Bojan [optrajanov

Zna~i: 
glavnite na~ini za dobivawe soli se direktnoto svrzuvawe na metal so nemetal, reakciite 
me|u kiselina i baza (ili bazen oksid), reakciite me|u kiselinski oksid i baza ili kise-
linski oksid i bazen oksid i reakcija me|u metal i kiselina. 
Klasifikacija 
Golem broj soli se sostojat od eden vid katjoni i eden vid anjoni. Vakvite soli se vikaat 
binarni. Vo binarni soli spa|aat, pred sè t.n. normalni  soli,  t.e. soli  vo ~ii anjoni nema 
vodorodni atomi (hidroni) {to mo`e da bidat zameneti so metalni ili drugi katjoni. Nazivot 
ne e mnogu sre}no izbran (izgleda kako drugite vidovi soli da se nenormalni), no e voobi~aen. 
Inaku, vo istata klasa spa|aat i hidrogensolite, dihidrogensolite i sli~nite, t.n. kiseli soli 
~ii anjoni sodr`at eden ili pove}e vodorodni atomi koi se kovalentno svrzani za ostatokot od 
anjonot. 
Ima i soli {to sodr`at pove}e od eden vid katjoni ili pove}e od eden vid anjoni. Tuka spa|aat 
t.n. dvojni soli vo ~ij sostav vleguvaat dva vida katjoni ili dva vida anjoni. Vo ovie poslednive 
mo`e da se vbrojat i hidroksid,  dihidroksid i sli~nite (t.n. bazni) soli koi sodr`at OH
–
 an-
joni. Ako ima ne dva, tuku tri vida katjoni (ili anjoni), solite se vikaat trojni. 
Ona {to be{e re~eno za klasifikacijata na solite, nakuso mo`e da se pretstavi so pomo{ na 
podolu dadenata {ema koja mo`e da slu`i kako nekakvo rezime: 
 
 
 
 
 
 
S
S
O
O
L
L
I
I
 
 
 
 
 
 
BINARNI 
 
 
DVOJNI, TROJNI 
 
Nomenklatura 
Za mnogu soli i za na~inot na obrazuvawe na nivnite nazivi ve}e si u~el. Listata dadena podolu 
neka ti poslu`i samo kako kus potsetnik: 
– natrium hlorid, NaCl, 
– `elezo(III) nitrat, Fe(NO
3
)
3
,  
– aluminium sulfat, Al
2
(SO
4
)
3
,  
– aluminium kalium sulfat dodekahidrat, AlK(SO
4
)
2
 
˜
 
12H
2
O,  
– kalcium hidrogenfosfat dihidrat, CaHPO
4
 
˜
 
2H
2
O,  
– kalcium dihidrogenfosfat, Ca(H
2
PO
4
)
2
,  
– kalcium hidroksid hlorid monohidrat, CaCl(OH)
 
˜
 
H
2
O.  
NORMALNI
 
 
 
POVE]E
 
VIDOVI
  
 
 
POVE]E
 
VIDOVI
 
KISELI
 
ANJONI
 
KATJONI
 
 
 
 
77

---

Pri obrazuvaweto na nazivite na solite, imaj ja predvid tablicata so nazivite na nekoi po~esto 
sre}avani kiselini i na nivnite anjoni dadena na podolu. 
 
a 
Akcentot vo ne~lenuvaniot naziv na anjonot e na posledniot slog (fosfát, a ne fósfat)! Ova mesto akcentot si go zapazuva (se 
izgovara fosfáti, fosfátot, a ne fósfati, fósfatot). 
Od nabroenite kiselini, sulfurestata kiselina mo`e da obrazuva i hidro-
gensulfiti, a sulfurnata – hidrogensulfati. Fosfornata kiselina mo`e da 
obrazuva, pokraj fosfati, i soli {to se vikaat hidrogenfosfati i 
dihidrogenfosfati.
 
Od hidrogensolite mo`ebi najpoznat e natrium hidrogenkarbonatot (NaHCO
3
), 
supstanca {to voobi~aeno se vika soda bikarbona. Natrium hidrogenkarbonatot 
se upotrebuva vo domakinstvoto, vo prehranbenata industrija, a mo`e da se upo-
trebuva i za neutralizacija na vi{okot kiselina vo `eludnikot. Poslednovo vo-
op{to ne e prepora~livo i mo`e seriozno da ja vlo{i situacijata – vi{okot na 
kiselina da stanuva sè pogolem i pogolem. Mnogu podobro e da se koristat specijalni sredstva 
{to se vikaat antacidi. 
Kiselina Anjon
a
HF
 
fluorovodorodna
 
fluorid
 
–
F
HCl
 
hlorovodorodna
 
hlorid
 
–
Cl
HBr
 
bromovodorodna
 
bromid
 
–
Br
HI
 
jodovodorodna
 
jodid
 
I
–
HCN
 
cijanovodorodna
 
cijanid
 
CN
–
sulfurovodorodna
 
sulfid
 
H
2
S
 
S
2–
azotesta
 
nitrit
 
HNO
2
NO
2
–
azotna
 
nitrat
 
HNO
3
NO
3
–
HClO
 
hipohloresta
 
hipohlorit
 
ClO
–
hloresta
 
hlorit
 
HClO
2
ClO
2
–
hlorna
 
hlorat
 
HClO
3
ClO
3
–
 
perhlorna
 
perhlorat
 
HClO
4
ClO
4
–
ocetna
 
acetat
 
CH
3
COOH
CH
3
COO
–
jaglerodna
 
karbonat
 
H
2
CO
3
CO
3
2–
 
sulfuresta
 
sulfit
 
H
2
SO
3
SO
3
2–
 
sulfurna
 
sulfat
 
H
2
SO
4
SO
4
2–
 
fosforna
 
fosfat
 
H
3
PO
4
PO
4
3–
 
 
Sl. 3.11. Model 
za gradbata na 
HCO
3
–
 jonot 
Vrz osnova na primerite poso~eni pogore, obidi se da gi formulira{ pravilata za obrazuvawe na nazivite na soli. 
Vodi smetka i za ona {to porano go zboruvavme za koristeweto na rimskite broevi za ozna~uvawe na valentnosta. 
 
78

---