Bojan [optrajanov

Dobivawe na hidroksidi i gradba na cvrstite hidroksidi 
Kako {to be{e rekovme (v. str. 67), pri reakcija na bazni 
oksidi so voda se dobivaat hidroksidi ~ii vodni rastvori se 
odnesuvaat kako bazi. 
 
Sl. 3.8. Gradba na cvrstiot 
Mg(OH)
2 
Takva reakcija e 
CaO + H
2
O = Ca(OH)
2
koja voobi~aeno se vika gasnewe na varta. Ovaa reakcija e 
pridru`ena so osloboduvawe na toplina, t.e. taa e egzotermna. 
Mo`ebi si videl “sandak” ili dupka vo koja se gasi negasenata 
var. Ako ova navistina si go videl, znae{ kolku visoka e tempe-
raturata tamu.  
Postojat i hidroksidi {to ne sodr`at metalni katjoni. Takov e 
amonium hidroksidot koj se dobiva pri rastvorawe na gasovit 
amonijak vo voda: 
NH
3
(g) + H
2
O(l) = NH
4
OH(aq) 
Cvrstite hidroksidi na metalite po pravilo se obrazuvani od metalni 
katjoni i hidroksidni anjoni. Se razbira, brojot i rasporedot na jonite 
soodvetstvuva na soodnosot daden so hemiskata formula. Ova se gleda, da 
re~eme od modelot na strukturata na Mg(OH)
2
  poka`an na sl. 3.8. Obrni 
vnimanie na desniot del od ovaa slika blisku do dolniot agol.  
Vodnite rastvori na hidroksidite vo koi e dodaden indikatorot 
fenolftalein se oboeni malinovo crveno (sl. 3.9). 
Sl.3.9. Fenolftalein 
vo rastvor od 
hidroksid 
Zapomni, 
x hidroksidite na metalite se dobivaat so egzotermna reakcija me|u soodveten oksid i voda;  
x cvrstite metalni hidroksidi sodr`at OH
–
 joni; 
x postojat i hidroksidi {to ne sodr`at metalni joni (na primer, amonium hidroksid, NH
4
OH 
koj postoi samo vo voden rastvor; 
x vodnite rastvori na rastvorlivite hidroksidi se obojuvaat malinovo crveno koga vo niv }e 
se dodade indikatorot fenolftalein. 
 
71

---

 
 
3.3. KISELINI
 
 
 
KLASIFIKACIJA, DOBIVAWE I NOMENKLATURA 
Kislorodni i beskislorodni kiselini 
Kiselinite se drugata va`na grupa neorganski soedinenija
*
. Za kiselinite i za bazite, 
popodrobno }e zboruvame i podocna pri izu~uvaweto na rastvorite od elektroliti (str. 190 i 
potoa). Zasega, glavno }e povtorime i }e sistematizirame del od ona {to ve}e bilo izu~uvano vo 
osnovnoto obrazovanie.  
Neorganskite kiselini mo`e da se klasificiraat na razli~ni na~ini.  
Eden od mo`nite na~ini za klasifikacija e onoj vo koj grupiraweto se vr{i spored toa dali 
kiselinite sodr`at kislorod (vo vakov slu~aj zboruvame za kislorodni kiselini) ili vo 
nivniot sostav ne vleguva kislorod (vo vakov slu~aj se raboti za beskislorodni kiselini): 
 
 
K
K
I
I
S
S
E
E
L
L
I
I
N
N
I
I
 
 
 
