Bojan [optrajanov
Yüklə 4,97 Kb. Pdf görüntüsü
|
Sl. 1.25. Amadeo Avogadro * Imeno, Avogadro pretpostavil (vo 1811 godina) deka rezultatite na Gej– Lisak mo`e da se objasnat ako se pretpostavi deka volumenot na edna gasovita supstanca go odrazuva brojot na molekuli od supstancata vo takviot volumen, ako ovoj e opredelen pri konstanten pritisok i konstantna temperatura. Ottuka sleduvalo deka ednakvi volumeni od razli~ni gasovi mereni pri opredelena tempe- ratura i opredelen pritisok sodr`at ednakov broj molekuli. Gornoto tvrdewe ja odrazuva su{tinata na Avogadroviot zakon. Me|u- toa, denes se znae deka strogoto va`ewe na Avogadroviot zakon e ogra- ni~eno na idealnite gasovi. Vpro~em, vo vremeto koga zakonov bil for- muliran, ne samo {to eksperimentite ne bile sovr{eni, tuku ne bile nitu ras~isteni poimite za molekuli. Sepak, Avogadroviot zakon slu`i kako osnova za definirawe na veli~inata mol (v. str. 150). RAZBRA LI? NAU^I LI? 1. Dali pod nabquduvawe se podrazbira i gledawe televizija? Sekoga{, nekoga{, nikoga{ † ? 2. Smeta{ li deka eksperimentite vo hemijata se izveduvaat taka {to }e zastane{ pred laboratoriskata masa, }e go grabne{ prvoto {i{e {to }e ti bide na dofat, od nego }e stavi{ vo vtoro {i{e vo koe ve}e ima nekakva te~nost i }e ~eka{ da vidi{ {to }e se slu~i? Obrazlo`i go svojot odgovor – poso~i zo{to misli{ deka e taka ili, naprotiv, deka ne e taka. 3. Dali toa {to hemijata se smeta za egzaktna nauka (znae{ li {to zna~i zborot egzaktna) e predimno zatoa {to vo hemijata se koristi nabquduvawe ili zatoa {to se koristi merewe? 4. Nekoj sakal da napi{e deka masata na edna supstanca (da ja ozna~ime so Y) e pet kilograma. Kako treba da napi{e, koristej}i veli~inska ravenka: a) m = 5kg b) m = 5kg v) m = 5kg g) m = 5 kg d) m = 5 kg Ne e li seedno kako }e se napi{e, va`no e da e to~no? 5. Dali ne{to }e se izmeni ako supstancata od prethodnoto pra{awe ja ozna~ime so S? A ako ja ozna~ime so [? * Amadeo Avogadro [Lorenzo Romano Amadeo Carlo Avogadro] (1776–1856). † Vakvi pra{awa (“sekoga{, nekoga{, nikoga{a”) }e ima i vo idnina. Niv treba da si gi prevede{ vaka: dali toa-i-toa se slu~uva sekoga{, dali se slu~uva nekoga{ (a nekoga{ ne se slu~uva) ili toa-i-toa nikoga{ ne se slu~uva ili – ne e taka. Se o~ekuva deka odgovorot nema da bide rezultat na pogoduvawe, tuku na znaewe i razmisluvawe. 40 6. Svrten kon tebe so grb, eden hemi~ar ne{to staval vo epruveta, dodal u{te ne{to i epruvetata ti ja dal v race. Mo`e{ li, bez ne{to da prezema{, da utvrdi{ dali vo epruvetata se odviva ili ne se odvi- va hemiska reakcija? Sekoga{, nekoga{, nikoga{? 7. [to e toa edinica za nekoja fizi~ka veli~ina (da se nadevame, ne znae{ {to e edinica kako ocenka)? 8. Dali ako odbere{ pogolema edinica, brojnata vrednost na merenoto svojstvo }e bide pogolema ili pomala? Mo`e{ li da objasni{ zo{to e taka? 9. Dali eden kvadraten metar e pomalku ili pove}e od 100 cm 2 ? Ili toa e isto zatoa {to prefiksot centi ozna~uva 100 pati? Kako dojde do svojot zaklu~ok? 10. To~no li e deka gustinatata na edna te~nost e masata na 1 cm 3 od te~nosta? Ili, mo`ebi, treba da re~eme deka e masata na 1 m 3 od te~nosta zatoa {to edinica za dol`ina vo Me|unarodniot sistem na edinici e metar? Ili, pak, treba da se re~e nekako poinaku? 11. Dali si ~ul za pretvoruvawe (ili pretvorawe) na edinicite. Misli{ li, na primer, deka edinicata kilogram mo`e da se pretvori vo edinicata gram? Ako misli{ deka mo`e, kako da se stori toa? 12. Na brojna linija treba da gi nanese{ vrednostite za masata na deset razli~ni tela (tie masi neka bidat 0,5 kg, 1,0 kg, 1,5 kg, 2,0 kg, 2,5 kg, 3,0 kg, 3,5 kg, 4,0 kg, 4,5 kg i 5,0 kg. Kako }e izgleda tvojata brojna linija – kako onaa gore, kako onaa vo sredinata, kako najdolnata linija ili toa e seedno? 0 1 2 3 4 5 6 7 m/kg 0 1 2 3 4 5 6 7 m, kg 0 1 2 3 4 5 6 7 m (kg) 13. Znae{ li kolku e eden metar i eden decimetar? A edna epruveta i edna ~a{a? 14. Kakva e razlikata me|u prosta supstanca, element i elementarna supstanca? 15. Vodata se sostoi od vodorod i kislorod. Dali toa zna~i deka toa e smesa? 16. [to e toa dekantirawe? Vadewe od kanta, stavawe vo kanta ili ne{to treto? 17. Dokolku vo nekoj u~ebnik po hemija (velat deka postoel takov) se sretne{ so tvrdeweto “^istite supstancii se ednorodni-homogeni” }e se soglasi{ li so toa tvrdewe? 18. Za koj (po svojstvata) sistem velime deka e homogen, a za koj deka e heterogen? Ima li ostra granica me|u edniot i drugiot tip sistemi? Objasni! 19. [to e Avogadrova konstanta? Ima li edinici za ovaa konstanta. 20. Koja e edinicata za brojot sto? 21. Vo organizmot na ~ovek od 50 kilogrami ima okolu 130 grama natrium. Natrium kako element ili natrium kako elementarna supstanca? 41 Yüklə 4,97 Kb. Dostları ilə paylaş:
|