Bojan [optrajanov

Istra`uvawa odnadvor 
Od strana na Institutot za hemija pri Prirodno-matemati~kiot fakultet se vr{i (dokolku e 
odobreno od u~ili{teto) povremeno testirawe na u~enicite no so poinakva cel od onaa {to ja 
ima testiraweto vo samoto u~ili{te. Se razbira, lu|eto od Institutot ne se ovlasteni da gi  
ocenuvaat  u~enicite  i nema toa da go pravat. Celta e da se sobiraat podatoci za toa {to i 
kako znaat u~enicite i ovie soznanija potoa da se upotrebata vo nau~ni celi. Vsu{nost, pri ovie 
testirawa glavnata namera e da se proveri dali kaj u~enicite ima pogre{ni pretstavi 
(miskoncepcii) i od kakov vid se tie. Se planira rezultatite od ovie testovi da bidat stru~no 
obraboteni i, mo`ebi, da stanat del od nekoja doktorska disertacija. 
Istra`uvawa od razli~en vid i so razli~ni celi mo`e da vr{at i dr`avni  institucii i tela. 
Na nekoi od ovie tela, duri, istra`uvawata vo obrazovanieto im se edna od glavnite zada~i.  
Zna~i: 
istra`uvawa na nastavata (vklu~itelno i onaa po hemija) mo`e da se vr{at i odnadvor – od 
univerzitetski i od  dr`avni institucii.  
 
ISTRA@UVAWA NA U^ENICITE 
Smotri i natprevari 
Za vistinsko istra`uvawe od strana na u~enici mo`e da se smetaat smotrite i natprevarite 
organizirani od organizacii ili institucii, na primer smotrite Nauka na mladite ili 
natprevari organizirani od oddelni u~ili{ta. Postojat, duri, i me|unarodni olimpijadi  po 
hemija.  
Na ovie manifestacii bi trebalo da se pretstavat rezultatite od istra`uvawa koi, po svojot 
karakter, se “sliki” na vistinskite nau~ni istra`uvawa. Se razbira, u~enicite ne se ospo-
sobeni da rabotat vrz problemi od “visokata nauka”, a i materijalnite mo`nosti na na{ite 
u~ili{ta ne se takvi {to toa da go ovozmo`uvaat.  
Me|utoa, od ova ne sleduva deka u~enicite ne treba da se obidat da gi sovladaat barem osnovite 
na nau~noistra`uva~kata rabota i da dobijat rezultati koi ne se za prenebregnuvawe. Predus-
lov za ova se anga`iraweto na samite u~enici i na nivnite nastavnici. 
Kako i pri vistinskite nau~ni istra`uvawa, sè zapo~nuva so izbor na problem za istra`uvawe, 
po {to sledi pregled na literaturata i dobivawe informacii za ona {to ve}e e poznato za 
izbraniot problem ili za problemi {to se sli~ni so nego.  
Zboruvaj}i slikovito (v. sl. 2.8), treba da se najde na~in kako da se podredat elementite na 
“slo`uvalkata” (ako za takva go smetame obrabotuvaniot problem). 
 
 
56

---

Ulogata na nastavnikot tuka e mo`ebi najva`nata: toj treba da mu pomog-
ne da se odbere interesen problem ~ie razre{uvawe ne gi nadminuva 
sposobnostite na u~enikot i materijalnite mo`nosti na u~ili{teto 
ili na nekoja institucija nadvor od sistemot na obrazovanie vo koja 
u~enikot mo`e da raboti izvesno vreme.   
  
Sl. 2.8. [to sega? 
Potoa u~enikot (zaedno so nastavnikot) treba da izraboti plan na 
istra`uvaweto i da pristapi kon negovo ispolnuvawe. Ne bi trebalo 
oddelno da se istaknuva deka u~enikot treba samiot da istra`uva, a ne 
istra`uvaweto da go izvr{i nekoj drug (roditel, rodnina, prijatel, 
vraboten vo laboratorija ili vo fabrika za koja se pretpostavuva deka e 
mestoto kade istra`uvaweto }e se vr{i).  
 
