Bojan [optrajanov

Se razbira, se poka`alo deka veruvaweto za postoewe na `ivotna sila e neosnovano i deka ogro-
men broj organski soedinenija mo`e da se sintetiziraat vo hemiskata laboratorija. Sepak, i 
denes se zboruva za organski i za neorganski soedinenija, so toa {to vo prvite se vklu~uvaat 
soedinenijata na jaglerodot (osven onie najednostavnite), a vo neorganski – site drugi. Sega ova 
se pravi od ~isto prakti~ni pri~ini – brojot na soedinenija na jaglerodot e tolku golem i tie 
se tolku raznoobrazni {to e zgodno da se izu~uvaat oddelno od drugite (ovie poslednive gi ima 
zna~itelno pomalku). 
 
Zna~i,  
vo organski soedinenija se vbrojuvaat najgolem del od soedinenijata na jaglerodot (osven 
dvata oksida na jaglerodot, karbonatite i nekoi drugi poednostavni soedinenija), a drugite se 
smetaat za neorganski. 
I neorganskite i organskite soedinenija mo`e i natamu da se delat na razli~ni tipovi (nekoi 
se zaedni~ki za ednite i za drugite). Podolu nakuso }e bide povtoreno i sistematizirano ona 
{to za oddelnite tipovi neorganski soedinenija ve}e si go u~el, a }e nau~ime i po ne{to novo.  
]e gi razgledame osnovnite tipovi neorganski soedinenija – oksidite,  kiselinite,  hidrok-
sidite i solite, a samo nakuso }e gi spomneme kompleksnite soedinenija. 
S
S
O
O
E
E
D
D
I
I
N
N
E
E
N
N
I
I
J
J
A
A
 
 
NEORGANSKI
 
 
ORGANSKI 
Gi ima{ li u{te u~ebnicite od osnovnoto u~ili{te? Ako gi ima{, prelistaj gi i obnovi go znaeweto za ona {to si go 
u~el za osnovnite tipovi neorganski i organski soedinenija.  
Navikni se da ne gi frla{ u~ebnicite od prethodnite u~ebni godini. Ne znae{ koga (i za {to) }e ti stanat potrebni! 
So~uvaj go i ovoj u~ebnik: i toj mo`e da ti zatreba. Se razbira, dokolku ne treba, zadol`itelno, da go vrati{! 
Mo`ebi mo`e{ da najde{ u~ebnici izdadeni i nadvor od na{ava sredina. Ako ja ima{, iskoristi ja mo`nosta da gi 
sporedi{ sodr`inite na tie u~ebnici i na~inot na koj tie go iznesuvaat materijalot.  
Polzuvaweto na razli~ni izvori na informacii e sekoga{ mnogu korisno. 
 
64

---

 
OKSIDI 
Definicija i primeri 
Za  oksidi ve}e si u~el. Znae{ deka toa se soedinenija na razli~ni elementi so kislorodot. 
Pritoa, za edno soedinenie da bide oksid, vo negoviot sostav treba da vleguvaat atomi samo na 
dadeniot element i na kislorodot. Me|utoa, atomite od kislorod ne treba da bidat svrzani eden 
za drug zatoa {to vo sprotivno, soedinenieto }e bide ili peroksid ili superoksid.  
  
 
                      a                                b 
Od  peroksidite mo`e da se spomne vodorod peroksidot, H
2
O
2
 
(sl. 3.1 a). Toa e, mo`ebi znae{, soedinenieto ~ij rastvor go 
koristat, me|u drugoto, frizerite koga sakaat od brineta (li~-
nost so kafeava kosa) da napravat rusokosa (sl. 3.1 b). Rastvo-
rite od vodorod peroksid se koristat i kako dezinfekciono 
sredstvo, a koncentriran vodorod peroksid se koristi vo ra-
ketnite goriva. Inaku, kako {to se gleda od sl. 3.1 a, dvata 
kislorodni atoma vo molekulata se me|usebno svrzani. Tokmu 
postoeweto na fragment –O–O–  e ona {to gi karakterizira 
peroksidite. 
Sl. 3.1. Gradba na molekulata na 
H
2
O
2
 (a) i “ve{ta~ka” 
rusokosa (b)
 
Si se sre}aval i so pretstavnici na grupata soedinenija {to se vikaat 
oksidi. Potseti se na soedinenija ~ii nazivi se sulfur dioksid, SO
2
, sulfur 
trioksid,  SO
3
, jaglerod monoksid, CO, jaglerod dioksid, CO
2
, kalcium oksid, 
CaO, na razli~nite oksidi na azotot i na drugite oksidi za koi si u~el. Edno 
mo{ne va`no soedinenie, vodata  (sl. 3.2), isto taka e oksid, makar {to toa 
~estopati se gubi od vid. Me|utoa voda vo koja vodorodot se nao|a vo vid na 
svojot izotop so masen broj 2 (t.n. te{ka voda) ~estopati se vika deuterium 
oksid.  
 
