Bojan [optrajanov

13.  [to e toa hipoteza : ne{to sli~no na hipotenuza ili ne{to sosem razli~no ({to?)?  
14.  Koj verodostoen rezultat e pova`en: onoj {to odi vo prilog na hipotezata ili onoj {to e 
sprotiven na hipotezata? Zo{to?  
15.  Smeta{ li deka istra`uva~ite se tolku umni {to za sekoj detaq na svoeto istra`uvawe 
mo`e da se se}avaat neograni~eno dolgo i, ako e potrebno, za toa mo`at da im raska`at 
na zainteresiranite? 
16.  Dali presmetuvaweto na sredniot uspeh na oddelni u~enici ili na celi paralelki mo`e 
da se smeta za nekoj vid istra`uvawe? Koj go pravi toa? 
17.  Dokolku smeta{ deka navistina se raboti za istra`uvawe, misli{ li deka toa e 
zavr{eno koga }e se presmeta sredniot uspeh? Obrazlo`i go svojot odgovor. 
18.  Ako si re{il da odi{ na natprevar od nekoj predmet, toa si go napravil samostojno, 
zaedno so svojot nastavnik ili po sugestija na nekoj rodnina? [to bi bil najdobriot 
izbor? Objasni! 
19.  Otkako si re{il da odi{ na natprevar od nekoj predmet, {to treba najprvin da napra-
vi{? A potoa? 
20.  Koj }e go vr{i istra`uvaweto: ti samiot (ama ti si u{te mal), tvojot nastavnik (ama 
natprevarot  ne e za nastavnici) ili rodninata {to ti prepora~al da se prijavi{ za 
natprevarot (toj e stru~wak i najdobro znae kako treba da se raboti)? 
21.  Otkako istra`uvaweto }e dade rezultati, kako }e gi pretstavi{: usno, vo vid na poster 
ili kako prezentacija? Vrz osnova na {to }e go napravi{ izborot? 
22.  Koi se glavnite izvori za nau~ni informacii? 
23.  [to se toa referativni spisanija: spisanija vo koi se objavuvaat referatite od nekoe 
godi{no sobranie ili ne{to drugo ({to?)? 
24.  Kako se vika nau~noto spisanie od oblasta na hemijata koe izleguva kaj nas? 
25.  Koe e najva`noto referativno spisanie za oblasta na hemijata? 
 
59

---

 
 
 
60

---

 
3
3
.
.
 
 
O
O
S
S
N
N
O
O
V
V
N
N
I
I
 
 
T
T
I
I
P
P
O
O
V
V
I
I
 
 
H
H
E
E
M
M
I
I
S
S
K
K
I
I
 
 
S
S
O
O
E
E
D
D
I
I
N
N
E
E
N
N
I
I
J
J
A
A
 
 
 
 
 
 
61

---

 
62

---

  
 
3.1. OKSIDI
 
 
 
 
KLASIFIKACIJA NA SOEDINENIJATA 
Postojat razli~ni mo`nosti  
I vo naukata i vo `ivotot ~estopati se javuva potreba od klasifikacija na ne{tata, objektite 
ili pojavite (osobeno toga{ koga gi ima mnogu), pa i lu|eto. U~enicite vo edno u~ili{te se 
delat spored svojata pripadnost kon nekoj klas ili paralelka. Tie mo`e da im pripa|aat na ka-
tegorijata na odli~ni, na prose~ni ili na slabi u~enici. Vo nekoi slu~ai va`no e da se znae 
dali tie se visoki ili niski, a nekogo mo`e da go interesira dali nekoj u~enik e rusokos ili 
kosata mu e temna, dali nekoja u~eni~ka e sinooka ili o~ite ì se crni. Mo`e...  
Na koj na~in }e ja vr{ime klasifikacijata, zavisi delumno od karakteristikite na ona {to go 
klasificirame, a delumno od na{ite `elbi ili potrebi. Osobeno zaradi ova vtorovo, 
klasifikacijata mo`e da se vr{i na razli~ni na~ini, a eden ist objekt na klasifikacija mo`e 
da spa|a edna{ vo edna, drugpat vo druga grupa. Taka, del od dobrite u~enici pripa|aat na eden 
klas ili paralelka, drugi – na drug klas. Crnooki mo`e da bidat i visoki i niski u~enici, a i 
bojata na kosata ne e sekoga{ nerazdelno svrzana so bojata na o~ite – sinookite ponekoga{ 
imaat temna, a ne rusa kosa.  
Taka e i koga stanuva zbor za hemiskite soedinenija kade {to neophodnosta od klasifikacija e 
osobeno golema zatoa {to nivniot broj e tolku golem
*
 {to e ne samo neprakti~no, tuku i nevoz-
mo`no da gi razgleduvame edno po edno.  
Zaradi toa,  
klasifikacijata sekoga{ (pa i vo slu~ajot na hemiskite soedinenija) se vr{i spored 
opredelena karakteristika; pri klasifikacija spored eden beleg, daden objekt mo`e da 
pripa|a na edna klasa, a spored nekoja druga svoja karakteristika – na druga. 
Neorganski i organski soedinenija 
Prvata podelba na dve golemi grupi, na neorganski i organski soedinenija, bila napravena u{te 
odamna, toga{ koga se veruvalo deka soedinenijata vo `ivite organizmi se pokoruvaat na 
specijalni zakonitosti i deka za nivnoto postoewe e potrebna osobena, `ivotna, sila (vis vitalis).  
                                                           
*
 Brojot na poznatite soedinenija nadminuva pedeset miliona! 
 
63

---