krivičnog dela i manifes-

tu je se kroz dva oblika - umišljaj i nehat.

Umišljaj (dolus) postoji kada je učinilac bio

svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, ili

kada je bio svestan da usled njegovog činjenja

ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posled-

ica, ali je pristao na njeno nastupanje. Shodno

to 

me, krivično delo neovlašćene proizvodnje,

dr žanja i stavljanja u promet opojnih droga, u

sv im njegovim vidovima, može biti izvršeno sa -

mo umišljajem, što proizilazi iz inkriminacije čl.

246. KZ Srbije. Kako nema krivičnog dela uko-

liko ono nije predviđeno zakonikom, tako nema

ni krivice ukoliko izvršilac nije bio uračunljiv.

Ne uračunljiv je onaj učinilac krivičnog dela koji

u trenutku vršenja dela nije mogao da shvati

zna čaj svoga dela i upravlja svojim postupcima

zb og postojanja duševne bolesti, privremene du -

šev ne poremećenosti, duševne zaostalosti i dru -

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

34

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

---