Bojan [optrajanov

 
Sl. 1.22. Ajn{tajn 
Vo vtoriot slu~aj, pak, ne gi izvagavme site produkti na reak-
cijata. Jaglerod dioksidot i drugite gasoviti produkti na 
goreweto na sve}ata ednostavno “izbegaa”.  
O~igledno, mora da se bide pretpazliv!  
Strogo zboruvaj}i, vistinski priroden zakon ne e Zakonot za 
zapazuvawe na masata, tuku Zakonot za konzervacija na masata i 
energijata. Imeno, kako {to poka`al Ajn{tajn «Einstein†
*
, pos-
toi ekvivalentnost
†
 pome|u masata i energijata, taka {to pri 
sekoe izmenuvawe na energijata, mora da dojde i do promena na 
masata na sistemot. Me|utoa, osven vo specijalni delovi na 
hemijata (na primer vo jadrenata, odnosno, kako {to obi~no se 
vika,  nuklearnata hemija), mo`e da smetame deka zakonot za 
zapazuvawe na masata vo hemijata va`i vo potpolnost.  
Zna~i: 
makar {to vistinskiot priroden zakon e zakonot za zapazuvawe na masata i energijata, vo 
nieden od hemiskite procesi {to }e gi izu~uvame nema da dojde do zabele`liva promena na 
masata, bez ogled na toa dali se izmenuva ili ne se izmenuva energijata na sistemot. 
 
ZAKONI ZA MASENITE ODNOSI 
Prust nasproti Bertole 
Na po~etokot na XIX vek se vodel mnogu `iv spor okolu toa dali soedinenijata imaat postojan 
ili  promenliv sostav. Edni tvrdele deka elementite se svrzuvaat vo postojani maseni (ili 
te`inski) odnosi, a drugi deka ovie odnosi mo`e da se menuvaat vo zavisnost od na~inot na pri-
gotvuvaweto.  
Najviden privrzanik na vtoroto gledi{te bil slavniot francuski hemi~ar Bertole
‡
. Vrz 
osnova na svoite eksperimenti (na primer, za prigotvuvawe na cink oksid na razli~ni na~ini, 
no i na drugi eksperimenti) tvrdel deka masenite odnosi vo koi elementite se svrzuvaat zavisat 
od na~inot na prigotvuvawe na soedinenijata.  
Nasproti toa, francuskiot nau~nik Prust «Proust†
§
, eden od glavnite u~esnici vo nau~niot spor, 
gi povtoril eksperimentite na Bertole, no rabotej}i mnogu poprecizno od svojot oponent, ne 
na{ol razliki vo sostavot na obrascite na cink oksid prigotveni na nekolku na~ina.  
                                                           
*
Albert Ajn{tajn (1879-1955). 
†
 Vo prevod  ednakvovrednost. Zborovite ekvivalenten, ekvivalentnost i sli~no nie i natamu }e gi upotrebuvame. 
‡
 Klod Luj Bertole [Berthollet] (1748–1822) 
§
@ozef Luj Prust [Proust]  (1754–1826). 
 
37

---

     
 
Sl. 1.23. K.L. Bertole (levo) i @. L. Prust 
Svoite zaklu~oci toj gi voop{til tvrdej}i deka “nikakva razlika ne se gleda me|u `elezo oksi-
dot od severnata ili od ju`nata polutopka, japonskiot cinober
*
 ima ist sostav kako {panskiot 
cinober, srebro hloridot e napolno ednakov, nezavisno od toa dali poteknuva od Peru ili od 
Sibir, na celiot svet postoi samo eden
†
 natrium hlorid, edna {alitra
‡
, eden kalcium sulfat, 
eden barium sulfat”. 
Na Bertole mo`e da mu slu`i na ~est {to, koga i samiot gi povtoril (no poprecizno) svoite 
eksperimenti, priznal deka Prust bil vo pravo. 
Taka, kone~no prevladealo gledaweto deka  
soedinenijata imaat postojan sostav, t.e. vo niv elementite se zastapeni vo postojani maseni 
odnosi.  
Gornoto tvrdewe mo`e da se smeta za formulacija na Prustoviot zakon za postojani maseni 
odnosi. 
Vsu{nost, podocna se poka`alo deka pravo imale i ednite i drugite: od prakti~na gledna to~ka, 
vistina e deka najgolemiot broj soedinenija imaat postojan sostav, no vistina e i toa oti pos-
tojat soedinenija so promenliv sostav. Se raboti za cvrsti soedinenija so sostav koj{to 
navistina zavisi od na~inot na prigotvuvawe. Nie zasega nema da se zanimavame so ovie pos-
ledni tipovi soedinenija (tie sega go nosat nazivot bertolidi) i }e smetame deka sekoga{ va`i 
zakonot za postojanite maseni odnosi.  
                                                           