Sl. 3.2. I vodata e 
oksid 
Nomenklatura 
Kako {to se gleda od gornite primeri, kolku i malku da se tie,   
nazivite na oksidite se obrazuvaat so naveduvawe na imeto na elementot {to e svrzan so 
kislorodot i, potoa, so dodavawe na zborot oksid; dokolku koli~inskiot odnos na elementot i 
na kislorodot ne e 1 : 1, se dodavaat soodvetni prefiksi; ako e potrebno, mo`e (so rimski 
brojki staveni vo zagradi) da se ozna~i i valentnosta na metalot. 
Prefiksite za koi{to pogore se zboruva se onie {to se dadeni vo dolnata tabela. 
 
 
65

---

Vrednost
 
Prefiks
 
Vrednost
 
Prefiks
 
1
 
mono
 
7
 
hepta
 
2
 
di
 
8
 
okta
 
3
 
tri
 
9
 
nona
 
4
 
tetra
 
10
 
deka
 
5
 
penta
 
11
 
undeka
 
6
 
heksa
 
12
 
dodeka
 
Prefiks mo`e da se dodade ne samo pred zborot oksid  (monoksid
*
,  dioksid,  trioksid), tuku i 
pred imeto na elementot {to e svrzan so kislorodot. Taka, soedinenieto P
4
O
10
 se vika tetra-
fosfor dekaoksid. Koga ne postoi opasnost od dvosmislenost, prefiksot mono- mo`e i da ne se 
koristi.  
Na sli~en na~in se obrazuvaat nazivite i na drugi soedinenija vo ~ij sostav vleguvaat samo dva 
elementa
†
.  
Pritoa, op{toto pravilo za obrazuvawe na ovie nazivi e:   
kon nazivot na prviot od dvata elementa se dodava zbor obrazuvan od korenot na latinskiot 
naziv na vtoriot element so dodavawe na nastavkata -id.  
Postojat i dodatni pravila za toa koj element }e go smetame za prv, a koj za vtor, no zasega vo toa 
nema da zavleguvame. 
Nazivite na oksidite mo`e da se obrazuvaat i taka {to }e se navede nazivot na elementot, do 
nego }e se napi{e (vo zagradi i sleano) rimska brojka {to ja ozna~uva valentnosta na elementot, 
a potoa se dodava zborot oksid. 
Taka, jaglerod dioksidot mo`e da se vika i jaglerod(IV)  oksid, a nazivot na tetrafosfor 
dekaoksidot mo`e da bide fosfor(V) oksid. Soedinenieto Cu
2
O  }e bide bakar(I) oksid, a 
soedinenieto CuO }e se vika bakar(II) oksid. 
Vaka se postapuva samo ako soodvetniot element ima promenliva valentnost. Ako, pak, toa ne e 
slu~aj (na primer, kalciumot mo`e da bide samo dvovalenten) toga{ brojkata vo zagrada ne se 
pi{uva. 
Nekoi oksidi imaat i t.n. trivijalni nazivi pod koi se poznati, no koi ne vleguvaat vo nikakov 
sistem za nazivi (ne se del od sistemskata nomenklatura). Taka, kalcium oksidot CaO se vika 
negasena var.  
Vakvite nazivi se neprifatlivi koga se raboti za hemijata kako nauka ili kako nastaven 
predmet. Sepak, od tradicionalni pri~ini, tie sè u{te se koristat. 
                                                           
*
 Ne se vika monooksid! 
†
 Soedinenieto SiC se vika silicium karbid, a soedinenieto PbS e olovo(II) sulfid. Analognite soedinenija na azotot i 
fosforot se vikaat nitridi i fosfidi soodvetno. Eden od retkite isklu~oci so koj }e se sretne{ e nazivot cijanid za 
jonot CN
–
. Ovoj naziv e napraven po analogija so hlorid (cijanidite ~estopati se odnesuvaat sli~no kako hloridite). 
 
66

---