Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

Т1 relaksaciono vreme (slika 8) ogleda se u

činjenici da po prestanku dejstva RF talasa jez-

gra protona se vraćaju u prethodnu relaksaciju.

Ene rgija se predaje okolini (spin-rešetka). Us po -

s tavlja se longitudinalna relaksacija. Relaksacija

ide po eksponencionalnom zakonu. Uzima se

vr eme potrebno da se obnovi 63% od maksima -

l ne longitudinalne magnetizacije. MR sliku Т

1

relaksacionog vremena daju masti. MR slika do -

bijena u Т

1

relaksacionom vremenu je obrnuta

od MR slika dobijenih u Т

2

relaksacionom vre-

menu. MR slika u Т1 relaksacionom vremenu je

slična CT skenu. Tako npr. moždane komore zb -

og obilja vode (cerebrospinalne tečnosti) su ta -

m ne, tj. crne (слика 10).

Slika 8. Т

1

relaksaciono vreme

2

Т

2

relaksaciono vreme (slika 9) ogleda se u

činjenici da nakon prestanka dejstva RF talasa

pro toni prestaju sinhrono da se kreću. Sve je ma -

nje protona usmereno u istom pravcu. Nastaje

interakcija izmedju molekula (spin-spin). Beleži

se vreme potrebno da se transverzalna magneti-

zacija smanji na 37%. MR slika dobijena u Т

2

relaksaciono vreme daje voda (Н

2

О), npr. cere-

brospinalna tečnost. MR slika u Т

2

relaksaci o -

nom vremenu je obrnuta od MR slike u Т

1

relak-

sacionom vremenu. Moždane komore zbog obil-

ja vode (cerebrospinalne tečnosti) su svetle, tj.

bele (slika 11). 

Razlićita tkiva imaju različito trajanje Т

1

i Т

2

relaksacionog vremena.

Kombinacijom virtualnih slika Т

1

i Т

2

vreme -

nu rezolucije dobija se platforma kombinacija

digitalnih slika (slika 12 i slika 13).

Zatim se ocenjuje da li ispitivani organi ima -

ju signal.

Detektovani signali uz pomoć računara se ob -

ra djuju i snimaju u sve tri ravni (x, y, z), a kom-

bi nacijom tih informacija dobija se savršena i

prostrana rezolucija (Т

1

i Т

2

).

Slika 9. Т

2

relaksaciono vreme 

2

Slika 10. Grafički prikaz Т

1

relaksacionog vremena. Ak si -

ja lni MR tomogram mozga u Т

1

relaksaciono vreme. Po t -

re bno Т

1

relaksaciono vreme da se dobije MR tomogram

mo zga.

Slika 11. Grafički prikaz Т

2

relaksacionog vremena. Ak si -

ja lni MR tomogram mozga u Т

2

relaksaciono vreme. Po t -

re bno Т

2

relaksaciono vreme da se dobije MR tomogram

mo zga.

Slika 12. Grafički prikaz Т

1

i Т

2

relaksacionog vremena.

Ak sijalni MR tomogram mozga u Т

1

i Т

2

relaksaciono vre -

me. Potrebno Т

1

i Т

2

relaksaciono vreme da se dobije MR

tomogram mozga.

50

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

---

Slika 13. Šematski i grafički prikz Т

1

iТ

2

relaksacionog vre-

mena.

Zaključak

Magnetna rezonanca predstavlja budućnost

ra diološke dijagnostike. Rad MR zasniva se na

pri meni jakog homogenog magnetnog polja i sa -

vre 

mene računarske tehnike. MR predstavlja

mi nijaturan radiološki informacioni sistem. MR

je nejonizujuća, neinvazivna radiološka metoda

pre gleda, kojom se vizualizuju i dijagnostikuju

ana tomska, morfološka i funkcionalna stanja or -

ga na ljudskog tela. Od relevantnog značaja je i

ad ekvatno znanje iz medicine, radiologije i fi zi -

ke. 

Literatura

1. Magnetna rezonantna tomografija. http://sr.wikipedia.

org (Otvoreno: децмбар 2013)

2. MRI basics http://www.cardiff.ac.uk/biosi/research-

sites/emric/basics.html

3. Felix Rоland, Heshiki Atsuko, Hricak Hedving, Chang

Kee-Hyun Chang, Hosten Norbert, Lemke Arne-Jörn:

Magnevist. Monograph.Blackwell Science Berlin.