*
 Cinoberot e `iva sulfid, HgS.  
†
  Tuka zborot “eden” treba da se razbira kako “eden vid”. 
‡
 [alitrata e kalium nitrat, KNO
3
 
 
38

---

Zakon za pove}ekratnite maseni odnosi 
Vo izvesna vrska so zakonot za postojani maseni odnosi e i t.n. zakon za pove}ekratnite maseni 
odnosi koj tvrdi deka  
dokolku dva elementa obrazuvaat pove}e od edno soedinenie, toga{ so opredeleno koli~estvo 
od edniot element se svrzuvaat koli~estva od drugiot element ~ii masi stojat vo me|useben od-
nos kako mali celi broevi. 
Na primer, vodorodot i kislorodot obrazuvaat dve soedinenija, voda vo 
koja maseniot odnos na vodorodot i kislorodot e pribli`no 1: 8 
(1 : 7,937) i vodorod peroksid vo koj ovoj odnos e blizok do 1: 16 (poto~no 
re~eno, 1 : 15,874). Odnosot na masite na kislorod {to se svrzuva so isto 
koli~estvo vodorod vo dvete soedinenija e ednakov na 7,937: 15,874 ili, 
{to e isto, na 1 : 2. 
 
Sl.1.24. Xon Doltn 
Dve soedinenija obrazuvaat i jaglerodot i kislorodot. Vo ednoto (jagle-
rod monoksidot) odnosot na masite na kislorod i jaglerod e: 57,1 : 42,9, a 
vo drugoto (jaglerod dioksidot) odnosot e 72,7 : 27,3.  
Ako se presmetaat koli~nicite, se dobivaat vrednosti od okolu 1,33 i 
2,66 ili, svedeno na mali celi broevi, 1 i 2.   
Ovoj zakon go formuliral Doltn
*
 i toj go nosi negovoto ime (Doltnov 
zakon za pove}ekratnite maseni odnosi). 
 
AVOGADROV ZAKON 
Golemiot francuski hemi~ar i fizi~ar Gej-Lisak
†
 eksperimentalno na{ol deka odnosot 
(koli~nikot) na volumenite na gasovitite reaktanti i gasovitite produkti na edna reakcija 
mo`e da se izrazi kako odnos na mali celi broevi. Vsu{nost, zaklu~okot bil baziran na 
nedovolno precizni eksperimenti i denes se znae deka toj e strogo primenliv samo na t.n. 
idealni gasovi. Me|utoa, naodite na Gej–Lisak (takvi kakvi {to toj gi soop{til) sozdale osnova 
za formulirawe na mo{ne va`niot Avogadrov zakon.   
                                                           
*
 Xon Doltn [Dalton]  (1766–1844). Kaj nas e (ili, barem, be{e) voobi~aeno prezimeto na ovoj nau~nik da se izgovara 
Dalton, no toa e isto tolku lo{o kako prezimeto Newton da se izgovara Wuton (toa sega prakti~no nikoj ne go pravi). 
†
 @ozef Luj Gej-Lisak [J. L. Gay–Lussac] (1778–1850).
  
 
 
39

---