Bojan [optrajanov

 
44
61.  Sporedi gi iskazite (a) Soedinenijata imaat postojan sostav; (b) Pove}eto soedinenija imaat 
postojan sostav; (v) Postojat soedinenija ~ij sostav e postojan. Proceni ja vistinitosta na sekoj od 
trite iskaza. 

---

   
 
 
2
2
.
.
 
 
N
N
A
A
U
U
^
^
E
E
N
N
 
 
M
M
E
E
T
T
O
O
D
D
 
 
V
V
O
O
 
 
H
H
E
E
M
M
I
I
J
J
A
A
T
T
A
A
 
 
 
 
 
 
45

---

 
46

---

 
 
2.1. HEMISKI INFORMACII 
 
 
INFORMACII I IZVORI NA INFORMACII 
Podatok i informacija 
Dvata poima od podnaslovot se tolku ~esto koristeni {to e razbirlivo ako na pove}eto u~enici 
(a i na mnogumina vozrasni) im se ~ini deka tie znaat za {to se raboti i znaat deka “podatok” i 
“informacija” se dva zbora so ednakvo  zna~ewe i, zatoa, mo`e da bidat podednakvo koristeni 
koga sakame da ka`eme deka za ne{to (ili – za nekogo) sme izvesteni. 
Na mnogumina taka im se ~ini, ama – ne e taka! Dvata poima, navistina, se me|usebno povrzani 
ama ne se, taka da se ka`e, sinonimi. 
Za da ja poka`eme razlikata, eve primer za eden naslov (vo u~ebnik po hemija). 
Naslovot glasi “SVOJSTVA NA SO”, Razbira{ li za {to se raboti? Veruva{ li deka sekoj 
razbira i deka razbira edno isto? 
Ti, verojatno, razbra deka naslovot treba da se “protolkuva” kako “Svojstva na jaglerod monok-
sid”, no ~ovek koj ne u~el hemija (ili ona {to go u~el ve}e go zaboravil) }e se ~udi koga se 
zboruva za nekakvi svojstva na so. Kako toa, em “na”, em “so”? 
Naslovot si e toa {to e – podatok. Toa e ona {to e dadeno ili poso~eno za ona {to }e se zboruva 
vo dadeniot del od u~ebnikot, no na neupateniot toj podatok ni{to nema da mu zna~i ili, duri, 
}e pretstavuva ne{to {to zbunuva. Tebe, pak, naslovot }e te izvesti (}e te informira) za ona 
{to po nego }e sleduva. ]e te informira, zatoa {to ti razbira{  koe e zna~eweto na ovoj 
podatok.  ]e o~ekuva{ deka po naslovot }e sleduva tekst vo koj }e bidat nabroeni svojstvata na 
jaglerod monoksidot. Mo`ebi, duri, }e pretpostavi{ deka edno od tie svojstva }e bide deka pri 
obi~ni uslovi supstancata e vo gasovita agregatna sostojba, deka toj gas e otroven, deka se 
obrazuva pri necelosnoto sogoruvawe na benzin ili na jaglen ili na drugi organski supstanci, 
deka ... . So drugi zborovi, podatokot za tebe }e stane informacija. 
Nakuso mo`e da re~eme deka 
informacija e podatok {to go razbirame, {to mo`e da go koristime, {to vrz osnova na toj 
podatok mo`e da izvlekuvame zaklu~oci, da planirame aktivnosti (na primer, }e ~itame li 
ponatamu ili toj del od u~ebnikot }e go “preskokneme”), da go zgolemuvame svoeto znaewe i 
sli~no. 
So drugi zborovi, sekoja informacija vo osnovata e podatok, no eden podatok mo`e da bide (ili 
da stane) informacija, a mo`e i da ne bide. 
 
47

---

Izvori na informacii i kanali za niven prenos 
Za da se dobie ili da se prenese informacija, potrebno e da postoi izvor  za nea (t.e., mesto, 
objekt ili lice od kade taa poteknuva) i kanal za prenos (sredstvo ili na~in za prenesuvawe do 
korisnikot). 
Informacii za daden sistem mo`e da se dobijat so sopstveno nabquduvawe ili merewe, a mo`e 
da se koristat i soznanijata {to nekoj drug gi dobil. Vo obata slu~aja, va`no e tie soznanija da 
bidat na opredelen na~in so~uvani i podgotveni nekoga{ podocna da bidat koristeni. Ne treba 
oddelno da se naglasuva deka mnogu pove}e podatoci se rezultat na nabquduvaweto ili mereweto 
na nekoj drug, a ne onie na krajniot korisnik. Se razbira, tie rezultati mora da bidat zapi{ani, 
a mora da postoi i sistem za dostap do tie zapisi. Zapi{anite (i protolkuvani) zapisi 
pretstavuvaat  nau~ni informacii, a kanalite za niven prenos mo`e da bidat raznoobrazni po 
svojata priroda.  
Naj~esto, 
izvori za nau~ni informacii se zapisite za rezultatite na nabquduvawata i/ili merewata na 
drugi lu|e, dokolku tie se soodvetno za~uvani i objasneti na na~in koj ovozmo`uva tie da 
bidat razbrani i od drugi korisnici. 
 
HEMISKI INFORMACII I IZVORI ZA NIV 
U~ebnicite kako izvori na hemiski informacii 
Za op{ti informacii od oblasta na hemijata, osnovni izvori se u~ebnicite, a tie se i kanalot 
po koj tie informacii se prenesuvaat do u~enikot (pa i do nastavnikot)
*
. Sodr`inata na 
u~ebnicite, pak, e bazirana vrz rezultatite na originalni istra`uvawa na nau~nici od oprede-
lena oblast, odnosno od opredeleni srodni oblasti. 
Sosema jasno e deka podatocite sodr`ani vo u~ebnicite ne mo`e da bidat onie {to se najnovi 
zatoa {to e potrebno da pomine izvesno vreme dodeka rezultatite da se sredat i da se objavat, a 
potoa i odnovo (no na drug na~in) da se sredat i da se protolkuvaat taka {to da bidat razbir-
livi
†
 za potencijalnite korisnici. Se razbira, na~inot na tolkuvaweto treba da bide soodveten 
na vozrasta na u~enicite (ili studentite). Podatocite (potencijalnite informacii) vo 
u~ebnicite ne smee da bidat ednakvi vo u~ebnik za osnovno, za sredno ili za visoko{kolsko 
obrazovanie – nitu po opfat, nitu po obem, nitu po na~inot na tolkuvawe. Ona {to ti mo`e{ da 
go razbere{ vrz osnova na svoite prethodni soznanija, nema da bide razbirlivo i prifatlivo za 
u~enik od sedmo oddelenie. 
Me|utoa, bez ogled na vozrasta na idnite korisnici, vo u~ebnicite ne smee da ima pogre{ni 
“informacii” (poto~no re~eno – dezinformacii). Ova e osobeno va`no zatoa {to ako ne{to na 
                                                           
*
 
Se razbira, ako u~ebnikot ne se koristi, tuku stoi nekade zafrlen, ima izvor, ama kanalot za prenos e zatvoren.
    
† Ona {to ne e razbrano, ne mo`e da bide informacija.
 
48

---