Bojan [optrajanov

Dobro?  
Da, no dali nie mo`eme, taka da se re~e, koi-gode (proizvolni) supstanci da gi “proglasime” za 
reaktanti, a drugi, isto taka proizvolni, supstanci da gi vbroime vo produkti? Se razbira, taka 
ne smeeme da pravime.  
Da pogledneme eden primer. Azotot (diazotot) i kislorodot (dikislorodot) vo atmosferata pos-
tojat eden pokraj drug i reagiraat edinstveno pri isklu~itelni uslovi (na visoka temperatura, 
kako pri raboteweto na avtomobilskite motori ili pri grmotevici). Spored toa, kislorodot i 
azotot vo atmosferata mo`e da bidat, a mo`e i da ne bidat reaktanti vo reakcijata na me|usebno 
svrzuvawe, no toa zavisi od uslovite, a ne od na{ite opredelbi.  
Kako {to gleda{, postojat nekakvi prirodni zakonitosti {to opredeluvaat dali edna, 
zamislena od nas, reakcija mo`e da te~e ili, nasproti toa, nejzinoto odvivawe vo zamislenata 
nasoka e nevozmo`no. Zakonitosti postojat i za toa vo koja nasoka mo`e, a vo koja ne mo`e da 
te~at i drugi procesi (na primer, procesite na isparuvawe, sublimacija, kristalizacija, rastvo-
rawe i sli~no). Taka, pri zagrevawe na sistem {to se sostoi od te~na voda i mraz, mrazot }e se 
stopi, dodeka vodata nema da zamrzne, a pri ladewe na sistemot }e se slu~uva zamrznuvawe na 
te~nata voda, no nema da dojde do topewe na mrazot.  
Zasega, da povtorime: 
dali vo eden sistem }e te~e edna hemiska reakcija i, ako reakcija se odviva, koi supstanci se 
reaktanti (supstanci ~ie{to koli~estvo se namaluva), a koi se produkti (t.e. supstanci na koi 
koli~estvoto im se zgolemuva vo tekot na reakcijata) }e zavisi od uslovite. 
 
KLASIFIKACIJA NA HEMISKITE REAKCII 
Klasifikacijata e sekoga{ korisna 
Brojot na razli~ni vidovi hemiski reakcii e izvonredno golem. Toa e jasno ako se ima predvid 
kolku mnogu hemiski supstanci postojat. A sekoja supstanca mo`e da reagira so pove}e drugi 
supstanci. Mo`no e, duri, isti supstanci da u~estvuvaat vo pove}e razli~ni hemiski reakcii. 
Zaradi golemiot broj razli~ni hemiski reakcii, neophodno e tie na nekoj na~in da se klasifi-
ciraat. Vpro~em, klasifikacijata i inaku e korisna rabota. 
Edna mo`nost za klasifikacija e reakciite da se podelat na nepovratni i povratni
*
. 
Nepovratni se onie reakcii koi se odvivaat sè dodeka makar eden od reaktantite da is~ezne od 
reakcioniot sistem. So drugi zborovi, tie te~at sè dodeka koli~estvoto na makar eden od 
reaktantite da stane prakti~no ednakvo na nula. Koga ova }e se slu~i, dadenata reakcija pove}e 
ne mo`e da te~e, taa }e zavr{i. Ova e jasno: za da ima reakcija, vo reakcioniot sistem mora da 
                                                           
*
 Voop{to ne ~ini za povratnite i za nepovratnite reakcii da se zboruva kako za reverzibilni i ireverzibilni. Vodi 
smetka za ova, ne samo sega, tuku i toga{ koga (ili ako) vo nekoj od tvoite naredni u~ebnici }e se sretne{ so vakvi 
upotreba na terminite reverzibilen i ireverzibilen. Za povratnite reakcii mo`e da se upotrebuva nazivot dvostrani, 
a za nepovratnite  ednostrani, no ovie termini kaj nas se dosta nevoobi~aeni. 
 
90

---

bidat prisutni site supstanci {to se reaktanti! Ako otsustvuva makar eden od reaktantite, 
reakcijata ne }e mo`e da se odviva.  
Me|utoa, dosta ~esto se sre}avaat hemiski reakcii ~ie odvivawe prestanuva, a nieden od 
reaktantite ne e “potro{en”, a koli~estvata na u~esnicite vo reakcijata, sepak, ne se izmenuva-
at ponatamu. 
Za da si go objasnime ova, pretpostavuvame deka istovremeno se odvivaat dva procesa: edniot vo 
koj reaktantite davaat produkti (direktna  reakcija) i drug vo koj produktite se soedinuvaat 
me|usebno i obrazuvaat reaktanti (obratna reakcija). Pritoa, kako da nastanuva nekoj nat-
prevar me|u dvata procesa. Direktnata reakcija, taka da se re~e, postojano “vodi”, no i obrat-
nata “gi koristi svoite {ansi”. Najnakraj, natprevarot kako da stanuva izedna~en i koli~es-
tvata na u~esnicite ne se menuvaat pove}e. Vakvite reakcii gi vikame povratni.  
Se razbira, za da mo`e supstancite {to gi vikame reaktanti da se pretvorat vo supstanci 
{to se produkti na reakcijata, treba edinkite na reaktantite da se transformiraat vo edinki 
na produktite
*
. Na primer, za da dojde do pretvorawe na vodorod i jod vo jodovodorod, potrebno e 
molekulite od vodorod i od jod da razmenat atomi, obrazuvaj}i molekuli od jodovodorod. 
Vakvoto transformirawe na edinki edni vo drugi go vikame elementaren akt na hemiska 
transformacija. 
 
Sl. 4.4. Elementaren akt na hemiska transformacija vo slu~ajot na 
reakcijata me|u azot monoksid i ozon ({ematski) 
Ako reakcijata e nepovratna, se slu~uvaat (prakti~no) samo elementarni akti na hemiska 
transformacija vo koi ~esti~ki od reaktantite se pretvoraat vo ~esti~ki od produktite. Ako, 
pak, reakcijata e povratna, istovremeno se slu~uvaat i elementarni akti vo koi ~esti~ki od 
reaktantite se pretvoraat vo ~esti~ki od produktite, no i takvi pri koi ~esti~ki od produk-
tite se transformiraat vo ~esti~ki od reaktantite. 
Zna~i, 
na krajot na nepovratnite reakcii (kaj koi vo elementarnite akti na hemiska transformacija 
u~estvuvaat samo edinki od reaktantite) vo reakcioniot sistem otsustvuva najmalku eden od 
reaktantite, a vo slu~ajot na povratni reakcii, merlivi koli~estva od site reaktanti (sekako, 
i od produktite) se prisutni i na krajot na reakcijata. 
                                                           
*
  Edinkite za koi se zboruva mo`e, no ne mora da bidat molekuli. Taka, vo mnogu reakcii (osobeno onie vo rastvor) 
u~estvuvaat naelektrizirani ~esti~ki –
 
joni
 
 
91

---