KISLORODNI 
 
 
BESKISLORODNI 
 
 
Dobivawe i primeri 
Kislorodnite kiselini se dobivaat so reakcija na kiselinski oksid i voda. 
Me|u mnogute drugi, vakvi kiselini se:  
– sulfurna kiselina, H
2
SO
4
,  
– sulfuresta kiselina, H
2
SO
3
, 
– selenova kiselina, H
2
SeO
4
, – 
selenesta 
kiselina, 
H
2
SeO
3
, 
– azotna kiselina, HNO
3
, – 
azotesta 
kiselina, 
HNO
2
, 
– fosforna kiselina, H
3
PO
4
– fosforesta kiselina, H
3
PO
3
Kiselinite so koi voobi~aeno se sre}avame naj~esto se vodni rastvori so opredelena sodr`ina 
na dadenata kiselina, a nekoi kiselini i ne mo`e da se dobijat vo ~ista sostojba
†
.  
                                                           
*
 Postojat i organski kiselini. So niv }e se zapoznae{ pri izu~uvaweto na organskata hemija. 
Inaku, se izgovara kisélina i kisélini, a ne kiselína i kiselíni. 
†
 Takov e slu~ajot so jaglerodnata kiselina H
 za koja i ne e sigurno deka voop{to postoi. 
CO
2
3
 
72

---

Si sre}aval i beskislorodni kiselini. Primerite za ovoj tip kiselini gi vklu~uvaat, da 
re~eme, 
– hlorovodorodna kiselina, HCl,  
– fluorovodorodna kiselina, HF,  
– sulfurovodorodna kiselina, H
2
S  
i drugi.  
Site pogore navedeni beskislorodni kiselini se, vsu{nost, vodni rastvori na gasoviti sup-
stanci ~ii formuli gi zapi{uvame na ist na~in kako i onie na kiselinite. Toa ne e mnogu 
prakti~no, no e tolku voobi~aeno {to }e treba da se navikne{ da zaklu~uva{ za {to se raboti 
od celinata na tekstot vo koj se nao|a formulata. 
Za da se pravi razlika, mo`no e za gasovitiot hlorovodorod (vodorod hlorid) da se upotrebi 
formulata HCl(g), a vodniot rastvor da se ozna~uva
* 
so HCl(aq).  
Da povtorime: 
kislorodnite kiselini se obrazuvaat so rastvorawe na kiselinski oksidi vo voda, a beskis-
lorodnite so rastvorawe vo voda na soodvetnite gasovi (hlorovodorod, sulfurovodorod i 
sli~no).® 
Imenuvawe na kiselinite 
Kako {to se gleda od prethodno dadenite primeri, nazivite na pogore dadenite kislorodni 
kiselini se obrazuvani od imiwata na elementot (sulfur, selen, azot, fosfor) od ~ij oksid 
mo`e da se dobie soodvetnata kiselina. Vo dadenite primeri, ova se pravi na eden od slednive 
dva na~ina: 
 
  kon nazivot na elementot od ~ij oksid nastanala kiselinata se dodava nastavkata -na ili -ova 
i zborot kiselina;  
 
kon nazivot na elementot od ~ij oksid nastanala kiselinata se dodava nastavkata -esta i 
zborot kiselina. 
 
Vnimatelno pogledni gi formulite na kiselinite vo ~ii nazivi prviot zbor zavr{uva na "-na" ili na "-ova" i sporedi 
gi so onie vo ~ii nazivi se nao|a nastavkata "-esta".  
Mo`e{ li da zabele`i{ nekakva pravilnost?  
Ako vo toa ne uspea naedna{, sporedi go brojot na kislorodni atomi {to figuriraat vo formulnata edinka na sekoja od 
dvojkite kiselini (sulfuresta i sulfurna; azotesta i azotna; selenesta i selenova; fosforesta i fosforna). Ja gleda{ 
li sega pravilnosta? 
                                                           
*
 Oznakata g za ozna~uvawe na gasovita supstanca e razbirliva sama po sebe. Oznakata za voden rastvor (aq), pak, doa|a 
od latinskiot naziv za voda (aqua). Zagradite se pi{uvaat sleano  i  na  ista visina so formulata (ne kako indeksi), a 
oznakite se ~itaat gasovit (gasovita, gasovito) i voden rastvor, a ne ge ili a–ku! 
 
73

---