Bojan [optrajanov

22.  Vodata e obrazuvana od vodorod i kislorod. Zna~i li ova deka vo sostavot na vodata (da re~eme, onaa 
te~nata) vleguvaat supstancite vodorod i kislorod? 
23.  Dali ako nekade vidi{ formula NaTi  }e ja pro~ita{ “ná ti” kako koga veli{ “poveli”? Komentar: 
takva formula verojatno i nema nikade da vidi{, ama pra{aweto za na~inot na ~itawe na hemiski 
simboli i natamu e validno.   
24.  Ako ima{ tablica na periodniot sistem (mo`ebi si ja za~uval od osnovnoto u~ili{te) proveri dali 
ima pove}e hemiski simboli {to po~nuvaat na L ili na D. Mo`e da ja koristi{ i tablicata dadena vo 
ovoj u~ebnik. 
25.  Najdi na koja bukva po~nuvaat najmnogu hemiski simboli. Kolku se tie na broj? Koja bukva e 
“vice{ampion”? 
26.  Mo`e{ li, bez proverka vo tablicata na periodniot sistem, da ka`e{ dali ima pove}e simboli {to se 
sostojat od edna bukva ili znaci sostaveni od dve bukvi? Mo`e{ li da go objasni{ svojot zaklu~ok? 
27.  Ako ima{ stara tablica na periodniot sistem i ja sporedi{ so tablicata na str. ??? od u~ebnikov }e 
zabele`i{ deka vo ednata i vo drugata ima razli~en broj hemiski znaci {to se sostojat od po tri 
bukvi. Kako toa?  
28.  Mo`e li formulata na jaglerod dioksidot da se napi{e C
1
O
2
? Treba  li? Smee li? 
29.  Dali  sekoja hemiska formula ozna~uva opredelena molekula? Mo`e li da ozna~uva i ne{to drugo? 
Ako misli{ deka mo`e, objasni {to drugo mo`e da ozna~uva edna hemiska formula. 
30.  [to ozna~uva poimot formulna edinka. Trudi se odgovorot da ti bide precizen. 
31.  Dali vo formulite sekoga{ koristime najmali mo`ni indeksi ili taka postapuvame samo 
ponekoga{? Zo{to? 
32.  Mo`e li za sekoja supstanca da se napi{e strukturna formula? Zo{to smeta{ taka? 
33.  Mo`e li za sekoja molekula da se napi{e strukturna formula? Zo{to smeta{ taka? 
34.  [to podrazbira{ ti pod poimot valentnost? Dali po ~itaweto na ova poglavje si izmeni kaj sebe 
ne{to od ona {to porano si go znael? 
35.  Vo koi slu~ai zboruvame za postojana valentnost, a vo koi – za promenliva valentnost? 
36.  Veruva{ li deka, da re~eme, atomot od sulfur (sulfurot ima promenliva valentnost) vo dadena 
molekula }e ima edna{ vakva, drugpat inakva valentnost? 
37.  Mo`e li da se izramni hemiska reakcija? Mo`e li da se izramni hemiska ravenka?  
38.  [to e toa elementaren akt na hemiska transformacija? 
39.  Dali sekoja hemiska ravenka ozna~uva elementaren akt na hemiska transformacija? 
40.  Vo koi edinici se merat stehiometriskite koeficienti? 
41.  Pri pi{uvaweto na  hemiskite ravenki, me|u levata i desnata strana na nekoga{ se stava znakot o, a 
nekoga{ znakot  =. Znae{ li koga se pi{uva edniot, a koga drugiot simbol?  
42.  Kolku molovi od jod izreagirale vo reakcijata H
2
 + I
2
 = 2HI?  
 
42

---

43.  Dali prethodnoto pra{awe e pravilno formulirano ili vo nego se dopu{teni nekakvi pogre{ki 
(edna ili pove}e)? 
44.  Vo osnovniot tekst na ova poglavje se nao|a tvrdeweto odnosot na promenite na koli~estvata na 
transformirani u~esnici e ednakov na odnosot na stehiometriskite koeficienti na tie u~esnici vo 
reakcionata ravenka onaka kako {to taa e zapi{ana. Dali ova tvrdewe e vo soglasnost ili vo 
sprotivnost so faktot deka koli~estvata na supstancite i stehiometriskite koeficienti ne se merat 
vo isti edinici? 
45.  Dali Zakonot za konzervacija na masata va`i samo za masata na sodr`inata na nekoja konzerva? Ili? 
46.  Dali zakonot spomnat vo prethodnoto pra{awe e op{t priroden zakon? Objasni! 
47.  Albert Ajn{tajn obi~no se povrzuva so teorijata na relativnost. [to bara, toga{, Ajn{tajn vo ova 
poglavje kade {to ne se zboruva za nikakva relativnost? 
48.  Ako vo porcelansko lon~e sogorime lenta od magnezium, masata po sogoruvaweto nema da bide ednakva 
so masata pred sogoruvaweto. Zo{to? 
49.  Vo zatopen sad ispolnet so kislorod, so naso~uvawe na snop Son~eva svetlina mo`e se zapalat i da 
sogorat nekoi supstanci. Dali i vo ovoj slu~aj }e ima razlika vo masata pred i po sogoruvaweto? 
Objasni! 
50.  Ako par~e bakaren lim silno i dolgotrajno se zagreva na otvoreno, masata mu se zgolemuva. Dali toa 
zna~i deka Lavoazjeoviot zakon ne va`i za ovoj slu~aj? Obrazlo`i go svojot odgovor. 
51.  Kako, vsu{nost, glasi Zakonot za zapazuvawe na masata? 
52.  Smeta{ li deka e slu~ajna sli~nosta vo terminite konzerva i konzervirawe na masata vo nazivot na 
Zakonot za konzervirawe na masata? Ili ima nekakva logi~na vrska me|u dvata naziva? 
53.  Vo {to se sostoi Prustoviot zakon za postojanite maseni odnosi? 
54.  Veruva{ li deka od Prustoviot zakon za postojanite maseni odnosi sleduva deka dva elementa mo`e da 
obrazuvaat samo edno soedinenie? 
55.  Spored prezimeto (Bertole) na eden od u~esnicite vo sporot okolu postojanosta ili nepostojanosta na 
masenite odnosi kaj soedinenijata, voveden e poimot za bertolidi. [to se toa bertolidi? 
56.  Vtoriot u~esnik vo pogore spomnatiot spor bil Prust. Veruva{  li deka soedinenijata za koi va`i 
Prustoviot zakon treba da se vikaat (ili – navistina se vikaat) prustidi? 
57.  Sulfurot obrazuva dva oksida. Vo edniot od niv odnosot na masite na sulfur i na kislorod  e 1 : 1, a vo 
drugiot oksid soodvetniot odnos e 32 : 48. Va`i li tuka Doltnoviot zakon (vo vtoriot slu~aj ne se 
raboti za odnos na mali celi broevi). 
58.  Kolkava e, kaj dvata pogore spomnati oksida, masata na kislorod svrzan so po eden kilogram sulfur? 
59.  Dali, ako re~eme deka vo ednakvi volumeni od dva razli~ni gasa ima ednakov broj molekuli precizno 
}e go izrazime Avogadroviot zakon? 
60.  Smeta{ li deka }e bideme vo pravo ako re~eme deka vo ednakvi volumeni od dve razli~ni supstanci 
ima isto tolku molekuli vo prvata supstanca kolku {to ima molekuli iv o vtorata supstanca? 
Objasni! 
 
43

---