Vienna. 2001.

4. Sudimac D. Dijana: Magnetna rezonanca. Master rad.

Prirodno-matematički fakultet. Department za fiziku.

Univerzitet u Nišu. Niš. 2013. http://www.pmf.ni.ac.rs

5. Smiljanić Ljubica. Difuzni tenzorski imidžing (TDI)

kod bolesnika sa vaskularnom demencijom. Master

rad. Departemnt za fiziku. Prirodno-matematički fa -

kultet u Novom Sadu. Univerzitet u Novom Sadu.

Novi Sad. 2011.

6. Zhukov L, Barr A: Oriented Tensor Reconstruction:

Tracing Neural Pathways from Diffusion Tensor MRI.

IEEE Visualization 2002, Proceedings of Vis 2002, pp

387-394, 2002.

7. Cekić Sonja, Risimić Dijana, Stanković-Babić

Gordana, Babić Rade, Jakšić Vesna, Jovanović Ivan,

Djordjević-Jocić Jasmina: Papilledema as a diagnostic

challenge – report of three cases. Central European

Journal of Medicine 2012; 7 (1). 103-107.

8. Babić Strahinja. Zdravstveni informacioni sistem.

Seminarski rad. Medicinski fakultet. Univerzitet u

Nišu. Niš. 2012.

9. Babić Strahinja, Ivanković Nemanja: Tehnike snimanja

u magnetnoj rezonanci. Seminarski rad. Medicinski

fakultet. Univerzitet Niš. 2013.

10. Babić R Rade, Milošević Zoran, Djindjić Boris,

Stanković Babić Gordana: Radiološki informacioni

sistem. Acta Medica Medianae 2012; 51 (4): 39-46.

11. Babić R Rade, Milošević Zoran, Stanković Babić

Gordana: Web technology in health information sys-

tem Acta Facultatis Medicinae Naissensis 2012; 29

(2): 81-87..

12. Babić R Rade, Milošević Zoran, Stanković Babić

Gordana: Teleradiology – radiology at distance Acta

Facultatis Medicinae Naissensis 2012; 29 (3): 145-

151.

13. Strahinjić Spira, Babić R. Rade: Prevencija bubrežnih

bolesti. Udžbenik. Medicinski fakultet Niš. Univerz i -

tet u Nišu. Sven – Niš. Niš. 2012.

14. Edward Mills Purcell. http://en.wikipedia.org/wiki/

Edward_Mills_Purcell

15. Felix Bloch http://sr.wikipedia.org/sr/

16. Paul Christian Lauterbur. http://en.wikipedia.org/

wiki/Paul_Lauterbur

17. Sir Peter Mansfield. http://en.wikipedia.org/wiki/

Peter_Mansfield

18. Babić Radomir: Kompjuterizovana medicinska slika.

Naučni podmladak 1982; 14 (3-4): 123-130.

19. Babić Radomir: Nuklearno magnetska rezonancija.

Acta medica Medianae 1983; 22(1): 121-124.

20. Babić Radomir: Mogućnosti primene NMR u medici-

ni. Naučni podmladak 1983; 14 (1-2): 111-115

21. Dušan Mitrović: In memoriam Radomir M Babić

(1932-2006). Acta medica Medianae 2006; 44 (4): 67.

22. Tesla (jedinica): http://sr.wikipedia.org/sr

23. Babić RR, Stanković-Babić Gordana: Medicina u

notafiliji – III deo. Medicinski pregled 2013; 66 (5-6):

268-272.

24. Babić RR: Tesla o X-zracima. Vojnosanitetski pregled.

2006; 11: 979-982.

25. Babić RR: Nikola Tesla i X-zraci. Acta Medica

Medianae 2004; 4: 81-82.

26. Babić RR: Nikola Tesla i osnove rendgenografiranja.

Acta Medica Medianae 2005; 1: 85-87.

27. Babić RR: Nikola Tesla o štetnom dejstvu X-zraka.

Acta Medica Medianae 2005; 3: 67-69.

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

51

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

---