Sl. 2.9. Ne smee da se 
“mitralira” 
Slednata faza (vidi pogore) e obrabotkata na rezultatite i, najnakraj, 
nivno  pretstavuvawe. Pretstavuvaweto mo`e da se vr{i na razni na~i-
ni: preku usno izlagawe, preku izrabotka i postavuvawe na poster ili, 
vo posledno vreme sè popopularnite prezentacii izraboteni so pomo{ 
na kompjuterskata programa Power Point. 
Usnoto izlagawe treba da e dobro podgotveno, so vodewe smetka za 
dozvolenoto vreme i so gotovnost da se odgovori na pra{awa postaveni 
od slu{a~ite. Tremata pri zboruvaweto e neizbe`na, no taa ne smee da 
go onevozmo`i u~enikot da go ka`e ona {to go podgotvil. Ne treba da se 
zboruva prebrzo (sl. 2.9), no i ne smee izlagaweto da se “vle~ka” (sl. 
2.10).  
 
Sl. 2.10. Ne smee nitu 
da se “vle~ka” 
Usnoto izlagawe ne smee da se ~ita. Imeno, ~itaweto sekoga{ zvu~i 
poednoli~no i podosadno od slobodniot govor. 
Posterot treba da e dobro sodr`inski podgotven i estetski oblikuvan.  
Pred dobar poster treba da se zastane (sl. 2.11 a) i da se bide podgotven da se diskutira so 
posetitelite (sl. 2.11 b).
  
 
 
Sl. 2.11. Pred posterot se stoi (a) i se diskutira (b) 
 
Posterot ne treba da bide prenatrupan so podatoci, a takva treba da bide i prezentacijata.  
 
57

---

I  Power Point prezentacijata u~enikot ne treba da ja ~ita. Vaka e zatoa {to slu{atelite vo 
sebe ~itaat pobrgu odo{to u~enikot mo`e toa da go stori na glas, a so svoeto ~itawe u~enikot 
mo`e da go otklonuva vnimanieto na slu{atelite. 
Na nekoi manifestacii postoi i proverka na op{toto znaewe po hemija i/ili na osposobenosta 
za laboratoriska rabota.  
Kako {to mo`e da se zaklu~i,  
postojat mo`nosti za istra`uvawe od strana na u~enicite i za prezentirawe na rezultatite 
od istra`uvaweto; pri toa uloga imaat i u~enikot i nastavnikot, no u~enikot treba da raboti 
kolku {to e mo`no posamostojno.  
 
 
RAZBRA LI? NAU^I LI? 
 
 
1.  Ima li razlika (i ako ima – kakva e) me|u podatok i informacija? 
2.  Dali podatocite treba sekoga{ da ti se podadat  (na poslu`avnik) ili nekoga{ treba 
sam da si gi najde{? 
3.  Veruva{ li deka ako na dve stranici od eden u~ebnik za sedmo oddelenie ima 20 nume-
ri~ki podatoci, za u~enicite tie }e stanat informacii? 
4.  Kako e podobro da se pretstavat ovie podatoci: vo samiot tekst, kako tabela ili kako 
histogram (so razli~no visoki “stolp~iwa”)? Zo{to misli{ taka? 
5.  Koga ti bi trebalo da dobie{ informacii za, da re~eme, relativnata golemina na 
povr{inata na okeanite, kako bi sakal da bidat pretstaveni podatocite? 
6.  Ako so soodvetni instrumenti gi merime svojstvata na eden sistem, koj (ili {to) e 
izvorot na informacii i koj (ili {to) e kanalot za niven prenos? 
7.  Mo`e li na{ite setila (site ili samo nekoi) da bidat kanal za prenos na informacii? 
Koga? 
8.  Dali, za da dobieme nau~ni informacii, treba predimno da se potpirame na sopstvenoto 
nabquduvawe ili na so~uvanite informacii za toa {to drugi go nabquduvale ili go 
merele? 
9.  Ako sistemot za koj sme zainteresirani ne bil dotoga{ izu~uvan, kako da se potpirame 
na ona {to drugi go nabquduvale ili go merele? 
10.  Misli{ li deka nikoga{ ne mo`e da koristime nau~ni informacii {to nekoj drug gi 
sobral i gi obrabotil? 
11.   Ako nekoj napi{al deka azot monoksid e dvoatomska bezbojna molekula, smeta{ li deka 
toa e vistinska nau~na informacija ili, naprotiv, e miskoncepcija? Objasni! 
12.  Na {to, vsu{nost, mislime koga zboruvame za miskoncepcii?  
 
58

---